Davno sam pročitala pesmu rumunske pesnikinje, Ane Blandiane „Ja verujem“ i njen poslednji stih „Verujem da smo biljni narod“, odjekivao je i nastanio se u mojim mislima. 17.6.-26.6.2021.

Davno sam pročitala pesmu rumunske pesnikinje, Ane Blandiane „Ja verujem“ i njen poslednji stih „Verujem da smo biljni narod“, odjekivao je i nastanio se u mojim mislima. Takođe, pogled na zanjihana, žilava bambusova stabla u mom vrtu, pokretao me je na razmišljanja. Treći činilac, bitan za nastajanje ove izložbe bio je porcelan, materijal sa kojim sam pre nekoliko godina počela da se upoznajem.

Izložbu „Verujem da smo biljni narod“ čine keramičke skulpture izvedene u tehnici porcelana, pečene na temperaturi od 1250°C.

Modelujući ove keramičke skulpture,- ljudska lica,- koja sam život oslikava, oblikuje, mesi i preoblikuje,- za mene su bila inspirativna podloga za izražavanje.

Redukovanjem individualnih karakteristika modela, pokušala sam da dođem do arhetipa čoveka i njegove psihe, naglašavajući u porcelanu grimase koje pokazuju tugu, radost, ljutnju, glupost...

Porcelanske glave sam nizala kao perle na kanapu praveći od njih brojanice, kotrljala ih kao što se kotrljaju kamenčići u dečijoj igri “Piljci“ ili sam ih stavljala na bambusove grane, ne bi li tako nabijene na stabljike – kočeve, dobile šansu da procvetaju. Ovakvom organizacijom - kao brojanice , piljci, senke ili biljni ljudi, keramičkim skulpturama sam davala alegorijska značenja. Pri radu, davno pročitana pesma Ane Blandiane „Ja verujem“ stalno je odzvanjala:

“Verujem, Verujem da smo biljni narod, Otkud inače mir U kojem čekamo opadanje lišća? Otkud smelost Da se spuštamo niz tobogan sna Do blizu smrti

Sigurni Da ćemo ponovo biti kadri Da se rodimo. Verujem da smo biljni narod - Ko je ikada video Drvo koje se buni?”

Gordana Kitak

Mala galerija Ulupuds Uzun Mirkova 12 Telefon: 2622-582

Tekst je u potpunosti preuzet sa portala Turistički klub Srbije