Prijavite se Srpski English

+381 (0)11/ 334 6779
+381 (0)11/ 383 5150
Lepenica objekat Kondir
E-dizajn

Vesti

Vinogradari i vinari iz Srbije u poseti Bordou

23.11.2014.

Šesta radna poseta privredne delegacije Srbije Bordou (Francuska) u periodu od 30. novembra do 5. decembra 2014. godine.

Cela vest
Poseta će oobuhvatiti tematske studijske obilaske iz oblasti vinogradarstva, voćarstva i povrtarstva, kao i radnu posetu sajmu VINITEK-SIFEL. Studijsku poseta proizvođačima opreme i tehnologije za uzgoj vinove loze i proizvodnju vina, uzgoj kao i sajmu VINITEK-SIFEL u Bordou organizuje Centar za bilateralnu saradnju PKS u saradnji sa Predstavništvom PKS u Francuskoj.

Radni program studijske posete predviđa tematske posete u prestižnoj vinskoj oblasti Bordo - Pesak Leonjan, obilazak vinograda i podruma koji primenjuju konvencionalnu ili organsku i biodinamičnu proizvodnju, kao i rasadnika sa primenom tradicionalnih ili najsavremenijih tehnoloških rešenja u proizvodnji i prskanju vinove loze.

Poseta predviđa takođe dvodnevno učešće na sajmu VINITEK-SIFEL sa organizacijom radnih sastanaka prema interesu kompanija Srbije.

Po organizacionoj strukturi VINITEK predstavlja vinogradarstvo i vinarstvo sa aspekta tehnoloških procesa, inovativnih rešenja i opreme, dok je SIFEL orijentisan na proizvođače tehnologije i opreme za proizvodnju voća, povrća, duvana, proizvođača semenske robe, prehrambenih proizvoda pod staklenicima. Očekuje se da će sajam okupiti više od 1.000 izlagača, a da će ih posetiti više od 50.000 zainteresovanih posetilaca.

Tekst je u potpunosti preuzet sa portala eKapija


Falkensteiner Hotels & Residences

22.11.2014.

Monica Righele - nova direktorka prodaje i marketinga za jugoistočnu Evropu u Falkensteiner Hotels & Residences.

Cela vest
Nova direktorka prodaje i marketinga za SEE regiju u Falkensteiner Hotels & Residences, biće odgovorna za definisanje marketinške strategije, nadziranje kreiranja, razvoja i izvođenja prodaje hotelskih proizvoda i usluga, definisanje cenovne i prodajne politike, promociju i prodaju brenda na novim tržištima, identifikovanje potražnje s ciljem povećanja konkurentnosti na tržištu i zadovoljstva gostiju. Na funkciji direktorke prodaje i marketinga Monica Righele ujedno će biti zadužena i za razvoj hotelskog brenda, kao i pozicioniranje Falkensteiner Hotels & Residences kao vodeće turističke grupacije u SEE regiji koja uključuje Srbiju, Hrvatsku i Italiju.

Monica Righele se Falkensteiner grupaciji pridružila nakon višegodišnjeg iskustva na mestu direktorke prodaje i marketinga u hotelskim lancima kao što su Monrif Hotels, ATAhotels i Compagnie des Hotels.

Formalno obrazovanje sticala je na Univerzitetu u Pizi, a karijeru u turizmu započela je 1998.god. Monica Righele ima dugogodišnje iskustvo u prodaji i marketingu kako u luksuznim SPA hotelima poput STB grupacije tako i u velikim italijanskim i međunarodnim hotelskim lancima kao što su Starwood, Mövenpick Hotels & Resorts i Abitalia Hotels & Resorts.

Falkensteiner Hotels & Residences
Bulevar Mihaila Pupina 10k
11000 Beograd
Tel. +381/(0)11 225-0056

Tekst je u potpunosti preuzet sa portala Turistički klub Srbije


Vrelo bazalta na Kopaoniku - Magmatska stena silikatnog sastava ima široku primenu u mnogim granama privrede

20.11.2014.

Ležište magmatskih stena silikatnog sastava, bazalta "Vrelo", koje se nalazi na jugoistočnim padinama centralnog dela Kopaonika od 1972. godine zainteresovalo je kako državu tako i privredu.

Cela vest
Osim toga, bazalt je otkriven još na 2 lokacije – Donje Jarinje (Leposavić) i Krkina Čuka (Lukovska Banja).

Najveći deo ležišta, odnosno 95 odsto površine nalazi se na području opštine Brus, a prema rečima predsednika Opštine Slobodana Vidojevića, eksploatacione rezerve bazalta u istraženom ležištu iznose 1.034.822 tone "A" kategorije, dok se potencijalne rezerve u samom ležištu i okolini procenjuju na oko 2 miliona tona.

Istraživanja su pokazala da se rezerve nalaze na dubini do 14 m. Istražena količina je dovoljna za višedecenijsku eksploataciju, što, uz činjenicu da se ruda nalazi na površini zemlje, da je izuzetne čistoće i bez jalovine, u velikoj meri smanjuje troškove proizvodnje, povećava opravdanost eksploatacije i sticanje profita, tako da Opština Brus s pravom to vidi kao jednu od svojih razvojnih šansi.

Bazalt je sličan granitu, nastao je izlivanjem magme na površinu zemlje, a za razliku od bazalta u svetu, bazalt u Vitošu je izuzetne čistoće i bez jalovine. Topi se na temperaturi od 1200 do 1300 Celzijus stepeni, a u budućoj tehnologiji predstavlja pravu revoluciju u zameni za metal.

Bazalt ima široku primenu u mnogim granama privrede, rudarstvu, građevini, u železnicama za izradu brzih pruga, izvanredan je izolator, a od bazaltnih vlakana može da se dobije veliki broj proizvoda za potrebe industrije. Proizvodi od bazalta nisu kancerogeni, sama tehnologija dobijanja ovih proizvoda je ekološki čista, a bazaltnim proizvodima uspešno se zamenjuje industrijska primena azbesta.

Kompletna hemijska analiza pokazuje da se procenat SiO2 (silicijum dioksita) u zavisnosti od granulacije kreće od 45 do 69 odsto a Al2O3 od 20,47 do 21,92 odsto, a pored ove, vršena su i ispitivanja toplotne provodljivosti bazaltne vune, karakteristike bazaltnog prediva zatim ispitivanje sirovine za izradu agregata za putogradnju i zastore brzih pruga kao i mogućnost dobijanja stakla i staklo keramike od bazalta.

Opština Brus je veoma zainteresovana za eksploataciju ove rude tim pre što su rezultati pomenutih istraživanja pokazali da u strukturi stene sa više od 70 odsto zapremine dominira osnovna masa. Kamen poseduje izvanredna tehnička svojstva, visoka je otpornost na pritisak kao i otpornost prema habanju, tako da pripada veoma tvrdim stenama. Veoma je otporan na mraz i hemijske uticaje, sposobnost upijanja vode je veoma niska tako da je u skladu sa svojim fizičko-mehaničkim karakteristikama i važećom tehničkom regulativom u putogradnji i građevinarstvu, visokokvalitetan i upotrebljiv za proizvodnju agregata za savremene putne zastore, za izradu asfalt betona za autoputeve i ostale puteve bez obzir na stepen oštećenja, zatim tucanika za zastore železničkih pruga, kao i svih vrsta agregata i kamena za sva zidanja u niskogradnji, visokogradnji, popločavanje hemijski i temperaturno ugroženih delova industrijskih objekata.

Takođe je, stručnjaci tvrde, očigledno da je od topljenog bazalta moguće dobiti veoma kvalitetne materijale za oblaganje silosa, izradu cevi, oblaganje uređaja sa visokom abrazijom i izradu ploča velike nosivosti. Rezultati istraživanja koja su obavljena u Centru za savremenu keramiku i nanomaterijale univerziteta Kvins u Kingstonu pokazuju da je bazalt sa ležišta Vrelo u Vitošu pogodniji za tehnološku obradu u proizvodnji bazaltnog stakla od onog sa lokacije Donje Jarinje.

Mogućnost široke primene bruskog bazalta, kako kaže predsednik opštine Vidojević, uz nisku cenu eksploatacije mogla bi da privuče potencijalne investitore čime bi se, pored pokretanja proizvodnje vratio i život u ovaj deo opštine, koji deli sudbinu ostalih seoskih područja.

- Naša očekivanja vezana za eksploataciju bazalta sa ležišta Vrelo su tim veća, ako se zna da opština Brus u strukturi dosadašnjih ulaganja u ovo nalazište, stvaranje adekvatnih uslova i rešenje gorućih infrastrukturnih problema odmah iza Republike i RMK Trepča, učestvuje sa 11,52 odsto sredstava, tako da smo, i zbog uloženih sredstava minulih decenija, ali i zbog neiskorišćene razvojne šanse, vrlo odlučni u nameri da se konačno krene sa mrtve tačke i iz Vitoša u svet krenu prve tone bazalta - najavljuju iz Opštine Brus.

Tekst je u potpunosti preuzet sa portala eKapija


Uskoro rekonstrukcija Muzeja Jovana Cvijića u Beogradu

19.11.2014.

Muzej Jovana Cvijića u Beogradu biće obnovljen.

Cela vest
Ova ustanova smeštena je u kući koju je svetski poznati naučnik podigao 1905.god., i u njoj potom živeo i radio.

Rok za javnu nabavku radova na sanaciji i adaptaciji objekta je produžen do 26. novembra 2014. god. Muzeološkom postavkom, u Ulici Jelene Ćetković broj 5 u Beogradu, predstavljen je reprezentativni deo legata Jovana Cvijića koji obuhvata rukopise, prepisku, fotografije, knjige, predmete primenjene umetnosti, umetničke slike, lične predmete, dokumenta i nameštaj.

Tekst je u potpunosti preuzet sa portala eKapija


Turistički obilazak državnih institucija svake prve subote u mesecu

19.11.2014.

Turistička organizacija Beograda saopštila je da se programi posete Domu Narodne skupštine i zgradi Predsedništva realizuju svake prve subote u mesecu, a prvi naredni termin je 7. decembar.

Cela vest
U delu turističkog programa "Približimo institucije građanima", zainteresovani imaju mogućnost da se upoznaju s radom državnih institucija i kulturno-istorijskim značajem.

U Domu Narodne skupštine obilaze se vestibil, centralni hol, mala sala, velika sala, biblioteka i salon princa Pavla.

U zgradi predsednika Srbije, "Novom dvoru", obilaze se svečani ulaz, sala, trpezarija i saloni koji se koriste za potrebe predsednika, postavka umetničkih dela, kao i pokloni predsednika Republike dobijenih za vreme obavljanja dužnosti.

Tekst je u potpunosti preuzet sa portala eKapija


Stara Vajfertova pivara u Pančevu postaje muzej - Najavljena izrada idejnog rešenja rekonstrukcije

17.11.2014.

Zaboravljena, razrušena i izgorela Stara Vajfertova pivara ne služi sigurno na ponos gradu Pančevu.

Cela vest
O tome šta je sve dovelo do toga da bude u ovom stanju je jedna priča, ali je Grad Pančevo rešio najzad da se suoči sa ovim problemom. Formirano je devetočlano radno telo koje treba da pripremi projektni zadatak da bi došlo i do idejnog rešenja rekonstrukcije i revitalizacije Stare Vajfertove pivare. Članica Gradskog veća Jelena Batinić kaže da će se i preko konkursa sakupljati ideje, a da u I fazi ovde treba otvoriti muzej pivarstva i bankarstva, izveštava RT "Pančevo".

Narodna pivara ili Stara Vajfertova pivara građevinska je celina u samom centru grada Pančeva. Iako se objekti unutar ovog kompleksa, kao kulturne vrednosti, štite od 1948. godine, kada su proglašeni spomenikom kulture, a od 1991. godine i kulturnim dobrom od velikog značaja, većina njih je u veoma lošem stanju. Ukupna površina objekta je veća od 8.200 m2 što ga, pored vrednosti kulturnog nasleđa, čini značajnim, ali neiskorišćenim potencijalom.

- Radnu grupu su odabrali gradonačelnik i Gradsko veće sa ciljem da napravi projektni zadatak, da definiše sve što je potrebno za izradu idejnog projekta oživljavanja ovog industrijskog nasleđa Stare Vajfertove pivare i pravljenje jedne ambijentalne gradske celine koja će biti živa, a ne devastirana - navela je Jelena Batinić, članica Gradskog veća.

Na ovoj lokaciji, u Staroj pivari, pivo se ne proizvodi od 1977, a od 1987. godine čitav kompleks je poveren na upravljanje gradskoj Direkciji za izgradnju i uređenje Pančeva. I u novoformiranoj gradskoj Radnoj grupi najviše je, upravo, predstavnika ovog javnog preduzeća, ipak, priprema dokumentacije kako bi se došlo i do ideja kako oživeti Staru pivaru, neće biti samo njihov posao.

- Grad Pančevo ne može da donese idejno rešenje samo, razmišljam u tom pravcu da mladi ljudi koji su u struci mogu zaista da se razigraju sa ovim prostorom i da ga privedu, na neki način, "živoj priči". Tako, kao što je nekada bila AUPA, koja je bila dobra za naš grad, gde se Narodna bašta oživela i revitalizovala, sigurna sam da i ova pivara može da bude dobra priča za konkurs za mlade ljude arhitekte - istakla je Jelena Batinić.

Aktiviranje potencijala kulture, pre svega kao turističke destinacije, je i sastavni deo duha vremena na početku XXI veka. To je bio motiv i razlog da i Grad Pančevo formira Radnu grupu kako bi se potencijali objekata i same lokacije Stare Vajfertove pivare što efikasnije aktivirali. To je izgleda zajednički interes i sa kompanijom "Diamond", u čijem zakupu je čitav kompleks, objavila je RTv "Pančevo".

Tekst je u potpunosti preuzet sa portala eKapija


Grad Zrenjanin uskoro dobija paraolimpijski centar - Planirana izgradnja terena i hotela

16.11.2014.

Ideja o izgradnji paraolimpijskog centra Zrenjanin postoji već skoro dve godine, ali je ta priča intenzivirana u poslednjih nekoliko meseci.

Cela vest
Navode je istakao je Duško Radišić, pomoćnik gradonačelnika na sastanak na kome je predstavljen projekat paraolimpijskog centra Zrenjanin, objavljeno je na zvaničnom gradskom sajtu.

- Plan je da on bude na našem sportskom centru, koji već ima određene sportske terene, ali se oni ne održavaju valjano, a to je idealna prilika da se na tom mestu napravi paraolimpisjki centar. Takvih centara postoje samo 2 u Evropi, a oni, ne samo da su samoodrživi već omogućavaju prihode gradovima i državama u kojima su. Zaista postoji velika potreba ne samo u Zrenjaninu, već i u celom regionu i ovom delu Evrope. Grad je to prepoznao davno, a sada će, na naše veliko zadovoljstvo, učiniti i Ministarstvo omladine i sporta - naveo je Radišić.

Kako je naveo, projekat obuhvata potpunu revitalizaciju postojećih terena, izgradnju novih terena, hotela koji će biti prilagođen, pre svega, osobama sa invaliditetom.

- Na taj način biće povećan i smeštajni kapacitet samog grada, ali će i sportisti sa invaliditetom imati odličan centar i smeštaj koji zaslužuju. Takođe, u planu je povezivanje i drugih objekata, poput bazena koji je u blizini, a koji je već prilagođen tim osobama. Tako ćemo ispuniti našu obavezu, ali i ljudsku obavezu prema ovim sportistima, ali i svim drugim ljudima sa invaliditetom - rekao je Radišić.

Kako je rekao, za realizaciju projekta potrebna su velika sredstva.

- Ne želimo da budemo na teretu republičkog budžeta već da ih obezbedimo iz evropskih fondova za to namenjenih, a već u preliminarnim razgovorima sa susedima iz Rumunije imamo nagoveštaj da će to biti moguće obezbediti - rekao je pomoćnik gradonačelnika.

Prema njegovim rečima, u planu je da projekat bude završen do marta meseca iduće godine, a početak izgradnje čim se obezbede sredstva, moguće već naredne godine.

- Za ovako dobar projekat siguran sam da ćemo sredstva obezbediti - dodao je.

Sastanku su prisustvovali takođe: Uroš Zeković, pomoćnik ministra za sport i omladinu, Marija Mitić, posebni savetnik, Bogdan Knežević, Stojanka Lekić, poslanica, i Vinko Simeunović iz odeljenja za LER Gradske uprave.

Tekst je u potpunosti preuzet sa portala eKapija


Radovi na kompleksu srednjovekovne bazilike Arače se nastavljaju i 2015. godine

14.11.2014.

Povodom zaokruživanja ovogodišnjih radova na konzervaciji i restauraciji na kompleksu srednjovekovne bazilike Arače, predstavnici lokalne samouprave su održali sastanak.

Cela vest
Sastanak je održan sa predstavnicima Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Takođe to je bila prilika da se obave i dogovori oko planova za sledeću godinu, s obzirom da je kraj godine vreme kada se izrađuju finansijski planovi, kako lokalni, tako i samog Pokrajinskog zavoda. Matija Kovač, zamenik predsednika opštine Novi Bečej, iskoristio je sastanak, pre svega, da se zahvali dosadašnjim naporima Pokrajinskog zavoda da se Arača sačuva, podigne na viši nivo i dobije značaj koji zaslužuje.

- Lokalna samouprava će svojim skromnim sredstvima i naredne godine u istom iznosu pomoći radove na ispitivanju i konzervaciji, ali i pripremi svega onog što je deo tog projekta, arheološkog parka lokaliteta Arače i bazilike. Pomoći ćemo izradom plana detaljne regulacije prostora i u svemu što naše službe mogu da sprovedum treba spomenuti i Dragana Rauškog koji je samostalni stručni saradnik, koji mnogo svoje energije ulaže i na drugim lokacijama. Arača može biti pravi biser turizma ukoliko se ovaj projekat lepo osmisli, dobro predstavi javnosti, naravno, ako se i svi prateći objekti izgrade i pripreme, u tom slučaju, može biti okosnica turizma opštine Novi Bečej.

Svetlana Bakić, arhitekta-konzervator Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture i vodilac projekta, smatra da je ovo veoma dugoročan i složen projekat, za čiju su realizaciju potrebna velika sredstva.

To je razlog da se računa i na pomoć prekograničnih fondova, naročito jer Arača ima međunarodni značaj, navela je Bakić i dodala da se već u dva navrata konkurisalo na IPA programe prekogranične saradnje sa Mađarskom.

Direktor Pokrajinskog zavoda, Zoran Vapa, navodi da se uskoro očekuje i konkurs Ministarstva za kulturu i javno informisanje za sufinansiranje projekta.

- Poznato je da je Arača spomenik kulture od izuzetnog značaja, nadamo se da ćemo imati finansijsku pomoć, kako od Ministarstva kulture Republike Srbije, tako i od Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje. Ove godine, još uvek su u toku radovi na sanaciji i konzervaciji kamene plastike, imali smo tu nesreću da je došlo do urušavanja rozete. U toku su i radovi na uvođenju video nadzora na solarni pogon, kako bismo mogli da pratimo ceo kompleks, što je bio predlog Mađarskog nacionalnog saveta, tom prilikom smo razgovarali i o četvorogodišnjem programu za Araču. Potrebno je izvršiti zamenu parcela, odnosno definisati sve granice naselja, kako bi se mogao uraditi prostorni plan posebne namene, gde se poljoprivredno zemljište prevodi u građevinsko, radi izgradnje objekata koji su planirani jednim celovitim projektom, kao što su, pre svega, vizitorski centar i sve što treba da se uradi kako bi taj kompleks mogao da funkcioniše. Kao i ranijih godina, lokalna samouprava ima razumevanja pa će u okviru mogućnosti lokalnog budžeta će sufinansirati deo predloženih radova.

Pored razgovora o Arači, na sastanku se pričalo i o konzervatorsko-restauratorskim radovima na ikonama iz fundusa koji postoji u opštini Novi Bečej. Taj posao poveren je konzervatorima i restauratorima Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture i Matice srpske. Plan je da se 2015. godine uradi oko 10 ikona. Razgovarano je i o osmišljavanju čitavog programa, jer je kulturno nasleđe novobečejske opštine izuzetno bogato i treba ga približiti turistima, smatraju u Pokrajinskom zavodu.

Tekst je u potpunosti preuzet sa portala eKapija


Francuska, Italija, Austrija i Srbija na jednom mestu - novi "Coffee Room" u centru Beograda

13.11.2014.

Saznajte šta je zajedničko za francuski macaron, italijansku kafu, austrijsku Saher tortu i srpsku ljubaznost?

Cela vest
Da li ste znali i da su presne torte koje se pripremaju bez termičke obrade, brašna, jaja i sirovina životinjskog porekla novi trend u Srbiji koji se može takmičiti sa svetski poznatim poslasticama?

U centru Beograda, na adresi Topličin venac 17 otvoren je novi "Coffee Room", mesto gde se, kako kažu vlasnici "jedu najkvalitetniji 'HomeMade' kolači i pije najbolja italijanska kafa". Nakon šoping centra Ušće u kom je ovaj brend veoma poznat, "Coffee Room" u samom srcu grada je novo mesto za okupljanje prijatelja. U ponudi se može naći preko 30 vrsta kolača i 15 vrsta kafa, a svojim gostima tim "Coffee Room"-a i "HomeMade Company" otvorio je vrata pričajući "slatke" priče, od Francuske, preko Austrije i Italije do Srbije.

Sama lokacija u starom Beogradu, koji je delo arhitekata koji su bili pariski đaci, poput Aleksandra Deroka koji je u njemu živeo, motivisao je athitekticu Tanju Milovanović da enterijer novog "Coffee Room"-a postane mesto za mala i važna lična zadovoljstva poput prve jutarnje kafe, kolača ili sladoleda u podne i pića sa prijateljima oko ponoći. Na oko 170m2, sa 85 mesta, prostor koji pleni francuskim šarmom iznova će vas vraćati nazad na još jedan macaron, ili šoljicu espresa…

Za otvaranje nove lokacije, tim iz "Coffee Room"-a i kompanije "HomeMade" je nakon 5 godina predanog rada podelio tajnu uspeha i ispričao interesantne priče o poznatim svetskim poslasticama koje se pripremaju u "HomeMade" slatkoj radionici.

Uzbudljivo putovanje započelo je u Francuskoj, gde su se poslastičari iz "HomeMade Company" obučavali da pripremaju najbolje macaronse u Srbiji, sa petnaest vrsta macaronsa (čokolada, vanila, lešnik, slana karamela, lavanda, pistaći, malina, borovnica, smokva, passion fruit, čoko menta, kikiriki, kafa, čoko narandža i kokos). Macarons su jedna od najpoznatijih francuskih poslastica koja se sastoji od dve glatke i oble korice između kojih se nalazi ukusan krem. Korice se prave od bademovog brašna i belanaca, a filovi su na bazi čokolade ili voćnih kremova, izuzetno su sočni i tope se u ustima, dok su ukusi veoma različiti.

- Ovo je deo ponude karakterističan samo za "HomeMade Macarons", a ponuda se stalno širi i menja, u zavisnosti od sezone ili trendova. Važno je napomenuti da HomeMade Macarons odlikuje vrhunski kvalitet za koji su zaslužne originalne francuske recepture, obuka koju su naši poslastičari prošli u inostranstvu i vrhunske sirovine koje uvozimo iz Francuske, od bademovog brašna, preko francuskih čokolada koje spadaju u deset najpoznatijih i najskupljih na svetu, do voćnih filova, takođe iz Francuske - naveo je Dejan Đorđević, direktor "HomeMade Company".

Nakon Francuske, glumci Stefanija Lukić i Miloš Anđelković su goste na otvaranju poveli u toplu Italiju gde je u "Coffee Room"-u konobar svim prisutnima uz zvučno "Buongiorno!" ponudio espresso kafu, za koju se veruje da je nacionalna gordost ove zemlje. Pije se u celog dana, a dobar espreso se pije topao iz zagrejane šoljice. Kulturu pripremanja i ispijanja kafe neguje "Coffee Room", u kome se služi isključivo italijanska "Illy" kafa vrhunskog kvaliteta, 100% Arabica, a u ponudi se nalazi i 14 standardnih vrsta kafa i nekoliko vrsta hladnih kafa i kafa sa alkoholom.

Iz Italije, u uzbudljivo iskustvo, "HomeMade" poslastičari su nastavili sa posebnom pričom iz Austrije o tradicionalnoj "saher" torti, koja je počela davne 1832. godine kada je princ Maternih naredio da se u kuhinji pripremi poslastica za posebne goste. Kako je šef kuhinje zbog bolesti bio odsutan, 16.-šnji Franc Saher je na brzinu i uz vrlo jednostavne sastojke smislio "saher" tortu. Intrige oko ove poslastice, potekle su još sa dvora kada se diskutovalo o glazuri od čokolade i mermeladi koja se dodaje poslastici. Originalni rukom pisan recept "saher" torte nalazi se u Beču, dok u Beogradu u "Coffee Room"-u možete uživati u ukusu ove tradicionalne poslastice, jer, kako se veruje, svako ima svoju "originalnu" verziju "saher" torte.

Za kraj poslastičarskog putovanja, predstavljena je i Srbija, sa najnovijim trendom u poslastičarstvu, presnim tortama (Raw Cakes) koje su ozbiljna konkurencija svetski poznatim poslasticama. Ove torte su apsolutni hit u svetu, jer omogućavaju ljudima koji imaju specifičan režim ishrane da uživaju u slatkim zalogajima. "HomeMade" je odlučio da prvi i našem tržištu ponudi ovakve proizvode i iskoristi potencijal koji Srbija ima, rodnu zemlju, bogatu prirodu i kvalitetne proizvode, na prvom mestu sveže voće. Ponudu nove linije "HomeMade" proizvoda "Raw Cakes" čine torte proizvedene bez termičke obrade, od sirovina biljnog porekla, ne sadrže šećer, trans masti, brašno, jaja niti bilo kakve sirovine životinjskog porekla. Pogodne su za vegeterijance, vegane i dijabetičare, a pri tom su i posni.

U "Raw Cakes" ponudi "HomeMade Company" su 3 ukusa: malina-kokos, narandža-urma i čoko-urma. Presne torte ne sadrže loše masti (koje dovode do nastanka triglicerida i holesterola), kao što su margarini i sl., već sadrže isključivo kokosovo ulje i kakao puter.

Tekst je u potpunosti preuzet sa portala eKapija


Zimska turistička sezona na Kopaoniku od 4. decembra

12.11.2014.

Početak zimske turističke sezone na Kopaoniku i ove godine biće obeležen manifestacijom "Ski Opening Kopaonik" od 4. do 7. decembra.

Cela vest
Početak organizuju kompanija "MK Mountain Resort" i "Skijališta Srbije" petu godinu za redom, saopštili su organizatori.

Najavljen je bogat sportski i zabavni program, dnevne i noćne žurke, takmičenja i brojne nagrade, a "MK Mountain Resort" je pripremila za svoje goste promotivne cene smeštaja i dvodnevni gratis ski pas.

Kako je najavio direktor, Nikola Avram na konferenciji za novinare, prošle godine ova manifestacija privukla je oko 15.000 gostiju, a slično interesovanje očekuje se i ove godine. On je naveo da je kompanija MK zadovoljna prodajom kapaciteta tokom promotivnog perioda a sve je veće interesovanje gostiju iz regiona, Rusije, Rumunije, Grčke i Turske.

Pred narednu ski sezonu biće uspostavljena 4 čarter leta iz Moskve za Niš kao i čarter let iz Turske u januaru i februaru, što će doprineti većoj tražnji na ovim tržištima.

Avram je istakao da se na Kopaoniku konstantno ulaže u razvoj usluga, sve veća važnost se pridaje uštedi energije i ekološki održivim projektima, pa se tako od nedavno unutrašnji i spoljni bazen u hotelu "Grand" greju na principu zelene energije, toplotnih pumpi koje dobijaju energiju od podzemnih voda.

Direktor preduzeća "Skijališta Srbije" Dejan Ljevnaić istakao je da je tekuća godina za Kopaonik značajna zbog velikih investicionih projekata.

Radovi na izgradnji dve šestosedne žičare na lokacijama Krčmar i Gvozdac su u završnoj fazi, umesto stare žičare na Krčmaru postavlja se šestosed kapaciteta 1.800 skijaša na sat, a ista žičara postavlja se i na lokaciji Gvozdac, rekao je on. Prema njegovim rečima u toku je produženje staze Gvozdac, koja će biti duža za 400 metara.

Ove godine skijaši i borderi mogu da iskoriste popuste na trodnevne i četvorodnevne ski karte u okviru "Top Ski Vikenda", koji će biti organizovan 4 puta u toku sezone i to u periodu od 22. do 25. januara, od 5. do 8. februara, od 26. februara do 1. marta i od 19. do 22. marta.

Prema rečima Ljevnaića šestodnevni ski pas na Kopaoniku ove sezone će koštati nešto manje od 100 evra i to je najniža cena ski pasa u ovom delu Evrope. Kopaonik će ove godine biti organizator Evropa kupa u snoubord disciplinama 31. januara i 14. februara, a očekuje se i odluka o organizaciji Evropa kupa u slalomu i veleslalomu za žene.

Tekst je u potpunosti preuzet sa portala eKapija



NOVO: Zdravstveni Turizam

Reklama za Srbiju: Soulfood Serbia (Hrana za dušu)