Vino i zdravlje

Za prvog tvorca vina, kako kažu enciklopedije, smatra se grčki bog Dionis. On je putovao širom sveta podučavajući ljude veštini pravljenja vina, zajedno sa pratnjom silena, satira i nimfi. Glavni atribut Dionisov bio je tirs, štap obmotan vinovom lozom. Šireći kult vina i uživanje koje ono donosi u čaši, Dionis je našao mnogo pristalica u Rimu, ali u svom ekvivalentu Bahu. Vino je i u hrišćanstvu bilo važan napitak, pa tako hrišćani imaju svece zaštitnike vinogradara i vinara.


GALERIJA

Vino i zdravlje

Dakle, istorijski i legendarni podaci o vinu sežu hiljadama godina unazad. Nastanak vinogradarstva na ovim prostorima datira pre više od hiljadu godina, a vezuje se za Rimljane. Dolaskom u ove krajeve Rimljani su nam, osim bogatog arheološkog nasleđa, ostavili i vino. Rimski car Marko Aureliije Prob, rođen u Sirmiumu, prvi je kod nas zasadio vinovu lozu na padinama Fruške Gore. U antičkim spisima je zabeleženo da je vinogradarstvo u Sirmiumu bilo među najvažnijim zanimanjima stanovnika.

Sa pojavom hrišćanstva, uzgajanje vinove loze se nastavlja, ali poseban razvoj počinje za vreme dinastije Nemanjića. Pored vladara, vino su pravili vlastelini i sveštenstvo. Dušanov zakonik regulisao je promet i proizvodnju vina u okolini njegove prestonice, Prizrena što je označavalo početak geografskog porekla. Dolaskom turske vojske u Srbiju stanovništvo se pomeralo na sever, a samim tim pomerani su i vinogradarski centri. Skoro svaka epska pesma svedoči o tome da je vino bilo neizostavan pratilac mnogih događaja. U narednim vekovima, proizvodnja vina je stagnirala jer su Turci uništili veći deo vinograda. Ovaj prekid trajao je sve do oslobođenja početkom XIX veka kada počinje ponovo razvoj vinogradarstva. I tako sve do danas...

Podaci govore da su prve točionice vina otvorene pre više od 200 godina na prostoru Austrougarske carevine. Vlasnici točionica nisu se zaustavili samo na ovom, već su ponudu proširili raznim turističkim manifestacijama što je rezultiralo gotovim turističkim proizvodom – „ Vinski put“.

Šta uključuje vinski turizam? Pre svega degustaciju vina i hrane, rekreaciju, druženje, razne kulturne i prirodne aktivnosti, probanje i kupovinu vina, festivale, upoznavanje sa procesom proizvodnje vina i obilazak vinarije.

Vinogradi u Srbiji široko su rasprostranjeni i protežu se od severa sve do juga. Veliki broj potrošača nedovoljno poznaje vino i uglavnom se pri kupovini rukovodi izgledom flaše ili lažnim sugestijama.

O kvalitetu naših vina najbolje svedoče i razna takmičenja, kako kod nas, tako i u svetu na kojima naši vinari ostvaruju velike rezultate.

Da vino nije samo proizvod izvanrednog ukusa već i lek govore brojni podaci. Naime, još su antički narodi isticali njegova lekovita svojstva, naravno ako se koristi u umerenim količinama. Brojna savremena istraživanja pokazuju da vino pozitivno utiče na srce, pluća, želudac i jetru, smanjuje stres i usporava proces starenja. Kao dobar primer mogu se uzeti Francuzi, poznati po velikoj proizvodnji, ali i potrošnji ovog napitka. Francuska kuhinja uglavnom se sastoji od hrane koja sadrži dosta holesterola, ali ipak Francuzi ne obolevaju u većoj meri od srčanog udara. Sve zbog jedne čaše vina koja je dovoljna da se smanji nivo masti u krvnim sudovima i da se, istovremeno, poveća količina „dobrog holesterola“.

Vino je dobro i za one koji žele da regulišu telesnu težinu jer pomaže u snižavanju glukoze i insulina. Rezultati kliničkih istraživanja i statistički podaci govore da je zbog sastava grožđa i vina moguće podići imuni sistem, kao i sprečiti stvaranje tumora. Copenhagen studija pratila je 130 000 ljudi tokom deset godina. Utvrđeno je da su pacijenti koji su pili šest čaša vina nedeljno imali 30-40% nižu stopu smrtnosti u odnosu na ostale. Istraživanje o povezanosti moždanog udara i alkohola pokazalo je da, ukoliko se konzumira umereno, vino pomaže u prevenciji ovog oboljenja bez obzira na rasu.

Najveći procenat sadržaja u vinu čini voda (85%), zatim etil alkohol (12%), određeni broj kiselina, šećer, ugljeni hidrati, razni vitamini, minerali. U sastav vina, takođe, ulaze i antioksidansi koji utiču na zdravlje i funkcionisanje pluća. Primera radi, aktivnosti anioksidanata u jednoj čaši crnog vina jednako je kao dve čaše čaja, pet glavica luka, 500 ml piva ili 20 čaša soka od jabuke. Iako vino ne sadrži masti ili holesterol, sadrži kalorije koje potiču od ugljenih hidrata. Tačan sadržaj kalorija u vinu zavisi od nivoa šećera i alkohola koji se u njemu nalazi. U jednoj čaši vina ima oko 80 kalorija, ali je daleko manje u poređenju sa drugim alkoholnim napicima (npr. 0.34 l limenke piva ima 146 kalorija). Već znamo da je konzumiranje vina korisno za zdravlje i kao ispomoć u borbi protiv holesterola. Vino terapija se koristi kao upotreba vina u službi zdravlja i lepote koristeći svoje antioksidante. Ove terapije su postale lek i luksuz, a koriste se svuda u svetu. Između tretmana koje nude lečilišta i centri za vino – terapiju, možete pronaći kupatila sa bačvama vina, masažu uljem semena grožđa, tretmane lica... pa čak i depilaciju voskom grožđa. Mogu se koristiti različite vrste grožđa, soka i vina, u zavisnosti od ugođaja koji želite: obnavljanje kože i mišića, sprečavanje pojave bora i starenja lica, smanjenje stomaka, učvršćivanje grudi i zadnjice za okrepljenje i suvu kožu. Uz adekvatnu ponudu gastronomskih specijaliteta ova terapija je idealan izbor za kraći vikend ili odmor. Dakle, vino kao turistički proizvod i vino kao lek.

Geografski položaj vinograda u Srbiji pruža turistima raznolike mogućnosti bavljenja zdravstvenim turizmom i uživanja u vinu. Većina vinograda nalazi se u neposrednoj blizini nekog banjskog lečilišta pa je moguće spojiti ove vidove ugođaja ili napraviti jednodnevne izlete od banje do vinarije.