U strukturi turista 9,839 su činili domaći, a 26,456 inostrani gosti, pri čemu je u prvoj grupi zabeleženo smanjenje od 2 odsto, a u drugoj rast od 18 odsto, saopštila je Turistička organizacija Beograda.

Ukupan broj noćenja u januaru iznosio je 78,232, od čega su 23,886 noćenja ostvarili domaći a 54,346 inostrani turisti. Takođe, ukupan broj noćenja je u porastu za 7 odsto, a inostranih turista za 18 odsto.

Najbrojniji su turisti iz Crne Gore, Slovenije, Hrvatske, Nemačke, BiH i Italije.

Analizirajući statističke podatke za januar, primetna su i značajna povećanja broja dolazaka u Beograd iz Luksemburga za 133 odsto, Portugala za 126 odsto, Turske 105 odsto, Kine za 84 odsto i Izraela za 70 odsto.

Tekst je u potpunosti preuzet sa portala eKapija

Oko 100 izlagača predstaviće se na dva nivoa Hale br. 2, a izložba će imati i prodajni karakter, gde će posetioci po povoljnijim cenama moći da nabave med.

Na sajmu će u subotu biti održan međunarodni stručni seminar o pčelarenju u Austriji, gde će zainteresovani moći da se upoznaju sa tamošnjim tehnikama pčelarenja i suzbijanja varoe, načinom uzgajanja matica i pčelarskim zakonodavstvom te zemlje.

Takođe će biti održan i seminar o kvalitetu srpskog meda i apiterapijskim dostignućima, gde će biti predstavljen povoljan uticaj matičnog mleča na zdravlje, prikazan značaj polena u apiterapiji. Doktori će takođe govoriti o svojim iskustvima sa propolisom i primeni pčelinjeg otrova u medicini.

U nedelju će biti predstvljene inovacije, prijavljene za takmičenje, a najbolji će biti izabrani prema kriterijumima jednostavnosti primene u praksi i unapređenju ekonomičnosti pčelarenja.

Tekst je u potpunosti preuzet sa portala eKapija

Sredstva su obezbeđena od Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje na Konkursu za finansiranje i sufinansiranje projekata i programa u oblasti zaštite kulturnog nasleđa u Autonomnoj pokrajini Vojvodina u 2014. godini, objavio je zvanični opštinski sajt.

Sredstva dobijena na ovom konkursu utrošiće se za neophodne zemljane i tesarske radove koji prethode izgradnji staza u okviru keltskog naselja i nekoliko keltskih kuća uređenih za posetu turista. Realizacija ovih aktivnosti planirana je za period mart-decembar 2014. god.

Lokacija predviđena za izgradnju ovog turističkog centra je prostor pored zoološkog vrta, pored magistralnog puta Beograd–Novi Sad. Iako su arheološka nalazišta ostataka iz doba Kelta u opštini Inđija brojna i javljaju se u nekoliko njenih naselja, sam grad Inđija je najpogodnije mesto za lociranje ovakve turističke atrakcije, navedeno je na sajtu.

Tekst je u potpunosti preuzet sa portala eKapija

Posetite etno selo Moravski konaci i na Dan žena uživajte u organizovanom programu uz muzički repertoar Baltazar benda sa početkom u 20h. Cena 1.500,00 dinara sa uključenom večerom. 

Takođe etno selo Moravski konaci 07.03.2014. godine organizuje proslavu za kolektive. Večera i konzumacija pića 1.750,00 dinara.

Objekat je napravljen kao reprezentativno mesto za rekreaciju i odmor od svakodnevnog posla i stresa kojem je savremeni čovek izložen, a strukturalno je podeljen u dva dela: 

Prvi deo - naselje za konačenje, restoranski kompleks sa jezerom, mali zološki vrt u blizini i duhovni deo sela oličenog u crkvi, zvoniku i kućici za sveštenika. 
Drugi deo - sportsko-rekreativnog tipa koji se sastoji od malog akva parka i restoranskog dela za pripremu hrane i pića za posetioce.

Moravski konaci se nalaze na 89 kilometara od Beograda, na koridoru 10, samo 1km od autoputa E-75, na samom izlazu iz Velike Plane, na magistralnom putu ka Požarevcu, tik iza ciglane Progres.

Etno selo "Moravski Konaci"
Velika Plana, 10.oktobra 83
Tel/fax: +381 (0)26 515-875
Mob.tel: +381 (0)65 21-17-778
e-mail: moravskikonaci@gmail.com
web: www.etnoselo.rs

Tekst je u potpunosti preuzet sa portala Turistički klub Srbije

Broj anti-age programa je ograničen. Informacije i rezervacije termina +381 (0)15/895-266 ili putem e-mail adrese wellness@banjakoviljaca.rs

Takođe, Specijalna bolnica za rehabilitaciju Banja Koviljača u to vreme organizuje i jubilarnu LIKOVNU KOLONIJU od 08. do 15. marta 2014. godine. Učesnici: slikari Momčilo Moma Antonović, Radovan Mića Trnavac, Dragan Stojkov, Olga Lekić, Milutin Gliša Gligorić, Snježana Vlatković, Drago Simić, Snežana Nešković-Simić, Marina Cvetanović-istoričar umetnosti, Branislav Backović-majstor fotografije.

Specijalna bolnica za rehabilitaciju Banja Koviljača
Park 4, 15316 Banja Koviljača
Tel: +381 (0)15 895 204
Fax: +381 (0)15 895 234
web: www.banjakoviljaca.rs

Tekst je u potpunosti preuzet sa portala Turistički klub Srbije

Kako za portal "eKapiju" kaže predsednik ove bačke opštine, Živorad Smiljanić, iako postoje zainteresovani investitori, čeka se Agencija za luke koja treba da da saglasnost za raspisivanje tendera.

Robno-transportni centar Apatin bi na taj način izašao na Dunav i to bi bila prva luka u bescarinskoj zoni u Evropi. Prošle godine je napravljeno idejno rešenje izgradnje međunarodne javne luke Apatin sa studijom ekonomske opravdanosti i izgradnje u okviru logističkog centra.

Dužina lučke obale je 715m, a širina lučke teritorije od 220 do 375m, tako da je približna površina od 18,5ha namenjena za potrebne lučke operacije i smeštajne kapacitete. Za javna skladišta namenjena je površina od oko 7,2ha.

S obzirom na to da je planskim dokumentima za potrebe luke određena obala dužine 2 km, a omogućava se i širenje luke na njenom uzvodnom i nizvodnom delu.

- Ukoliko se navigacionim uslovima postave stroži zahtevi (veća širina lučke akvatorije i udaljenost od granice međunarodnog plovnog puta), operativna obala može se pomeriti ka unutrašnjosti teritorije luke – navode u apatinskoj opštini.

Sve konstrukcije koje su na keju previđene su projektovane kao montažne, armiranobetonske na vertkalnim cevastim čeličnim šipovima. Da bi se kejska konstrukcija i oprema zaštitili od udara plovila pri pristajanju, čeona greda i prednji šipovi zaštićeni su gumenim odbojnicima.

Na ukupnoj dužini od 1.225m operativne obale određeno je šest pristanišnih mesta, zavisno od potrebe, na svakom od njih može istovremeno da se vrši pretovar sa dva plovila.

Jedno pristanišno mesto je namenjeno za utovar i istovar kontejnera, gde je predviđena mosna dizalica za pretovar intermodalnih jedinica. Zatim, tu su dva pristanišna mesta sa jednom ili dve portalne dizalice namenjena za utovar i istovar generalnog tereta. Naredno pristanišno mesto predviđeno je za jednu portalnu dizalicu za utovar i istovar rasutog tereta. Tu je pristanišno mesto predviđeno za pneumatski uređaj za utovar žitarica, kao i mesto koje je planirano za uređaj za pretakanje tečnih tereta - nafte i naftnih derivata.

Izgradnja kompleksa luke i logističkog centra u Apatinu može da se realizuje u tri faze, navedeno je. Prva faza podrazumeva nasipanje i betoniranje radne površine luke, kao i izgradnju obaloutvrde, drumskih saobraćajnica, železničkih koloseka, infrastrukture za pretovarne rampe, stanica za rasute i tečne terete, infrastrukture za elektro i komunalne razvode, kejove za brodove.

Takođe, u ovoj fazi bi bili izgrađeni i objekti za smeštaj pripadajućih službi - kapetanija, carina, policija, špedicija, uprava luke, sigurnosne ograde oko kompleksa, kao i obezbeđenje priručnih sistema i mehanizacije neophodne za pretovar, odnosno početak rada u okviru kompleksa.

U drugoj fazi bi trebalo da budu izgrađeni pretovarni kapaciteti luke - otvorena i zatvorena skladišta kao i natkrivena skladišta za rasute terete. Treća faza predviđa nasipanje zemljišta iza postojećeg nasipa i izgradnju skladišta i silosa za smeštaj rasutih i tečnih tereta.

Kompleks treba da obezbedi i kapacitete za manipulaciju 2.000.000 tona rasutih, tečnih i komadnih tereta, kao i jedinica intermodalnog transporta - kontejneri, izmenljivi transportni sudovi, poluprikolice i autovozovi.

Predviđeno je kontrolisano prikupljanje i prečišćavanje otpadnih voda kompleksa (tehničkih, sanitarnih i atmosferskih zauljenih voda) pre njihovog upuštanja u reku Dunav. Za takvo rešenje definisana je pristanišna infrastruktura koja obuhvata: obaloutvrdu, RoRo rampu, vezove za pretovar tereta, RoRo terminal, terminal za tečne terete, kontejnerski terminal, huckepack terminal, terminal za rasute terete, terminal za generalne terete, železničke i drumske saobraćajnice i dr.

Za izgradnju i opremanje apatinske luke procenjeni su troškovi od oko 28,2 mil evra. U logističkom centru dimenzionisan je trimodalni terminal koji objedinjuje tehnologije kontejnerskog, huckepack i RoRo transportnog sistema. Za njegovu izgradnju i opremanje istog procenjeni su troškovi investicija u visini od oko 6,4 mil evra.

Dakle, ukupne investicije za izgradnju luke i logističkog centra procenjene su na 34,6 mil evra.

- Nakon procene očekivanih prihoda luke Apatin sa intermodalnim terminalom, sprovedena je i dinamička ocena ekonomske opravdanosti projekta izgradnje. Ocena je pokazala isplativost ulaganja, jer interna stopa rentabilnosti iznosi 6,42 % i ukazuje na siguran i brz povraćaj uloženih sredstava – zaključuju u Opštini Apatin.

Prema ranijim najavama, za projekat luke u Apatinu zainteresovan je konzorcijum kompanija "Agrifer" iz Švajcarske i "Nika group" iz Beograda, a memorandum o razumevanju potpisan je u aprilu 2012. godine.

Tekst je u potpunosti preuzet sa portala eKapija

Osnovna ideja eko hostela "Republik" prati temu Užičke republike i ima za cilj da hostel u budućnosti bude energetski nezavisan.

Eko hostel u Užicu kao ideja postoji od 2012. god. a prvi koraci ka realizaciji napravljeni su prethodne godine: iznajmljena je kuća od oko 200 m2, izrađen biznis plan, projekti rekonstrucije i uređenja za ekološki - "pametni" hostel. Sve to osnivači su predstavili na raznim konkursima kako bi obezbedili sredstva, i na forumu "zelenih ideja" u organizaciji Trag Fondacije, Rockeferler fondacije i Erste banke od 109 projekata njihov je proglašen za najbolji. 

Nameštaj hostela i enterijer u potpunosti su izrađeni od materijala koji je smatran neupotrebljivim, a na krovu hostela postavljena su 2 solarna panela za zagrevanje vode za kupatilo, koje je najveći potrošač električne energije u hostelu. Postavljeni su i sistemi za uštedu vode i štedljivo osvetljenje. Svojim ekološkim poslovanjem hostel vrši minimalan uticaj na okolinu i ima edukativni element kojim kako opominje na značaj zaštite okoline.

Užice - grad koji se nalazi na raskrsnici puteva za Bosnu i Mokru goru, koji u svom okrženju ima veliki broj turističkih atrakcija, do otvaranja hostela nije imao adekvatan smeštaj za turiste. Otvaranjem prvog hostela u regionu stvorena je i baza za unapređenje turističkih potencijala u ovom delu Srbije.

Hostel je kapaciteta 25 ležaja, a za 4 meseca poslovanja hostel je imao goste iz više od 20 različitih zemalja, ostvario 400 poseta i 700 noćenja. Balkan je u ovom trenutku najpopularnija destinacija za backpackere u Evropi, a hostel ostvaruje i sve veći broj gostiju koji su privučeni temom ekologije.

Eko hostel "Republik" je na globalnim rezervacionim sistemima definisan je kao green hostel, trenutno jedini u Republici Srbiji. Koncept eko hostela, koji svojim ekološkim poslovanjem privlači sve veću pažnju gostuju, redak je koncept i u svetu. Ujedno to je i jedini hostel u ovom delu Srbije.

Osnovna ideja eko hostela prati temu Užičke republike sa ciljem da i hostel u svojoj budućnosti bude energetski nezavisan kao što je Užička republika bila jedina nezavisna i slobodna teritorija u porobljenoj Evropi 1941. godine.

Za izradu kreveta, stolova, klupa, sofa i ostalih elemenata, korišćene su euro palete namenjne za ogrev. Ormari za garderobu, noćni ormarići stolice i dekorativni elementi, koji su pripadali vojsci Jugoslavije, trebalo je da budu istopljeni i spaljeni ali im je veštom reparacijom vraćena upotrebna vrednost. Posteljine i ostali tekstilni elementi u hostelu izrađeni su od najkvalitetnijeg pamuka, a kupatilo od prirodnih materijala prikupljenih u lokalnoj sredini.

Trenutno kao jedan od izvora energije hostel koristi sunčevu energiju za zagrevanje vode u bojleru kapaciteta 300 litara  postavljenih na krovu, a kako bi se postigle uštede u potrošnji vode, u kupatilu su postavljene senzorske baterije na umivaonicima i raspršivači na tuševima.

Kao objekat koji posluje ekološki odgovorno, velika pažnja poklonjena je primarnoj selekciji otpada koji se odlaže na deponiju Duboko a kasnije reciklira i prodaje. Osoblje hostela svoje goste usmerava na zelene vidove transporta: bicikle, pešačenje, lokalne autobuse i vozove, sa ciljem emitovanja što manjeg nivoa CO2. Natpisi u hostelu goste opominju na štednju i ukazuju na interesantne podatke o uticaju čoveka na životnu sredinu.

Hostel je na početku svog puta ka potpunoj energetskoj nezavisnosti. U planu je ugradnja led rasvete koja će se napajati sa solarnih elektrana na krovu, kao bi hostel imao nezavisnu rasvetu od električne mreže, ugradnja štedljivih tuš baterija i vremeskih graničnika u tuš kabinama, a hostel je projektovan i tako da po nabavci potrebne opreme može da počne sa prečišćavanjem otpadnih voda i vraćanjem iste u sistem kao tehničke.

Prvi hostel u ovom delu Srbije značajno će unaprediti turističku ponudu Užičkog kraja, a svojim ekološkim poslovanjem vrši minimalan uticaj na okolinu i ima edukativni element kojim opominje na značaj zaštite okoline.

Posebnu pažnju u Eko hostelu "Republik" posvetili su zajedničkim prostorijama što zbližava goste. Ovakav poslovni koncept pokazao se kao vrlo efikasan i u pogledu satisfakcije gostiju koji se osećaju kao kod kuće i stiču nove prijatelje. Sa druge strane domaćin hostela je u prilici da ostvari potpunu slobodu u komunikaciji sa gostom, da oseti njegove potrebe, da ga usmeri ili da mu pomogne u planiranju nastavka putovanja. Zaposleni tako za goste sprovode organizovane šetnje po gradu i transport do najznačajnijih turističkih lokaliteta i usluge vodiča. Zahvaljujući poslovnoj politici hostela i usmeravanju gostiju na turističke vodiče, gosti dobijaju profesionalno vođenje koje na njih ostavlja jak utisak koji kasnije prenose na svoje poznanike i ostale turiste, što u značajnom broju povećava broj dolazaka turista.

Takođe, osoblje goste usmerava na lokalne prizvođače suvenira, organske hrane i ostalih proizvoda, što je prilika i za razvoj drugih turističkih usluga u ovom kraju. Hostel sarađuje i sa Turističkom organizacijom u ovom gradu.

Eko hostel "Republik" ima potisan Ugovor o poslovno tehničkoj saradnji sa Visokom tehničko poslovnom školom u Užicu, kojim je definisano obavljanje prakse studenata na smeru turizam u hostelu. Studenti kroz 15 radnih dana upoznaju sistem poslovanja hostela, način promocije i upravljanja marketingom i način saradnje sa turističkim agencijama i turoperatorima. Rad u hostelu predstavlja izuzetnu priliku za studente da usavršavaju strane jezike družeći se sa gostima. Pokrenut je i program u okviru kojeg će na rad u hostel dolaziti i volonteri iz celog sveta, a koji će svojim iskustvom unaprediti kvalitet usluge u hostelu i ujedno promovisati užički hostel u svojim zemljama.

U januaru ove godine, 50% gostiju u hotelu bili su stranci pa se hostel okreće privlačenju turista iz inostranstva. Prisutni na 7 booking sajtova, svim socijalnim mrežama, turističkim portalima... Osim toga, vlasnici užičkog hostela pokrenuli su inicijativu za umrežavanje hostela u manjim gradovima u Srbiji, a razmatra se i mogućnost povezivanja sa hostelima u regionu.

U hostel je do sada ukupno uloženo 24.000 evra, a u planu je širenje kapaciteta za još 5 mesta. Ekološkim uštedama fiksni troškovi u januaru 2014. u odnosu na septembar 2013. smanjeni su za 40.000 dinara, a daljim ulaganjima ukupni rashodi hostela biće višestruko umanjeni.

DRUGE INTERESANTNE INFORMACIJE O PROJEKTU
Hostel je kao poslovna ideja podržan od strane: Nacionalne službe za Zapošljavanje, Grupe 484 i USAID-a, Trag Fondacije, Rockeferler fondacije i Erste Banke. Eko Hostel "Republik" je pobedio na forumu za zelene ideje između 109 projekata i osvojio prvo mesto.

- 100 euro paleta iskorišćeno je da se napravi 25 kreveta, 3 kuhinjska stola, klupe za sedenje i sofe za dnevnu sobu;
- 10 različitih veličina paleta je korišćeno za izradu stolova, stočića i sofa za dnevnu sobu i terasu;
- preko 30 različitih majstora, volontera i saradnika je prošlo kroz hostel u procesu renoviranja i opremanja;
- 300 evra je utrošeno za kupovinu šafova da bi se izradio nameštaj hostela;
- 30 litara eko boje je utrošeno za premazivanje nameštaja;
- sve površine nameštaja su ručno prešmirglane pre nego što su prelakirane;
- aspolutno svi elementi uređenja su bili odbačeni kao neupotrebljivi ali su svoju novu šansu dobili u ovom hostelu;
- hostel je svojom temom u potpunosti posvećen Užičkoj Republici - prvoj oslobođenoj teritoriji u porobljenoj Evropi u II Svetskom ratu;
- prvi gosti koji su ušli u hostel, bračni par iz Frankfurta, planirali su da prenoće i nastave putovanje ka Crnoj Gori i umesto da se ujutru odjave produžili su boravak i odlučili da provedu ceo svoj godišnji odmor od 19 dana u ovom hostelu. Redovno su u kontaktu i najavili su svoj dolazak i ove godine.

Ukoliko je Eko hostel u Užicu Vaš favorit za investiciju godine, glasanje možete obaviti na zvaničnom sajtu nagrade "Aurea".

Tekst je u potpunosti preuzet sa portala eKapija

U okviru kompleksa biće sagrađen bazen sa pratećim objektima, tereni za tenis i odbojku sa tribinama, biciklistička staza i igralište za decu, a osim toga biće i uređen kanal, izgrađeni školski i pešački prelazi preko kanala, i asfaltiran prilazni put.

Objavljen je javni poziv za izvođače radova, a rok za zainteresovane ponuđače je 22. april. Projekat se realizuje uz finansijsku pomoć Evropske unije u okviru IPA programa prekogranične saradnje Bugarska-Srbija, navode za "eKapiju" u projektnom timu opštine Bela Palanka.

Izgradnja Ekološko-rekreativnog centra "Banjica" je deo projekta "Revitalizacija urbanih zelenih površina u opštini Etropole i opštini Bela Palanka", podsećaju sagovornici.

Opšti cilj projekta je poboljšanje kvaliteta života u opštinama Bela Palanka i Etropole revitalizacijom zelenih urbanih površina i rekreativnih prostora.

- Izgradnjom ekološko rekreativnog centra "Banjica" obezbediće se odgovarajuća opštinska infrastruktura za sportske i rekreativne aktivnosti, čime se unapređuje naš imidž kao turističke destinacije, stimuliše aktivan i zdrav način života za lokalno stanovništvo, goste i turiste koji posećuju Belu Palanku - dodaju sagovornici "eKapije". 

Tekst je u potpunosti preuzet sa portala eKapija

Kako se navodi u saopštenju Narodne banke Srbije na licu novčanice od 50 dinara nema izmena obeležja, dok je na naličju izmenjena godina izdanja (2014) i stavljen potpis guvernera Jorgovanke Tabaković.

Novčanica od 50 dinara (2014) biće paralelno u opticaju sa prethodnim izdanjima ove novčanice iz 2005. i 2011. godine.

Dodatna izrada novčanice apoena od 50 dinara sa delimično izmenjenim obeležjima predviđena je u okviru redovnog godišnjeg programa izrade i izdavanja novčanica, kovanog novca, prigodnog kovanog novca i meničnih blanketa za potrebe Narodne banke Srbije u 2014. god.

Tim programom definisana je izrada dodatne količine novčanica navedenog apoena radi zadovoljavanja redovnih potreba gotovinskog platnog prometa, zamene novčanica koje su povučene iz opticaja kao nepodobne i koje su uništene, i držanja u trezorima NBS određene rezerve kovanog novca i novčanica.

Tekst je u potpunosti preuzet sa portala eKapija

Kako se granične oblasti Rumunije i Srbije nalaze pred istim privrednim izazovima, projekat započet 2. novembra 2013.god., nastao je iz potrebe da se podrži razvoj konkurentne privrede u ovoj oblasti. Ideja projekta koji će trajati do 01.05.2015. godine, jeste stvaranje robne marke "Made in Banat"

-To ćemo učiniti podsticanjem proizvodnje i promovisanjem kvalitetnih i prepoznatljivih regionalnih proizvoda i usluga međunarodnim priznatim brendom "Made in Banat" - naveo je Tibor Šebek, predsednik Regionalne privredne komore Kikinda.

Tekst je u potpunosti preuzet sa portala eKapija