Ludaško jezero

Ludaško jezero se nalazi na krajnjem severu Vojvodine, u Bačkoj, u opštini Subotica. Meridijanskog je pravca pružanja, dužine oko 4 km sa širim delom na severu. Drugo je najveće jezero Severne Bačke i zauzima površinu od 387 ha.


GALERIJA

Ludaško jezero

Ludaško jezero s vlažnim staništima i stepskim fragmentima stavlja se pod zaštitu kao Specijalni rezervat prirode "Ludaško jezero" i svrstava u zaštićena prirodna dobra od izuzetnog značaja, odnosno u prirodno dobro I kategorije.

Izuzetnu prirodnu vrednost ima severoistočni deo Ludaškog jezera. U njemu je izvornost prirodnih odlika neznatno izmenjen ljudskom delatnošću i od naročitog je naučnog, obrazovnog i kulturnog značaja.

Dosadašnja botanička proučavanja Ludaškog jezera sa najbližom okolinom ukazuju na egzistiranje određenog broja značajnih, retkih, ranjivih i ugroženih biljnih vrsta.

Na severoistočnoj obali Ludaškog jezera uslove za opstanak nalazi morski trozubac (Triglochin maritimum). Ova vrsta u našoj zemlji konstatovana je u relativno malim populacijama, i zbog toga je kategorisana u Crvenoj knjizi flore Srbije kao kritično ugrožena vrsta.

Na vlažnim, donekle zaslanjenim livadama raste i jedna od divljih orhideja – veliki kaćun (Orchis laxiflora ssp. Palustris), koja je upisana u Crvenu knjigu flore Srbije, i zaštićena je kao prirodna retkost.

Za životinjski svet Ludoškog jezera smatra se da je mnogo raznovrsniji i bogatiji od biljnog. Registrovano je 18 vrsta riba iz porodice šarana, grgeča, štuke, vijuna, sunčanice i somića. Na jezeru je prema dosadašnjim istraživanjima registrovano 238 vrsta ptica, a među njima i brkata senica (Panurus Biarmicus), trstenjak ševarić (Acrocephalus melanopogon), vivak (Vanellus vanellus), modrovoljka, barski trstenjak (Acrocephalus palustris), sivi barski petlić (Porzana parva), bregunica, pčelarica (Merops apiaster).

Ludaško jezero značajno je gnezdilište ptica vodenih staništa, koje su veoma ugrožene usled sve raširenije pojave nestajanja i degradacije adekvatnih gnezdilišta. Ovo područje je izuzetno značajna migratorna tačka. Tokom perioda seobe i zimovanja, ornitofauna je na Ludaškom jezeru veoma brojna i raznovrsna. Ševarski cvrčić je jedna od najvrednijih vrsta, njegovo je gnežđenje dokazano u Srbiji samo na Ludaškom jezeru.

Retkosti, lepota i mir na prostoru Ludaša su preduslovi za razvoj više oblika turizma: naučno-istraživački, ekskurzioni, izletnički, eko - turizam i dr. Ludaško jezero okruženo je salašima koji sve više, u smeštajnom smislu, nadoknađuju odsustvo hotelskih kapaciteta. Arhaične seoske kuće Ludaša ušle su u turističku ponudu pod nazivom “Ludaški šor”. Prijem organizovanih grupa se odvija kod Sunjog čarde, kod Roka salaša i kod Guljaš čarde. Salaš Roka je namenjena prvenstveno edukativnom turizmu. Prikazuje ekološke i etnografske vrednosti regiona organizovanim grupama. Pored đačkih ekskurzija opremljen je da bude i domaćin letnjih kampova za decu.

Na ovom prostoru postoje osnovni uslovi za razvoj eko-turizma. Poseban oblik ove vrste turizma su ekološki kampovi za mlade. 1987. godine osnovan je Eko-kamp Ludaš, koji je u međuvremenu postao tradicionalan. Organizator kampa je subotičko Društvo ekologa „Rihard Cornai“.

Na prostoru Ludaškog jezera organizuju se različite aktivnosti, kao što su ribolov, posmatranje ptica, vožnja čamcem, kao i vožnja motornim zmajem. Na jezeru se takođe održavaju brojne manifestacije kao što su „Konjički susreti“, „Dani belog luka“, Takmičenje u kuvanju riblje čorbe. Preporučeno vreme za boravak na jezeru je od polovine maja do polovine oktobra.