Ivanjički praznik kulture, zabave, humora i radosti - Nušićijada, ove godine biće održan uz mnogobrojne sadržaje posvećene obeležavanju pola veka od osnivanja festivala.

Dokumentarni film, koji će biti prikazan na svečanoj akademiji, ali i otvoriti novopostavljenu filmsku scenu, monografija, izložbe i tribine posebno će se baviti ne samo Nušićijadom, već i širim kulturnim kontekstom, dok će pažljivo birani kolaž ostalih festivalskih sadržaja istaći jedinstveni lokalni, nacionalni i međunarodni karakter Nušićijade.

Prema rečima organizatora, prvi put će biti dodeljene i specifične nagrade. A svoju kondiciju Nušićevci će demonstrirati na brojnim festivalskim scenama, ulicama i trgovima, gde će ih na svakom ćošku sačekivati koncerti, predstave, performansi, izložbe, razgovori.

Pozorišni program otvoriće predstava beogradskog Narodnog pozorišta Kir Janja, da bi se zatim sa velike scene Doma kulture premeštao u otvorene prostore uz kabaretsko-poetski Stend daun sa Nebojšom Milovanovićem ili glavnu ulicu u kojoj će predstavu izvesti Ulični teatar iz Krakova. Svoje mesto u programu Nušićijade uvek imaju i ivanjički amateri koji će izvesti Ujež, a on se redovno zatvara komadom  po Nušiću - ovog puta Ožalošćenom porodicom Narodnog pozorišta Sterija iz Vršca.

I muzički program biće obogaćen gostima iz Evrope – holandskim sastavom Spijkers koji će izvoditi svetsku, ali i balkansku muziku, dok će deca i mladi dobiti festival u festivalu. Celodnevni program Dečje scene biće bogat radionicama i školama, predstavama i performansima...

Tekst je u potpunosti preuzet sa portala Turistički klub Srbije

Na ovaj način su ove prelepe zgrade zasijale novim sjajem, a to će dati lepši i sređeniji izgled celom gradu, rekao je gradski menadžer Goran Vesić, prenosi Beoinfo.

– Posle rekonstrukcije, fasade dobijaju i novo dekorativno osvetljenje i to ćemo uraditi na svim obnovljenim zgradama, sada je to 13 fasada u Karađorđevoj, Ulici Kraljevića Marka, Krušedolskoj, na Studentskom trgu i u Dragoslava Jovanovića – naveo je Vesić.

On je podsetio da Grad Beograd od početka godine sprovodi akciju uređenja fasada i da je planom za ovu godinu predviđena rekonstrukcija oko 180.

– Nastavićemo sa akcijom uređenja oronulih i oštećenih fasada, jer su one pre svega nebezbedne, a isto tako ruže izgled grada, uskoro krećemo i u sređivanje podzemnih prolaza – naveo je Vesić.

JP Gradsko stambeno je od kraja 2016. i početka 2017. godine bilo angažovano na sređivanju 87 fasada, a planom za ovu godinu predviđeno je da Sekretarijat za komunalne i stambene poslove sprovede mere tehničke zaštite na 54 objekta.

Tekst je u potpunosti preuzet sa portala eKapija

Green fest će biti održan od 14. do 17. novembra u Domu omladine, piše na sajtu festivala.

Na konkurs, koji je međunarodnog karaktera, mogu se prijaviti filmovi o životnoj sredini, ekologiji, prirodi, kao i inovacijama i tehnologijama koje doprinose smanjenju čovekovog uticaja na planetu, u razmatranje će biti uzeti filmovi proizvedeni nakon 1. januara 2015. godine i čije trajanje ne prelazi 60 minuta. Potrebna dokumentacija za prijavu se može pronaći na zvaničnoj stranici festivala.

Rok za prijavu na konkurs je 4. septembar, dok će spisak filmova koji su ušli u selekciju za prikazivanje biti objavljen do 20. oktobra ove godine. Filmovi će biti nagrađeni u ukupno 6 kategorija: Najbolji srpski film, Najbolji film o prirodi, Najbolji animirani film, Najbolji kratki film, Najbolji film do 1 minuta, Najbolji omladinski film (do 30 godina).

Tekst je u potpunosti preuzet sa portala eKapija

Wi-fi "drvo" koje je postavila kompanija Telekom Srbija omogućava istovremeno povezivanje do 300 korisnika i emituje signal od 1 megabita u sekundi u prečniku od 150 m, a opremljeno je i priključcima za punjenje mobilnih telefona i LED osvetljenjem i predstavlja novi ukras ovog parka, a reč je o domaćem proizvodu koji su izradili inženjeri Telekoma Srbije i partnerskih firmi.

Zone besplatnog interneta osvojile su i opštine Bela Palanka, Dimitrovgrad, Plandište, Bela Crkva, Golubac, Sečanj, Žitište, Svrljig, Bački Petrovac, Prokuplje i Titel, i biće svečano otvorene tokom jula.

Pet prvoplasiranih dobile su i dodatnu novčanu nagradu od po 20.000 evra za rekonstrukciju i opremanje objekata od javnog značaja poput škola, bolnica, vrtića, parkova i turističkih lokacija, a tokom juna, građani ovih opština birali su projekte koji će biti finansirani.

Predsednik Opštine Rakovica Vladan Kocić naveo je da su građani putem peticije izabrali Park japansko-srpskog prijateljstva kao najbolje mesto za postavljanje wi-fi zone.

Svečanom otvaranju wi-fi zone prisustvovali su i ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić i izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović. Građani su poslali čak 8,5 miliona koverata sa računima i slipovima i postignuti su konkretni efekti za budžet u vidu 9 mil evra dodatnih direktnih poreskih prihoda od igre i još 73 miliona kroz rast prometa u najvažnijim sektorima.

Tekst je u potpunosti preuzet sa portala eKapija

Na muzeje se u Srbiji gleda kao na trošak, mnogi od njih ne rade ili su u nekoj fazi rekonstrukcije, a Noć muzeja u maju povod je da se malo više o tome priča i oni posete, ali čim manifestacija prođe i interesovanje javnosti splasne.

Situacija se ipak, polako menja jer muzeji počinju da se približavaju svetu biznisa, javljaju se kolekcionari i privatnici koji spašavaju zbirke dragocenih stvari koje su skupljale prašinu po tavanima i podrumima. Uporedo sa ovim razvija se i kulturni turizam na koji se oslanjaju skoro sve evropske prestonice, a Svetska turistička organizacija procenjuje da će do 2020 god. tržište kulturnog turizma biti jedno od pet vodećih. 

Osim muzeja u državnom vlasništvu, prema nezvaničnim informacijama u Srbiji ima i oko 90 privatnih muzeja - od onih sa umetničkim delima velike vrednosti, do onih specijalizovanih - hleba, šibica, piva itd. Prema podacima Ministarstva kulture, ipak, zvanično ih je registrovano tek 5. 

- Prvi privatni muzej koji je dobio registraciju je Muzej automobila Bratislava Petkovića - kažu za eKapiju u Ministarstvu kulture, a nakon njega rešenje su dobili i Muzej romske kulture u Beogradu, Muzej Zepter u Beogradu, Muzej Narodnog pozorišta u Beogradu i Muzej automobila Šimanovci.

Procedura za osnivanje muzeja je laka i javno dostupna, tvrde u Ministarstvu, ali im se drugi privatni muzeji nisu obraćali.

Osnivanje muzeja, odnosno ustanova zaštite umetničko-istorijskih dela regulišu upravo odredbe Zakona o kulturnim dobrima, Zakona o kulturi i Pravilnik o bližim uslovima za početak rada i obavljanje delatnosti ustanova zaštite kulturnih dobara.

Tekst je u potpunosti preuzet sa portala eKapija

Građani će, kako prenosi portal Dan u Beogradu, u toku šetnje saznati o istorijatu ostrva, režimu zaštite prirode, biljnom i životinjskom svetu, raznovrsnoj ptičijoj populaciji, posebno o orlu belorepanu i autohtonim i invazivnim biljnim vrstama.

Najpoznatije po plaži Lido, Veliko ratno ostrvo ima još mnogo toga da ponudi, pa sve zainteresovane sugrađane pozivamo da se prijave, ture će se održavati petkom od 10.00 – 7, 14, 21. i 28. jula.

Kontakt za prijavu je 062/8019-067
Zoran Mutavdžić
saradnik za ekologiju.

Tekst je u potpunosti preuzet sa portala eKapija

Kako je navedeno na sajtu ministarstva, rok za podnošenje zahteva je 1. novembar 2017, dok je krajnji rok za dostavljanje dopuna zahteva 1. decembar godine.

Konkursom je predviđena dodela kreditnih sredstava za unapređenje kvaliteta turističke ponude i intenziviranje njenog korišćenja. Odnosno unapređenje marketinga domaće ugostiteljske ponude, restauraciju ruralnih objekata i njihovo pretvaranje u turističke kapacitete, zatim izgradnju turističke infrastrukture i suprastrukture kao i usklađivanje turističkih kapaciteta sa Zakonom o turizmu.

Pravo na korišćenje kreditnih sredstava imaju:
privredna društva registrovana za obavljanje delatnosti u oblasti turizma, 
preduzetnici koji su registrovani za obavljanje delatnosti u oblasti turizma i 
poljoprivredna gazdinstva koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava u skladu sa Zakonom o poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Minimalni iznos odobrenih kreditnih sredstava za poljoprivredna gazdinstva, preduzetnike i mikro privredna društva je 500.000 RSD, a za mala i srednja privredna društva je 2.000.000 RSD.

Učešće kreditnih sredstava u projektu ne može biti veće od 50 odsto ukupne vrednosti projekta. Kreditna sredstva se mogu koristiti za finansiranje osnovnih i trajnih obrtnih sredstava, a učešće trajnih obrtnih sredstava može iznositi do 20 osto ukupno odobrenih kreditnih sredstava.

Zahtevi za korišćenje kreditnih sredstava sa traženom dokumentacijom se dostavljaju isključivo poštom ili na pisarnici na adresu Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, Sektor za turizam, Nemanjina broj 22-26, sa naznakom "Krediti za razvoj turizma".

Informacije o konkursu kao i obrazac zahteva za korišćenje kreditnih sredstava mogu se preuzeti sa internet prezentacije Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.

Tekst konkursa možete preuzeti i u PDF fajlu
http://www.ekapija.com/dokumenti/konkurs_krediti_kvalitet_turisticke_ponude_260117.pdf

Tekst je u potpunosti preuzet sa portala eKapija