Sednica Komisije za planove bila je najavljena ali je odložena, pa će tako biti održana u petak (25. aprila).

Dokumentom koji je izradio aranđelovački "Infoplan" obuhvaćena je površina od 2.478,9 hektara.

Ukupne planirane površine za javne namene iznose 420,9 hektara, odnosno 16,98 odsto ukupne proizvodnje. Ostale površine namenjene su stanovanju, privredi, radnim i industrijskim zonama, mešovitim namenama, turizmu, ugostiteljstvu...

Ono što je možda posebno zanimljivo, jeste celina V, odnosno celina namenjena turizmu. Ona obuhvata park Bukovičke banje kao polaznu tačku, odatle se širi do fabrike "Šamot" i potom do padina Bukulje. Podeljena je na podceline – park Bukovičke banje (za koji se predviđa izrada Plana detaljne regulacije), prostor hotela "Izvor" do Ulice Ilije Garašanina, deo namenjen individualnom stanovanju, zatim zona od hotela "Izvor" koja se penje prema Bukulji (gde je planirana i gradnja žičare), deo od hotela "Izvor" do fabrike "Šamot" i podcelina za muzej i crkvu. Prostor fabrike "Šamot" je planiran kao turistička zona, sa mogućnošću iskorišćenja postojećih objekata i infrastrukture za specijalnu turističku ponudu. 

Kada je reč o sportsko-rekreativnim sadržajima, planirani objekti koji se mogu izdvojiti su sportski tereni na prostoru stare deponije kod Risovače (biće građeni nakon rekultivacije deponije) i sportski centar na lokaciji Carina - sa zatvorenim bazenima, teretanom, saunom, malim sportskim terenima i sl.

Planom generalne regulacije Aranđelovca predviđeno je i da površine pod parkom budu povećane za 13,9 hektara.

Tekst je u potpunosti preuzet sa portala eKapija

Nadležni iz Direkcije za izgradnju opštine Inđija potpisali su ugovor o nastavku faze I, koja bi trebalo da bude završena u roku od 75 dana. Radove će izvoditi konzorcijum dve srpske firme - GP "Zlatibor gradnja" iz Beograda i "Kej" iz Valjeva. Vrednost ugovora je oko 130 miliona RSD, a paralelno sa fazom I, odvijaće se i faza II radova koja je ranije ugovorena, pišu "Sremske novine".

Sredstva su obezbeđena iz Fonda za kapitalna ulaganja,a ukoliko radovi budu tekli predviđenom dinamikom objekat treba da bude u funkciji do jeseni, navodi list.

Treća, konačna faza, podrazumeva uređenje parkirališta i zelene površine, kao i prilaza hali, a očekuje se da će tender biti raspisan za mesec dana.

Sportska dvorana imaće teren dimenzija 49,57 x 30,6 m, a unutrašnju visinu 19 m. Ona će biti namenjena za različite sportove (rukomet, odbojku, košarku, tenis, borilačke i male sportove itd.), a tim da će ovde biti moguće i organizovanje skupova. Projektom su predviđeni i trim staza, medija centar, novinarska loža, hol sa kafeom i restorani.

Tekst je u potpunosti preuzet sa portala eKapija

Putnički voz pod nazivom "Hellas" - najavio je generalni direktor "Železnica Srbije" Dragoljub Simonović i istakao da na ovaj način "Železnice Srbije" i novo poslovodstvo kompanije ispunjavaju obećanje da će postepeno vraćati u saobraćaj međunarodne železničke linije u putničkom saobraćaju, koje su ukinute u prethodnom periodu.

Međunarodni voz Beograd-Solun, ne saobraća od februara 2011. godine, nakon što su Grčke železnice donele jednostranu odluku o ukidanju ovog voza.

Voz će iz Beograda polaziti u 18:45h, a dolazak u Solun po redu vožnje predviđen je u 11:10h sledećeg dana. U povratku iz Soluna polazak voza je u 15h i 52 minuta, a dolazak u beogradsku železničku stanicu u 5h i 33 minuta. Ovaj međunarodni voz u svom satavu imaće vagone za sedenje, kušet kola i vagone za prevoz automobila.

Vozne karte u II razredu na relaciji Beograd – Solun u promotivnom periodu, koji će trajati od 10. maja do 10. juna, biće 30 odsto jeftinije. Karta u jednom pravcu će koštati 33,80 evra, a povratna 47,60 evra. Ukoliko putnici imaju legitimaciju Rail Plus, kartu će platiti jeftinije za još 25%, tako da će ih povratno putovanje koštati samo 35,70 evra.

Za putovanje od Niša do Soluna, tokom promotivnog perioda, u jednom pravcu biće potrebno izdvojiti 22,20 evra, a za povratnu kartu 31,20 evra. Uz Rail Plus legitimaciju povratna karta Niš – Solun – Niš će koštati 23,40 evra.

Deca do 4 godina starosti prevoziće se besplatno ukoliko se za njih ne zahteva posebno mesto za sedenje ili ležaj, a za decu uzrasta od 4 do 12 godina karte će biti 50% jeftinije.

Cena ležaja u kušet kolima za putovanje u jednom smeru iznosi 8 evra, dok je za povratno putovanje 16 evra.

Za prevoz automobila u jednom smeru treba izdvojiti 47,20 evra, dok se za povratnu kartu odobrava popust od 50 odsto. To znači da povratna karta za prevoz automobila iznosi koliko i cena prevoza u jednom smeru tj. 47,20 evra.

Promotivni period za prodaju karata po 30% jeftinijoj ceni trajaće do 10. juna, a nakon toga putnici će imati pravo na povlasticu od 20% za kupovinu povratnih karata. Cene u međunarodnom železničkom saobraćaju izražene su u evrima, a plaćanje se vrši u dinarskoj protivvrednosti.

Tekst je u potpunosti preuzet sa portala eKapija

- Zasad nam je u planu ugradnja eko septičke jame i upotreba otpadne vode, odnosno njeno vraćanje u sistem kao tehničke. Kasnije, cilj nam je da idemo dalje i imamo potpuno energetski nezavisan objekat - navodi Milan Bogojević iz hostela "Republik".

On napominje da u i pored kuće u kojoj su sada, ima mesta za nova proširenja.

- Ono što je interesantno je da već imamo pozive iz drugih mesta da širimo priču oko eko hostela u Srbiji, kao i u Grčkoj – dodaje sagovornik portala "eKapija".

Do sada je eko hostel imao oko 870 ostvarenih noćenja, a gosti su uglavnom stranci. Najčešće stižu iz  zemalja Japana, Rusije i Nemačke, a do informacija o hostelu gosti najviše saznaju putem Interneta.

Na pitanje da li ima dovoljno zainteresovanih turista za Užice, Bogojević kaže da zapadna Srbija ima ogroman turistički potencijal.

- Goste smeštamo kod nas, a oni iz "Republika" posećuju celu zapadnu Srbiju, a i Balkan je sada trend.

Inače, hostel "Republik" osnovali su dvojica mladih Užičana Marko Ristovski i Milan Bogojević u septembru 2013. godine. Ujedno, to je i prvi eko hostel u Srbijia, a osnovna ideja eko hostela "Republik" prati temu Užičke republike.

Nameštaj hostela i enterijer u potpunosti su izrađeni od materijala koji je smatran neupotrebljivim, a na krovu su postavljena 2 solarna panela za zagrevanje vode u kupatilu, koje je najveći potrošač električne energije u hostelu. Postavljeni su sistemi za uštedu vode i štedljiva rasveta. Svojim ekološkim poslovanjem hostel vrši minimalan uticaj na okolinu i takođe ima edukativni element kojim kako goste tako i lokalno stanovništvo opominje na značaj zaštite okoline.

Eko hostel u Užicu kao ideja postoji od 2012. godine a prvi koraci ka realizaciji napravljeni su prethodne godine: iznajmili su kuću od oko 200m2, uradili biznis plan, projekte rekonstrucije i uređenja za ekološki - "pametni" hostel. Sve to predstavili su na brojnim konkursima kako bi obezbedili sredstva, i na forumu "zelenih ideja" u organizaciji Trag Fondacije, Rockeferler fondacije i Erste banke od 109 projekata njihov je proglašen za najbolji. Nagrađeni su sa 8.000 USD, potom je usledio konkurs za podsticaj samozapošljavanju Grupe "484" i USAID, gde je obezbeđeno još 1.200 evra, dobili su sredstva od Nacionalne službe za zapošljavanje u iznosu od 160.000 dinara i uz nekolicnu bankarskih kredita pokrenuli posao.

Projekat eko hostela "Republik" jedan je od finalista ovogodišnje nagrade "Aurea", koju portal "eKapija" dodeljuje za najbolju investiciju godine u Srbiji po osnovu tri kriterijuma: inovativnost, društvena korisnost i finansijski potencijal.

Tekst je u potpunosti preuzet sa portala eKapija

Ovo prirodno dobro proglašeno je zaštićenim područjem kao spomenik prirode, navodi "Beoinfo".

Ukupna površina zaštićenog područja je nešto više od 265 ha i nalazi se u državnoj svojini.

"Šuma Košutnjak" predstavlja kompleks bioekoloških vrednosti pod šumskom vegetacijom kao i stanište raznovrsne faune, sisara, ptica, insekata, gmizavaca i vodozemaca, kao i objekata geološkog nasleđa koja imaju karakter prirodnih retkosti.

Tekst je u potpunosti preuzet sa portala eKapija

Nakon dugog čekanja građevinske dozvole, koja je stigla krajem prethodne godine, kompanija "PFB Properties" 5. aprila je postavila kranove i ograde oko gradilišta, saznaje "eKapija" u toj kompaniji.

- Otpočeli smo izgradnju hotela. Biće primenjena najsavremenija enterijerska rešenja, kao i materijali koji garantuju energetsku efikasnost i vrhunski komfor za sve goste. Hotel će krasiti i izuzetno prijatan ambijent javnih prostora, kao što su ulazni hol, restoran i kafe bar i klub. Oni će biti na raspolaganju svim gostima, kako onima koji u hotelu odsedaju, tako i onima koji će uživati u izuzetnoj ponudi hrane i pića – navodi za "eKapiju" Branko Trkulja, direktor "PFB Properties".

Novi beogradski hotel smešten je u strogom centru, na Trgu Republike pored Narodnog pozorišta i Narodnog muzeja, na uglu Vase Čarapića i Dositejeve ulice. Reč je nekadašnjoj zgradi "Jugodrva" koja će biti rekonstruisana.

Hotel će imati 114 soba, restoran, kafe bar, klub, salu za sastanke, gimnastičku salu, parking kao i sve prateće tehničke sadržaje.

Sagovornik "eKapije" kaže da ovaj hotel pre svega izdvaja lokacija u strogom centru istorijskog dela grada, koja gostima omogućava lak i brz pristup svim poslovnim, administrativnim i objektima od kulturnog značaja srpske prestonice. Iako je hotel namenjen prvenstveno poslovnim gostima, Trkulja ističe da će turistički segment imati značajno učešće.

- Sobe su tako koncipirane da poslovnim gostima pružaju komfor kancelarije, sa pokretnim radnim stolom i foteljom, a posetiocima koji dolaze u turističku posetu gradu, prijatno mesto za odmor i opuštanje. Gosti koji stignu automobilom, ostavljaće svoja vozila na ulazu u hotel, a osoblje će ih smeštati u podzemnu garažu i dovoziti nazad, do ulaza. Lokacija hotela garantuje da će on i u danima odmora, vikendom i praznicima, imati svoje posetioce, što je za objekte ovog profila - orijentisane ka poslovnim gostima, velika prednost – navodi Trkulja.

Za svaki segment radova biće raspisani tenderi na kojima će se, kako navode u "PFB Properties", truditi da izaberu najbolje podizvođače.

- Kada je reč o opremi za hotel, biće primenjene najsavremenije tehnologije, a trudićemo se da angažujemo i domaće isporučioce koji zadovoljavaju standarde.

Fasada postojeće zgrade će biti promenjena u skladu sa rešenjem Miomira Lužajića - arhitekte.

- Mreža će biti izrađena od metala i postavljena na čeličnu konstrukciju, a imaće značajnu ulogu u termo i zvučnoj izolaciji. Objekat je orijentisan u pravcu jugoistoka i ime je do sada zahtevao značajan utrošak struje da bi se u većem delu godine rashladio. Ovo rešenje fasade će značajno smanjiti potrošnju energije, a u prometnoj saobraćajnici kao što je Ulica Vase Čarapića, gostima će omogućiti bolju zvučnu i vizuelnu izolaciju i komfor – objašnjava sagovornik "eKapije".

Objektom će upravljati "Marriott"  kompanija u skladu sa standardima njihovog brenda "Courtyard by Marriott", a na osnovu dugoročnog ugovora o upravljanju hotelom, koji je "PFB Properties" potpisao sa tom korporacijom.

- Takav dogovor garantuje vrhunski kvalitet usluge. Hotel će imati punu podršku globalne mreže "Marriott"-a u segmentu rezervacija, prodaje i marketinga - navodi Trkulja.

Zapošljavanje, kao i obuka kadrova, biće pod kontrolom "Marriott"-a. Očekuje se da će u samom hotelu posao naći oko 70 osoba. Konkursi za posao će biti raspisani u periodu od oko 6 meseci pred otvaranje objekta.

Predviđeni rok za završetak rekonstrukcije objekta je 12 meseci, odnosno proleće 2015. godine.

Tekst je u potpunosti preuzet sa portala eKapija

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) najavile su na konferenciji, da će konkurs za sve lokalne samouprave sa kreativnim idejama i raspoloživim braunfild lokacijama koje se mogu ponovo staviti u funkciju, biti raspisan 1. maja.

Član Upravnog odbora NALED-a i predsednik Opštine Pirot Vladan Vasić istakao je da time počinje realizacija još jednog od projekata usmerenog na razvoj povoljnog poslovnog ambijenta na lokalnom nivou.

- Kroz projekat sertifikacije opština sa povoljnim poslovnim okruženjem NALED je inspirisao opštine da preispitaju i unaprede svoja pravila i prakse. Kroz ovaj projekat NALED će ih podstaći da preispitaju stavove o mogućim upotrebama javnih prostora koji se više ne koriste, da ih kreativno upotrebe i da na taj način otvore novu razvojnu perspektivu za celu lokalnu zajednicu - naveo je Vasić.

Komisija NALED-a će suziti izbor na 3 lokacije, a nakon toga izabrati najbolju lokaciju.

- Poziv će biti upućen svim lokalnim samoupravama bez obzira da li su ili ne članice NALED-a. Pružićemo stručnu pomoć ključnim akterima (predstavnicima lokalne samouprave, civilnog sektora i privrede) kroz organizovanje studijske posete za predstavljanje uspešnih primera u drugim državama, razvijanje biznis plana i dizajna za braunfild i pružanje odgovarajuće obuke – navela je za portal "eKapiju" Ana Knežević Bojović, koordinator za regulatornu reformu.

Cilj konkursa je da se dođe do primera najbolje prakse za druge opštine i gradove u Srbiji, koji ilustruje kako se napuštene fabrike, industrijska postrojenja, skladišta, kasarne i drugi objekti mogu revitalizovati i time u potpunosti promeniti sliku svog grada i promovisati ekonomski i društveni razvoj.

Konkurs je deo dvogodišnjeg Projekta jačanja konkurentnosti u Srbiji pokrenutog u decembru 2013. godine koji je usmeren na dva goruća problema domaće ekonomije – revitalizaciju braunfild lokacija i suzbijanje sive ekonomije. Istovremeno sa konkursom za opštine i gradove, NALED će analizirati važeći pravni okvir, uključujući tako Zakon o privatizaciji i Zakon o stečaju. Na osnovu ovih analiza i inputa koje dobije od lokalnih samouprava, kao i na osnovu praktičnih iskustava stečenih u procesu revitalizacije braunfild lokacije, NALED će pripremiti konkretne preporuke za Vladu kako da poboljša regulatorni okvir za revitalizaciju braunfild lokacija na nivou državne i lokalne samouprave.

Napuštena zgrada društvenog preduzeća u Novom Sadu koja je 6 godina bila prazna, danas je poslovni inkubator koji pomaže startapovima da prebrode prve tri kritične godine u poslovanju. Samo u prvoj fazi 2010. godine u ovaj oronuli prostor uloženo je 13,9 mil evra, da bi danas prostor od preko 400 m2 bilo udobno mesto za rad za preduzetnike sa vizijom.

I prestonička opština Savski venac je pokazala da upravo ruinirana zgrada može postati Biznis centar koji postoji već 3 godine. Centar obuhvata biznis inkubator, kancelariju za EU projekte, Kancelariju za mlade, edukativni centar, NVO sektor i poslovni akcelerator.

Da napuštena lokacija može da postane "Holandija u malom" pokazala je kompanija "Vahali" koja se bavi brodogradnjom svih vrsta plovila od metala, dizajnom, projektovanjem, remontnim radovima, kao i generalnom konstrukcijom posebnih projekata. Naime, ova holandska firma je pre tačno 1 godine, kupila brodogradilište "Sava" u Sremskoj Mitrovici posle devetogodišnjeg stečaja, navodi za "eKapiju" Miloš Stefanović, direktor prodaje i marketinga firme "Vahali".

- Zatečeno stanje na terenu 2013. godine je bilo katastrofalno. Ono što je ostalo od opreme je bilo u kvaru dok se količina otpada merila u stotinama kamiona. Jedino vredno na lokaciji je bio beton, asfalt i konstrukcija hale – navodi Stefanović i dodaje da je osnovna prednost lokacije bila što je taj kraj istorijski vezan za brodogradnju, pa je imao kvalitetne brodograditelje.

Miloš Stefanović navodi takođe da su mnogobrojni razlozi što su izabrali baš tu lokaciju, ali površina zemlje i mogućnost širenja je možda bila i presudna.

- Brodogradilište je kupljeno za 1,8 mil evra, a ulaganja u ovu braunfild lokaciju su odavno premašila tu cifru - kaže sagovornik portala i dodaje da je u planu da za nekih godinu i po do dve izgrade još jednu halu vrednosti 4 do 5 mil evra.

Kako je naveo Vladan Vasić, najbolji popis braunfild lokacija uradilo je Ministartsvo odbrane kojim je obuhvaćeno 447 vojnih objekata vrednosti 1 mlrd evra, a manje od 10% je stavljeno u funkciju. Granične karaule Vojske Srbije po vencima Stare planine, Ruja, Vlasine, mogle bi postati atraktivne destinacije za sportski turizam.

Marko Nikolić iz Udruženje Freestyler koje se bavi ozganizacijom planinskih tura, avanturističkih trka i kampova u prirodi, navodi da su karaule na strateški dobrim mestima i u odličnom stanju s obzirom na to da su napuštene 2006. god.

- Trenutno je Republička direkcija za imovinu RS vlasnik svih karaula, a nekoliko je preuzela granična policija Srbije. Odlične baze za avanturističke trke i grupe turista, planinara, biologa kao i fotografa. Ovo bi mogla postati mesta tim bildinga, seminara, kampova i obuka. Zimi odlično za turiranje i planinarenje, a leti za pešačenje i jeep ture – navodi Nikolić.

Ana Ilić iz Srpske filmske asocijacije (SFA) naglašava da braunfild lokacije čak i u trenutnom stanju mogu biti izvor prihoda, s obzirom na činjenicu da mogu postati lokacije za snimanje filmova.

- Među popularnim braunfild destinacijama su Knežev arsenal u Kragujevcu gde je snimana serija "Titanik – Krv i čelik" u italijansko-irskoj koprodukciji koja je za pet nedelja u Srbiji potrošila 2 mil dolara. U staroj Šećerani sniman je fim "Coriolanus", kao i u staroj pančevačkoj svilari, a nedavno je završeno snimanje filma "Newcomer" u Beton hali, Mikseru i KC Grad – navela je Ilić.

Iz Grupe za kreativnu ekonomiju kažu da nije redak slučaj da braunfild objekti i lokacije pretvaraju u poslovnu infrastrukturu za razvoj umetnosti, kulture i kreativne industrije. Tako je Winzavod u Moskvi jedan od najuspešnijih inkubatora u Rusiji lociran u najstarijoj moskovskoj fabrici za vino iz 1889. god. Stara mlekara Bowral u Austriji iz 1921. god. je od 2005. god. novi prostor za austrijsku savremenu vizuelnu umetnost. Bivša moskovska fabrika "Crvena ruža" je danas najstariji kreativni klaster Artplay, dok je stara fabrika za proizvodnju hleba, koja se nalazi u Beču, pretvorena u multidisciplinarni prostor za umetničke aktivnosti.

Piter Vibler, vršilac dužnosti direktora misije USAID-a u Srbiji, ističe da su najbolje prakse u SAD pokazale da su u mnogim slučajevima inovativno obnovljene napuštene lokacije postale znamenitosti gradova, kao i da su generisale nove investicije, podstakle zapošljavanje i napredak lokalnih ekonomija. 

Tekst je u potpunosti preuzet sa portala eKapija