Vinča

Arheološki lokalitet Vinča, koji se nalazi na obali reke Dunav, 14 km od Beograda, jedan je od najznačajnijih praistorijskih lokaliteta u Evropi. Takođe, jedan je od lokaliteta vinčanske kulture, stare 7 milenijuma, koja je obuhvatala prostor Bosne i Hercegovine, Srbije, Rumunije i Makedonije. Vinčanska kultura zauzimala je najveću teritoriju u odnosu na ostale neolitske kulture u Evropi. Prostor na kome se lokalitet nalazi, odnosno obala Dunava kod Vinče, proglašen je arheološkim parkom.


GALERIJA

Vinča
Vinča
Vinča
Vinča

Lokalitet Vinča pominje se krajem XIX veka. Ubrzo kreću prva sistematska iskopavanja, koja uz izvesne prekide traju do danas. Iskopavanja pokazuju ostatke života počev od neolita, preko eneolita, bronzanog doba, srednjeg veka. Ostaci najstarijih naselja nađeni su na dubini od oko 10.5 metara, a pronađeno je ukupno devet vinčanskih naselja. Zajednice koje su u njima živele, negde oko 1000 godine u okviru vinčanske kulture, bavile su se zemljoradnjom, lovom i robolovom, a najranija metalurgija bakra u Evropi potiče sa ovog lokaliteta.

Za samu Vinču se smatra da je odogovarala pojmu metropole. Pronađen je veliki broj predmeta, i to posuđa koje se koristilo u svakodnevnom životu, religijskih predmeta, nakita (perle, privesci, školjke), razne vrste oružja i oruđa (strugači, grebači, noževi, sekire, dleta) od kamena i kosti, kao i veliki broj keramičkih posuda. Negde oko 3000 predmeta pronađeno je u Vinči, a veliki broj čine antropomorfne i zoomorfne figurine. Jedna od tekovina vinčanske kulture jeste i vinčansko pismo, ali ono do danas nije dešifrovano.

Manji broj predmeta deo su stalne izložbe koja se nalazi na arheološkom nalazištu u Vinči, dok se veći deo predmeta čuva u arheološkoj zbirci Filozofskog fakulteta i Narodnog muzeja u Beogradu. Ipak, ovaj lokalitet, iako se istražuje čitav vek, do sada nije ni približno pokazao svoje dragocenosti.

 

Vladimir Lukić

dipl. istoričar