Prijavite se Srpski English

+381 (0)11/ 334 6779
+381 (0)11/ 383 5150
Zima 2 Zima 3 Lepenica objekat Zima 4 Kondir Zima 5
E-dizajn

Vesti

Za rekonstrukciju keltskog naselja u Inđiji obezbeđeno još milion dinara

05.03.2015.

Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje, na osnovu Konkursa za finansiranje i sufinansiranje projekata i programa u oblasti zaštite kulturnog nasleđa u AP Vojvodini u 2015. godini, obezbedio je...

Cela vest
...još 1.000.000 dinara za nastavak realizacije projekta rekonstrukcije keltskog naselja u Inđiji, naveo je zvanični sajt Inđije.

Projekat realizuje TO opštine Inđija od 2012. godine i sada je u toku prva faza tesarskih radova – izrada i postavljanje dela ograde oko naselja, kao i zemljani radovi na nasipu koji prethode postavljanju ograde. Finansijska sredstva za navedenu fazu realizacije obezbeđena su na prošlogodišnjem konkursu Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje, koji je ove godine ponovo prepoznao vrednost ovog projekta i doneo odluku o njegovom daljem finansiranju.

Lokacija budućeg turističkog centra u vidu rekonstruisanog keltskog naselja – muzeja na otvorenom – predstavlja prostor pored zoološkog vrta, pored magistralnog puta Beograd – Novi Sad (M22/1). Veoma interesantna istorijska priča i bogat arheološki materijal u vezi sa životom Kelta na teritoriji opštine Inđija, uz primenu savremenih metoda revitalizacije, staviće se u funkciju turizma i stvoriti veoma atraktivan turistički proizvod, koji će bitno doprineti razvoju turizma opštine Inđija, a naročito grada Inđije.

Tekst je u potpunosti preuzet sa portala eKapija


Vinarija Aleksandrović predlaže najbolju Varijantu za praznik

05.03.2015.

Varijanta. Drugo ime ruže. Drugo ime pažnje. Drugo ime za slavlje.

Cela vest
Drugo ime ruže

U našim krajevima se tradicionalno 8. marta ženama darivalo cveće. Naročito ruže. Bio je to divan iskaz poštovanja i ljubavi. Lep i univerzalan poklon za dame svih uzrasta. Uz ruže su dolazile u obzir i čokolade, i naravno vino!

Drugo ime pažnje

Lep gest je uvek ostavljao dobar osećaj. Žene su uvek cenile one koji misle na njih, koje u pravim trenucima iskažu svoja osećanja putem malih znakova pažnje. Sve što je potrebno jeste mali poklon i lepa reč. Pažnja i nežnost.

Drugo ime za slavlje

Trenutak je za obeležavanje važnih trenutaka u društvu prijatelja. To je posebna prilika da se na lep način još jednom pokaže poštovanje prema devojci, ženi, majci, baki, sestri, prijateljici ili koleginici. Boca odličnog vina je divan način da se podele srećni trenuci sa dragom osobom i prijateljima. Uz dame i ruže probajte Varijantu Aleksandrović, jer to je vino za dame i njihovo društvo!

Svim damama želimo srećan praznik i puno uspeha u životu!

Varijanta.
Drugo ime ruže. Drugo ime pažnje. Drugo ime za slavlje. 

Vinarija Aleksandrović
Vinča, Topola
+381(0) 34 82 65 55
www.podrumaleksandrovic.rs

Tekst je u potpunosti preuzet sa portala Turistički klub Srbije


Apartmani menjaju hotelske sobe - Novi igrači u tesnoj tržišnoj utakmici

04.03.2015.

Borba za svakog gosta koja hotelijere čeka u narednim godinama ličiće na pravu gužvu u šesnaestercu.

Cela vest
Osim konkurencije u vidu novih hotela, u tržišnu utakmicu se uključio i veliki broj nekategorisanih objekata koji sa nižom cenom, sličnim nivoom komfora i većom neposrednošću, postaju prvi izbor za turiste, čak i poslovne klijentele koja je dosad bila "rezervisana" za hotelski smeštaj. Novonastala situacija zahteva novu taktiku - ponudu prilagodljivu svakom turisti, pa će osim izazova vezanih za poslovanje i upravljanje troškovima, hotelijeri morati da nađu načine kako da sa novim uslugama i sadržajima steknu tržišnu prednost.

U poslednjih pet godina u Srbiji je otvoreno 77 novih hotela (ukupno ih posluje 328), a samo u Beogradu, kao najvećem gradilištu, očekujemo da uskoro počnu da rade i neki od najvećih svetskih lanaca poput "Marriot" ili "Hilton" hotela. Interesovanje investitora ukazuje da u srpskoj prestonici ima mesta za još smeštajnih kapaciteta, a saglasna je i struka. Georgi Genov, direktor Poslovnog udruženja hotelsko ugostiteljske privrede Srbije HORES, stava je da Beogradu nedostaje bar deset hiljada ležaja.

- Ukoliko se izgrade hoteli, oni će raditi i na privlačenju turista, a ako Prag sa 1.200.000 stanovnika ima oko 70.000 kreveta, Beogradu je, sa 2 miliona, zaista malo 7-8.000 u hotelskom i oko 3.000 ležaja u privatnom smeštaju.

Ono što Beogradu, a i Srbiji nedostaje, smatra sagovornik, su superior hoteli najviše kategorije, kao i hoteli manjih kategorija, naročito sa 3***. Ponuda hotela je više namenjena individualnim poslovnim turistima, čime je najviše hotela sa 4****, dok su hoteli sa 3*** sa aspekta broja smeštajnih jedinica nedovoljni za prijem turističkih grupa.

- Beograd nema ni jedan hotel koji može da primi jedan čarter avion od 200 putnika za smeštaj, slična situacija je i u Srbiji - izraženi su hoteli visoke i niske, ali nedostaju kapaciteti srednje kategorije. Ukoliko neko želi da napravi dobar posao i sa aspekta dovođenja turista, onda su potrebni ekonomski hoteli za turističke grupe, zbog čega je potrebno više investirati u njih – smatra sagovornik.

Genov podseća da je poslednjih godina izvršeno nekoliko veoma dobrih transformacija hotelskih preduzeća u Srbiji, gde su investitori uložili sredstva i modernizovali kapacitete, poput hotela "Izvor" u Aranđelovcu, "Crowne Plaza" u Beogradu, privatizacije hotela "Mona" na Zlatiboru ili "Grand"-a na Kopaoniku. To su primeri koji su povukli ostale hotele u rekonstrukciju kako bi povećali svoj nivo i standard, tako da možemo biti zadovoljni hotelskom ponudom koja po kvalitetu konkuriše, čak i prednjači, među ponudom hotela u regionu.

- Cenovno se nalazimo na sredini, ili pak bliže višim cenama smeštaja, kritika je da su cene visoke, ali njih određuje tržište i hoteli se upravljaju prema ponudi i tražnji.

Međutim, udoban, luksuzan smeštaj i dobra lokacija turistima, ali i poslovnoj klijenteli, dostupni su i u sve većem broju apartmana i privatnog smeštaja. Na booking.com je u ponudi 256 kategorisanih i gotovo 500 nekategorisanih objekata u Beogradu, a kako srpska prestonica i Srbija postaju interesantne destinacije za turiste iz celog sveta, tako i iznajmljivanje kuća, stanova i soba postaje sve unosniji biznis.

Na jednom od najpopularnijih sajtova za turiste Airbnb.com u strogom centru Beograda možete pronaći prenoćište i za 25 EUR, dok je cena najjeftinijeg hotelskog smeštaja duplo veća. Osim komfora, domaćini u ovakvim objektima gostima ostavljaju i sitne detalje koji su im potrebni, poput šećera ili kafe, na raspolaganju im je i mašina za veš, kao i druge pogodnosti koje gostima čine da se osećaju kao kod kuće. Ovo je direktno uticalo i na promet beogradskih hotela - popunjenost smeštajnih kapaciteta u srpskoj prestonici bila je 31,8% u prvih 10 meseci prošle godine, dok je iskorišćenost soba bila malo viša - oko 40% (svetska popunjenost ide na 50%).

- Procenat zauzeća u hotelima opao je upravo zbog otvaranja velikog broja apartmana, koji se nalaze u istoj ponudi na rezervacionim sistemima sa hotelima, po cenama koje su znatno niže, odnosno, nekonkurentne u odnosu na cene koje nude hoteli – navode u beogradskom hotelu "Townhouse".

Ovaj hotel ostvario je u prošloj godini 7.000 noćenja, generalno, kažu, nisu nezadovoljni, ali je 2014. bila za nijansu lošija od 2013. godine, pre svega zbog nekontrolisanog otvaranja novih smeštajnih kapaciteta različitih vrsta i kategorija.

Direktor HORES-a podseća da to nije problem samo u Srbiji, ali da hoteli imaju razloga da se bune, budući da se ne vodi do kraja evidencija o poslovanju i načinu izdavanja tih objekata.

- Dešava se da neko kategoriše 1, a izdaje još 5 apartmana, koji nisu kategorisani. Uz to, oni su cenovno konkurentni, i imaju znatno niže troškove održavanja kad nemaju goste, za razliku od hotela, čiji su izdaci i u ovakvim slučajevima prilično visoki – navodi Genov.

U Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija kažu da su svesni da sivo tržište postoji i da će u narednom periodu pokušati da izmenama Zakona o turizmu utiču, prvenstveno kroz spuštanje određenih ingerencija.

- Pokušaćemo da uključimo lokalne inspekcije i pojačamo nadzor kako bismo smanjili sivu zonu turista – ističu, ali dodaju i d hotelijeri moraju razumeti da je na snazi tržišna utakmica i da svoj tržišni segment moraju potražiti kroz cenovnu politiku i pružanje usluge više.

- Sigurno da nije lako, ali svi smo mi turisti i sve zemlje u koje putujemo imaju privatan smeštaj, grad kao što je Beograd mora da ima ponudu za različite vrste turista. Mladi ljudi, studenti, sigurno očekuju različit smeštaj od poslovnih ljudi. Mi ćemo samo pokušati da privatni smeštaj ne pravi nelojalnu konkurenciju hotelijerima izbegavanjem plaćanja boravišne takse i nekih drugih taksi, ali moramo svima obezbediti iste uslove za rad – navode u Ministarstvu.

- Hotelski biznis nije toliko profitabilan i ima duži rok vraćanja uloženih sredstava – kaže Miroljub Aleksić, vlasnik "Alco grupe". Jedino masovnošću, visokom popunjenošću i privlačenjem dobrostojeće klijentele možete napraviti profit, za šta je potrebna vrhunska ponuda i usluga na svetskom nivou. Mi se trudimo da ponudimo više od onoga što je neophodno za tu kategorizaciju i taj nivo, po nižoj ceni i tu vidimo našu šansu.

Da bi se povećao promet i popunjenost kapaciteta u hotelima, Genov smatra da je neophodna organizacija značajnih događaja.

- Moraće da dođe i do udruživanja samih hotela i da se uz pomoć države, turističkih organizacija i udruženja organizuju veliki skupovi u Beogradu, jer smo videli šta je nekoliko takvih manifestacija značilo – odmah su puni.

- Uz to, hotelijerima ostaje i borba da sadržajima poput velnes i usluga kongresnog turizma, ili dobrom ponudom hrane u restoranima, privlače goste u svoj hotel, razvijaju neposrednije odnose sa njima i stvaraju atmosferu da se osećaju kao kod kuće, a neophodno je raditi i na sve popularnijem eko menadžmentu – navodi sagovornik.

Izazov za hotele biće i kako se nositi sa novim troškovima, u HORES-u podsećaju da je grad Beograd nedavno doneo novu uredbu o parkingu, po kojoj hotel treba da plati oko 3,5 miliona dinara za 3 parking mesta - lokalnu taksu koja je do sada bila besplatna.

Cenovna politika hotelijera zavisiće i od PDV-a na hotele, trenutnih 10% na noćenja je podnošljivo, kažu u struci, ali ukoliko dođe do povećanja neće biti konkurentni.

- Po našem mišljenju, to bi dovelo do potpunog kraha u poslovanju mnogih hotela u Srbiji, jer oni neće moći da izdrže pritisak i pokriju osnovne troškove – navode u hotelu "Townhouse".

Genov je izričit da će se kao udruženje, svim snagama uz detaljne analize boriti da ne dođe do daljeg povećanja, kao i da PDV na hranu, koji sada iznosi 20 odsto, treba smanjiti.

Ivana Bezarević

Tekst je u potpunosti preuzet sa portala eKapija


Kopaonik - turistička destinacija za sva godišnja doba

04.03.2015.

Već godinama Kopaonik nije samo za zimu, već predstavlja destinaciju koja je aktuelna tokom cele kalendarske godine.

Cela vest
Za ljubitelje skijanja mart je omiljeni mesec da se uhvati najlepše planinsko sunce i "poslednja žica", a ono što posebno raduje su 50% niže cene smeštaja i jeftiniji "ski pass". Kada se tome dodaju noviteti na ski stazma u vidu novih instalacija poslednje generacije, na lokacijama Krčmar i Gvozdac, uživanje je zagarantovano. 

Od sredine marta, noćenje na bazi polupansiona u hotelu "Grand" u ponudi je po ceni već od 60 evra, u hotelu "Angella" od 45 evra, a za decu do 12 godina obezbeđene su dodatne pogodnosti. Za one koji se rađe odlučuju za apartmanski smeštaj, u ponudi su promotivne akcije koje podrazumevaju 1 ili 2 noći gratis u sedmodnevnom aranžmanu u "Apartmanima Konaci".

Osim zimskih aranžmana, "MK Mountain Resort" će i ove godine predstaviti ponudu za predstojeću prolećnu i letnju sezonu, upravo u tom periodu cene smeštaja na Kopaoniku u proseku su niže i do 50 odsto u odnosu na zimu, a zabavni i adrenalinski sadržaji biće na raspolaganju gostima tokom celog leta.

U letnjoj ponudi "MK Mountain Resorta" su promotivni paketi koji obuhvataju celodnevnu zabavu u prirodi – pool party, roštilj na otvorenom, pešačke ture, aktivnosti zabavnog parka, kao i brojne druge aktivnosti. Vikend paket od dva noćenja na bazi polupansiona sa uključenim dodatnim sadržajima za aktivan odmor u prirodi, u ponudi je po ceni već od 110 evra po osobi. Osmodnevni paketi sa smeštajem u "Apartmanima Konaci****" u okviru kojih se u ceni smeštaja dobija gratis paket dodatnih sadržaja - izbor spa i wellness usluga, roštilj, aktivnosti zabavnog parka, kao i rekreativne aktivnosti u prirodi, u ponudi su već od 123 evra po osobi.

Posetioci na Kopaoniku mogu da uživaju u laganim šetnjama, pešačkim turama, panoramskoj vožnji žičarom Pančić, vožnji bicikala po specijalno određenim rutama, nezaboravnom letu paraglajdingom, vožnji četvorotočkašima po neuređenim stazama, jahanju konja, raftingu na reci Ibar, kao i sadržajima zabavnog parka - zip line, bob na šinama i tjubing, uz brojne popuste i pogodnosti.

Za sve one koji žele da se okrenu zdravom načinu života, preporuka su letnji kampovi hrono ishrane, kao i tradicionalni košarkaški kamp, škola jezika za najmlađe, sa aktivnim vannastavnim programima koji razvijaju zdrave navike i ljubav prema prirodi još od malih nogu.

Uskršnji promotivni paketi podrazumevaju 3-7 noćenja na bazi polupansiona u hotelu "Grand", kreativne radionice za decu, laganu pešačku turu, kuglanje i druge sdržaje za celu porodicu i u ponudi su po ceni već od 171 evra po osobi.

Promotivne cene smeštaja i mnoštvo dodatnih sadržaja u narednom periodu, dovoljni su razlozi da se odlučite za odmor na Kopaoniku, a o svim aktivnostima koje vas očekuju na planini, informišite se i putem vrlo praktične mobilne aplikacije "Ski Serbia summer".

Tekst je u potpunosti preuzet sa portala eKapija


Srpski zaselak među 10 najboljih destinacija u Evropi

03.03.2015.

Uprkos tome što seoski turizam ima veliki potencijal, naši domaćini prepušteni sami sebi.

Cela vest
Milica i Mićo Tadić se već 5 godina bave seoskim turizmom. U tri objekta Lazarevih konaka u selu Kačer imaju deset kreveta. Kako nam kažu, od tog posla ne mogu da se obogate, ali zato platu mogu da zarade.

- Mi smo u ovaj posao ušli srcem, ne merimo koliko dajemo, a koliko dobijamo. Posla ima i za nas i za naše komšije koje nam prodaju meso, mleko i dr. – kaže Milica.

Njihov dom je ogledno odeljenje i kod njih se održavaju seminari i obučavaju drugi ljudi koji žele da se bave seoskim turizmom, Milica kaže da imaju veliki broj gostiju iz inostranstva koji im se iz godine u godinu vraćaju i sa kojima su takoreći postali prijatelji.

Mnogo je ovakvih vrednih domaćina u Srbiji koji bi rado ugostili putnike i time obogatili kućni budžet, ali nedostaje edukacije, podrške države, zakonske regulative...

- Bilo bi više ovakvih uspešnih priča da je i država stala iza preduzetnika na selu - navodi za "eKapiju" Ivanka Tasić, direktor agencije "Panacomp" u Novom Sadu.

- Promocija i organizacija seoskog turizma u Srbiji je delatnost kojom se veoma ponosimo, jer ga odlikuju isključivo autentična seoska domaćinstva, nenadmašna gostoljubivost srpskog domaćina i bogatstvo očuvane tradicije, kulture, prirode i živopisnog folklora Srbije, međutim, da bismo napredovali neophodno je da se ta oblast zakonski uredi. Sa druge strane, ni agencije nemaju veliko interesovanje jer su provizije male. Pa su seoski domaćini prepušteni sami sebi – kaže za portal Ivanka Tasić.

Njihova agencija se već 10 godina bavi promocijom seoskog turizma, susretali su se sa velikim predrasudama stranaca, ali su nekako uspeli da ih razuvere. Najveće zamerke bile su vezane za čistoću.

- Da bi neko domaćinstvo ušlo u našu ponudu mora da ispuni stroge kriterijume a to su – čistoća, čistoća, čistoća, a kada turiste vodimo do tog mesta, biramo puteve na kojima znamo da nema divljih deponija i tome slično – priča nam Ivanka.

Kad se sve te prepreke zaobiđu i kad gost stigne u domaćinstvo tada kreće gozba.

- Stranci su oduševljeni našom ljubaznošću, hranom i prirodom, ponekad se iznenade koliko je ta gozba obimna. 

Kako kaže Ivanka, ono što seoski turizam Srbije čini posebnim je srdačna posvećenost seoskih domaćina da učine boravak nezaboravnim - rado će pozvati goste da drvenim vilama sakupljaju mirisno pokošeno seno, da muzu krave ili strižu ovce, da ih nauče tradicionalnim folklornim igrama, pripremanju čuvenog kulena i tradicionalnih gurmanskih specijaliteta...

Sagovornica dodaje da najviše dolaze turisti iz Evropske unije, a da je bilo i gostiju iz Izraela i Australije.

Agencija "Panacomp" ima 300 domaćinstava u mreži, a najveći potencijal vidi u kombinaciji seoskog turizma i sličnih sadržaja.

Nešto približno tome nudi i etnoselo Slatkovac, koje već deset godina odoleva tržišnim zahtevima. Sanja Knežević, mlada žena koja vodi domaćinstvo, se iz Beograda preselila u selo nedaleko od Aleksinca.

- Moje seoce, Slatkovac, proglašeno je jednom od deset najboljih destinacija u Evropi za aktivan odmor, a to je posledica programa koje nudimo. Naši programi se uglavnom odnose na očuvanje i promociju najlepšeg iz srpske kulturne tradicije - radionice starih zanata, kaligrafije, slikarstva, vajarstva, festivali tradicionalne muzike – navodi Knežević.

Ona smatra da srpsko selo, priroda, hrana i gostoprimstvo daju ovoj zemlji šansu da bude prepoznata na turističkoj mapi sveta.

- Mi imamo potencijale, a nedostaju nam edukovani ljudi sa jasnom vizijom, nedostaje nam infrastruktura a i nedostaje strategija razvoja etnoturizma. I u tome je ključna uloga države,  Ministarstvo poljoprivrede se najviše bavi mapiranjem i stimulacijom potencijala u ovoj oblasti, ali smatram da je neophodno da se i drugi uključe – resor za turizam, ministarstvo kulture. Kada bi postojala jasna strategija, verujem da bi i međuinstitucionalna saradnja i saradnja sa preduzetnicima u ovom poslu bila efektnija.

Kako objašnjava Sanja Knežević, i domaćinstva iz okoline Slatkovca su uključena u seoski turizam prodajom i proizvodnjom domaćih proizvoda i suvenira turistima.

- Ideja je da neka domaćinstva u samom selu opreme svoje kuće i izdaju ih tokom godine, ali za to je potrebno puno rada - edukacija, podrške države, resornih ministarstava i lokalnih vlasti.

Iz TO Srbije nam kažu da uprkos velikom potencijalu, seoski turizam je u zastoju.

- Mi smo pre nekoliko godina imali jedan značajan projekat - Ministarstvo poljoprivrede, TO Srbije i tadašnje ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja vodili su projekat, kojim je operativno rukovodila Svetska turistička organizacija. Izabrane su 3 pilot regiona koji su koristi grantove za razvoj- Banat, centralna Srbija i Podunavlje. Ti pilot projekti su zamišljeni da koriste kao modeli za dalji razvoj seoskog turizma - navodi Gordana Plamenac, direktorka TOS-a.

Međutim, kako navodi, seoski turizam treba da doživi neku vrstu transformacije i da se po ugledu na druge zemlje, pa čak i okruženje, nekako postavi na temelje koji će obezbediti održivost.

- Jer, domaćini u seoskim domaćinstvima obično to ne uspevaju da održe, ima divnih primera koji su već poznati na tržištu, međutim tu postoji i niz prepreka vezanih za plaćanje, jer to seoska domaćinstva obično rade preko lokalnih turističkih organizacija, onda TO neke bolje neke slabije to realizuju. Seoski turizam jeste potencijal, ali ne kao nezavisni proizvod, već kao proizvod koji se vezuje za prirodu, aktivnosti, gastronomiju, srodne delove ponude. Veliki korak je napravljen organizacijom Sajma seoskog turizma u Kragujevcu, koji okuplja najveći broj seoskih domaćinstava koji nastupaju zajedno sa turističkim organizacijama.

Era masovnog turizma se završila. i turisti su se promenili, pogotovu evropski, pa tako idu na više kratkih putovanja istražujući nove destinacije.

Renata Pindžo iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija kaže za "eKapiju" da mi tu treba da potražimo svoju šansu.

- Bilo bi dobro ako bismo se nametnuli kao izbor za drugi ili treći odmor - tzv "break", kroz razvoj regionalne saradnje nameravamo da osvojimo daleka tržišta - navela je Pindžo.

Ona je najavila da će u narednom periodu više raditi na promovisanju eko-turističkih proizvoda i destinacija jer su evropska i svetska istraživanja pokazala da taj segment turista najbrže raste, a to su svesniji, obrazovaniji i boljestojeći turisti koji znaju koju vrstu proizvoda žele.

Tekst je u potpunosti preuzet sa portala eKapija


Povoljne aviokarte dovele turiste u Srbiju - Uvođenjem novih aviolinija do konkurentne pozicije

02.03.2015.

Beogradski aerodrom imao je prethodne godine više od 4,6 miliona putnika ili rast od skoro 32%, po kojem je među prvima u Evropi, a vazdušni saobraćaj je povećan za 70%. Srbiju je prošle godine posetilo 1,3 miliona stranih turista, 12 odsto više nego 2013. godine.

Cela vest
Poznavaoci prilika potvrđuju da kako padaju cene, tako raste broj zainteresovanih putnika, jeftinije aviokarte i veći broj direktnih linija uticao je na odluku turista da za svoju destinaciju izaberu Srbiju. Posebno je primetno povećano interesovanje gostiju iz Turske, dolazak kompanija "Etihada" i "Air Serbia" doprineo je tome da naš aerodrom ne može da primi toliko putnika i da je najavljeno širenje.

Osim individualnih putnika, razvoj aviosaobraćaja uticao je i na povećanje broja kongresnih turista. Prema rečima vodećih beogradskih hotelijera, ranije je komentar organizatora kongresa bio da ne mogu da ih organizuju u Beogradu ne zato što nema dobrih hotela, već zato što moraju da dođu dan ranije i odu dan kasnije, jer nema letova. Kongres zbog toga više košta i to je bilo razlog zašto su birali druge gradove, a sada je, kako kažu, taj problem rešen.

Iz nacionalnog avioprevoznika nam kažu da su u 2014. uveli više od deset novih linija, od kojih su neke redovne, a neke sezonske.

- "Air Serbia" je u odnosu na 2013. godinu prevezla milion gostiju više nego 2012, tj. ukupan broj u 2014. godini je dostigao skoro 2,3 miliona putnika, ovo povećanje je sigurno uticalo na veći broj turista – navode u "Air Serbia" i dodaju da stalno razmatraju nove rute jer "žele da svojim gostima ponude što širu lepezu destinacija".

- Planiramo uvođenje kako direktnih destinacija na mreži "Air Serbia" tako nove destinacije preko naših kod šer partnera.

Iz TO Srbije nam kažu da "nema razvoja destinacije ukoliko nema razvijenog avionskog saobraćaja".

- Mi za sada, uslovno rečeno, imamo jedan međunarodni aerodrom, "Nikola Tesla" beleži čak rekordan rast broj putnika u Evropi. Međutim, naravno da to nije dovoljno, razvijanje i osposobljavanje još nekoga aerodroma poput aerodroma u Nišu će svakako pomoći razvoju turizma posebno u tom delu zemlje, doprineće razvoju nekih planinskih ali i banjskih mesta – navela je Gordana Plamenac, direktorka Turističke organizacije Srbije.

Niški aerodrom "Konstantin Veliki" je u borbi za pridobijanje aviokompanija snizio cene svih aerodromskih usluga, putnički servis na ovom aerodromu od 1. januara 2015. košta samo 1 EUR umesto 14 EUR po tadašnjem cenovniku, čime je ovaj aerodrom možda postao i najjeftiniji na svetu.

Prva kompanija koja će zasigurno leteti iz Niša je "Wizz Air", kako je najavljeno, taj avioprevoznik će će od 25. juna tri puta nedeljno leteti iz Niša do Malmea i nazad do Niša i to utorkom, četvrtkom i subotom. Kompanija je ranije saopštila da će od 3. jula ove godine dva puta nedeljno leteti između Niša i Bazela.

Početna cena karte u jednom pravcu od Niša do Malmea iznosi 2.899 RSD.

E baš tako niska cena karte je najprivlačnija turistima, kako kaže vlasnica jedne agencije koja dovodi strane turiste u Srbiju, uprkos tome što je "Air Serbia" raznim akcijama smanjila cene aviokarata, ipak mali broj low cost kompanija u Srbiji smanjuje zainteresovanost turista.

- Posetioci jednostavno nemaju mogućnosti da po povoljnim tržišnim uslovima, koji vladaju u njihovim državama, stignu u Srbiju, lepo se provedu i vrate kući.

Veliki broj niskotarifnih aviokompanija je otkazao letove prošle godine, ali su se javili novi, a od 2. juna ove godine najavljeno je otvaranje aviolinije kompanije "Vueling Airlines" na relaciji Beograd–Barselona tri puta nedeljno.

Na listi zainteresovanih, bar prema najavama sekretarijata za privredu Beograda, našla se i irska niskotarifna avio kompanija "Ryanair", i nekoliko drugih niskotarifnih aviokompanija poput "JOIN Ridizinal" i "Germania Airlines"…

- Sa aspekta turizma, nama je u interesu da kompanija i letova ima što više, jer je put dvosmeran, nama je važno da putnici dolaze, bilo redovnim, low cost ili čarter letovima. Ne smemo zaboraviti da su aviokompanije pioniri u razvoju turizma – navela je Plamenac.

Direktorka TO Srbije je naglasila da je unapređenje aviopovezanosti sa Dalekim istokom veoma važno jer po podacima Svetske turističke organizacije, to je najbrže rastuće emitivno tržište.

- Ne treba zaboraviti ni zemlje Persijskog zaliva, ukinute su vize UAE, radi se na uvođenju viznih olakšica sa Kuvajtom i Saudijskom Arabijom. To su, takođe, emitivna tržišta, oni su recimo zainteresovani za sportske pripreme svojih reprezentacija, za zdravstveni turizam. To su šanse, koje mi, mimo privlačenja turista iz evropskih zemalja, moramo da iskoristimo, kako "Air Serbia" bude otvarala neke nove linije, mi moramo da pratimo taj proces, jer je za nas to mogući izvor dolaska turista i priliva novca.

Marija Kambić

Tekst je u potpunosti preuzet sa portala eKapija


Zakoračite Putem rimskih careva i Dunavskim putem vina

01.03.2015.

U današnje vreme, teško je naći turističku destinaciju koja je istovremeno inovativna, edukativna, zabavna i atraktivna: nude nam se uglavnom preskupi paketi koji podrazumevaju uvek iste sadržaje.

Cela vest
Za one kojima su dosadili izležavanje, planirane posete muzejima i strogo programirane sportske aktivnosti, nešto sasvim novo nalazi se u neposrednoj blizini i to na obalama Dunava.

"Put rimskih careva i Dunavski put vina", kao jedina autohtona kulturna ruta u ovom delu sveta, svakako je odličan izbor za turiste koji su zainteresovani za pejzaže, netaknutu prirodu, ali i za istoriju i uživanje u životu. Njima se kroz ovu rutu nudi priča o životnom stilu, značaju i zaostavštini rimskih imperatora na donjem toku Dunava, kao i upoznavanje s vinogradarstvom, vinima i gastronomijom koja se vekovima razvijala na obalama - od onih širokih peščanih, preko brdovitih, do stenovitih i strmih. Ova ruta, naime, povezuje 4 podunavske države: Hrvatsku, Srbiju, Bugarsku i Rumuniju, koje nude različite sadržaje i krajolike, povezane činjenicom da su u prošlosti sve bile deo Rimskog carstva i negovale rimsku kulturu, tradiciju i način života.

20 rimskih lokaliteta i 12 vinskih regija mogu se obići pojedinačno, zatim po državama, ali je svakako najveći izazov obići ih u kontinuitetu: od Dioklecijanove palate na obali Jadranskog mora u Hrvatskoj, preko rudnika Rosia Montana u Rumuniji, luke Seksaginta Prista u Bugarskoj ili Trajanove table, biste cara Galerija i mozaika u Sirmiumu koji se nalaze u Srbiji. Ruta vodi posetioce u antičko doba, kada su rimski carevi svoju moć merili brojem osvojenih plemena i veličinom okupiranih teritorija. Pošto su u I veku osvojili najveći deo Istočne Evrope, Rimljanima je baš ovaj region bio polazna tačka za dalja i mnogo ambicioznija osvajanja na istoku. Istovremeno, pošto je čak 19 rimskih careva rođeno u zemljama na donjem toku Dunava, oni su u svojim rodnim mestima podizali vile, mauzoleje ili čitave gradove. Zahvaljujući svemu tome, onaj ko se odluči da poseti svih 20 lokaliteta imaće priliku da hoda dobro očuvanim rimskim ulicama, dodiruje zidine utvrđenja starih 20 vekova, čita rimske natpise i table, ali da na neki način takođe "oseti" značaj Dunava u antičko, kao i u naše doba.

Posećujući mesta na kojima su rimski carevi živeli, odmarali se ili ratovali, posetilac istovremeno prati i specifičnosti vinogradarstva u 4 podunavske zemlje: niz manjih i većih, uglavnom privatnih vinarija, omogućiće im da probaju i kupe različite sorte vina, kao i da nauče mnogo o proizvodnji i istoriji ovog pića. Uživanje u vinu odvešće vas na neotkrivene turističke destinacije duž reke, u gradove i sela u kojima i dalje živi duh nekih prošlih vremena. Inače, uzgajanje vinove loze na ovom području počelo je pre četiri hiljade godina, s tim što su u vreme Rimljana carevi naređivali da se u određenim delovima sade određene sorte grožđa - to je i razlog zašto se ovde, pored suvih, penušavih i aromatičnih, bogatih crvenih vina, mogu naći i lokalne sorte. Mnoga lokalna vina su se tokom istorije našla na stolovima evropskih kraljevskih porodica, a mnogi vinari pohvaliće se i time da su se vina iz njihovih vinograda svojevremeno pila i na slavnom Titaniku. Ono što donji tok Dunava čini područjem kao stvorenim za uzgoj vina istovremeno je i nešto u čemu može da uživa svaki posetilac: umerena klima, topla leta i relativno hladne zime, uz vetrove koji osvežavaju i krepe.

Osim rimske tradicije i različitih sorti vina, "Put rimskih careva i Dunavski put vina" nudi i gastronomske užitke: bilo da se odlučite na pojedinačni obilazak lokaliteta u Hrvatskoj, Srbiji, Rumuniji i Bugarskoj, ili obilazak svih zemalja, sigurno je da ćete imati priliku da probate riblju čorbu (svaki kuvar će tvrditi da je baš njegova najbolja), pikantna lokalna variva ili različite varijante ribe i mesa.

Konačno, ono što je možda i najvažnije posetiocima: osim što možete da birate kako ćete i kojim redosledom obilaziti lokalitete duž "Puta rimskih careva i Dunavskog puta vina", od vašeg izbora zavisi i da li ćete ih obići automobilom, autobusom, vozom, ili ćete se odlučiti na manje konvencionalne forme prevoza - krstarenje rekom, možda i bicikl.

U svakom slučaju, ono što je garantovano je uživanje u svakom kilometru i svakom minutu koji provedete na obalama druge po veličini evropske reke.

"Put rimskih careva i Dunavski put vina" projekat je koji sprovodi Dunavski centar za kompetenciju (DCC) - regionalna platforma za promociju Dunava kao jedinstvene turističke destinacije.

Fokus teme su kulturno-istorijsko nasleđe, prirodno okruženje i aktivni turizam, na čemu sarađuje sa različitim partnerima (nacionalne turističke organizacije, nevladin sektor, restorani, hoteli, kampovi,...) iz svih deset dunavskih zemalja, a sedište DCC-a nalazi se u Beogradu.

Projekat su finansijski podržali Evropska komisija i Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ.

Danube.travel - prvi portal koji predstavlja celokupnu turističku ponudu Dunava. Više nećete morati da proveravate različite sajtove kako biste pronašli ponude u svih deset zemalja koje se nalaze na njegovom toku. Portal ima za cilj da predstavi reku Dunav kao prepoznatljivu i atraktivnu turističku destinaciju. Posredstvom velikog broja fotografija, interaktivnih mapa i zanimljivih tekstova, portal promoviše istorijsku, kulturnu i prirodnu raznovrsnost Dunavskog regiona, i u tom smislu Danube.travel predstavlja važan izvor informacija za turiste ali i mesto na kom pružaoci turističkih usluga na Dunavu mogu besplatno da promovišu svoju ponudu.

Tekst je u potpunosti preuzet sa portala eKapija


Profit čuči i u vinu - više od 300 vinarija u Srbiji šansa za dobro razvijen vinski turizam

01.03.2015.

Dok Francuska ima Bordo, Burgundiju i Šampanju, a Italija Veneto, Pijemont ili Toskanu, Srbija može da se pohvali svojim vinima Šumadije, Župe i Vojvodine.

Cela vest
Ova tri vinska regiona zaslužna su za to da se poslednjih desetak godina i Srbija našla na listi popularnih vinskih destinacija.

Velike vinarije, uz izgrađeni brend, su prepoznale turistički potencijal i uložile u smeštajne kapacitete, a kako vino traži i dobru hranu, tako svaki turista koji dođe doživi istinsku gastronomsku ponudu jedne regije, ali i naroda.

Urednik portala "Wines of Balkans" Dušan Jelić kaže za "eKapiju" da se vinski turizam ubrzano razvija u svim vinskim regionima Srbije, što podrazumeva izgradnju lepih degustacionih sala, mogućnost da se uz vino konzumira hrana, kao i druge sadržaje.

- Neke vinarije su izgradile i smeštajne kapacitete što je omogućilo i višednevni boravak gostiju, dok su druge u sinergiji sa lokalnim hotelijerima ponudile slične ugodnosti, uz posete regionu Šumadije i Župe, popularne su i gotovo sve vinske ture u Vojvodini – navodi Jelić.

Na primer, u Aleksandrovcu vinski kompleks "Nikolić" privlači sve više gostiju, porodici Nikolić turisti najčešće dolaze na vikend ture. Uz vinograde imaju i 4 apartmana za smeštaj, a u planu je izgradnja podruma za održavanje vina, dva jezera, šetališta… Inače, Aleksandrovac ima više od 70 registrovanih vinarija.

Fruška gora pruža vinoljupcima posebnu draž, tamo turisti mogu da posete više od 60 podruma, a najpoznatije ime je "Kovačević". Baš na Fruškoj gori je kompanija "Atos Fructum" podigla "Vinariju Deurić", sa vinskom kućom i apartmanima, i tako ucrtala svoj put na mapi čuvenog vinogorja.

Da je nužno da vinarije izgrade objekte za smeštaj turista, potvrdio je na prošlogodišnjoj konferenciji "Održivi razvoj i konkurentnost turističkog proizvoda jugoistočne Evrope-SEET 2014" i Božidar Aleksandrović, direktor vinarije "Aleksandrović" .

- Šumadija, prema mom mišljenju, obećava i narednih 20 godina može da postane vodeća destinacija, jer je blizu Beograda i aerodroma, ima prelepe obronke, istoriju, crkve, naveo je tada Aleksandrović i pozvao investitore da grade hotele u ovom delu Srbije, na obroncima planina, baš kao što to rade čuveni italijanski vinari.

Vinarija "Budimir". Vina imaju kvalitet, ali vinarijama treba smeštaj i sadržaj, i Jelić smatra da je izgradnja objekata za prenoćište potrebna. Uspeh u razvoju vinskog turizma imaju one vinarije koje imaju kvalitetan brend, vrhunsku uslugu i neprestano obogaćuju vlastitu ponudu.

- U nekim regionima, poput istorijski najvažnijeg vinskog regiona u Srbiji - Župe, nedostaju smeštajni kapaciteti i još neki sadržaji, što uz priličnu udaljenost od Beograda i Vojvodine predstavlja mali problem, međutim, blizina značajnih turističkih središta, poput Kopaonika, ujedno je i određena prednost. Vinarije koje su već osmislile svoju ponudu i imaju izgrađenu osnovnu infrastrukturu, već sada beleže lepe rezultate u oblasti vinskog turizma, tu pre svega mislim na vinarije "Aleksandrović", "Kovačević", "Zvonko Bogdan" i u manjoj meri još neke, kao "Podrum Mačak", "Gazdinstvo Cilić", "Radovanović", Vinarija "Minić", "Braća Rajković", Vinarija "Nikolić", "Vino Budimir" i druge. Uz navedene vinarije veliki potencijal imaju i vinarija "Temet", "Despotika", "Kraljeva Vinarija" i druge – rekao je Jelić.

Možda među našim čitaocima ima onih koji planiraju da u svojoj vinariji ponude turistima jedinstven spoj ukusa, mirisa i tradicije, evo šta Jelić smatra prvim zadacima:

- Potrebna je lepa degustaciona sala koja može da primi bar pedeset gostiju u jednom trenutku, uz ponudu hrane. To ne mora biti restoranski sadržaj, dovoljno je u početku imati sireve, sušeno meso, masline, hleb i pecivo, nužan je adekvatan parking, zatim osnovna logistika, koja uključuje toalet, stolove i stolice tokom degustacije, naravno dekantere, čaše za vino i osobu koja je u stanju da kompetentno predstavi vinariju, njena vina i ponudu tog kraja.

Međutim, čak i manje investicije ovog tipa mogu da pruže samo neki vinari, s obzirom na to da Srbija tek krči put u razvoju vinskog turizma, neophodna je pomoć države. Za razliku od Hrvatske i Slovenije, gde je ova grana primarna u turizmu, kod nas je oslonac na privatnoj inicijativi, ocenjuje sagovornik.

- Od gotovo 300 vinarija koje su zvanično registrovane, svega dvadesetak ima ono što je u ovom momentu neophodno za ozbiljno bavljenje vinskim turizmom, iz tih razloga, mi moramo promovisati vinski turizam u skladu sa našim kapacitetima i mogućnostima da gostima obezbedimo sve neophodne sadržaje. U velikoj meri je sve sada zasnovano na privatnim inicijativama i mogućnostima samih vinara, vreme je za sistemska rešenja i pomoć vinarima i vinskim cestama u okviru naših regiona, da unaprede vinski turizam u Srbiji. Uz dobre planove i već postojeći visok nivo kvaliteta naših vina, moguće je postići odlične rezultate u ovoj oblasti za relativno kratko vreme - navodi Jelić.

Iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija navode da su ranije kreditirali vinare sa minimalnom kamatnom stopom od oko 1% godišnje, sa grejs periodom od dve godine, za izgradnju novih objekata.
- Nije više trend spavanje u hotelu, već u vinariji, ljudi koji dolaze nisu željni hotela, već su željni autentičnog smeštaja, ima svetlih primera kod nas, ali to nije dovoljno.

U Ministarstvu ističu da je većina ključnih ruta obeležena kao i da će nastaviti obeležavanje turističkom braon signalizacijom.

- To obeležavanje je vrlo važno, jer je i Savet Evrope definisao vino kao kulturnu turističku rutu, jedan od poslednjih mapiranih je Dunavski put vina. To je rađeno u saradnji sa Dunavskim centrom za kompetencije, iz fondova EU.

Uživanje u nesvakidašnjem vinskom ambijentu pristupačno je i u Beogradu, tačnije na Senjaku, u ovom prestoničkom naselju, "Podrum Panajotović" organizuje ture u rimskim podzemnim prolazima. Ugošćavaju svoje prijatelje, ali priređuju i komercijalne degustacije, sa minimalno 10 osoba.

- Uvršteni smo u Turistički klaster opštine Savski venac, pošto smo u Beogradu, najbliži smo ljudima. Plan je da, u saradnji sa Turističkom organizacijom Beograda i Turističkom organizacijom Srbije, budemo uključeni u vinski put, kako bi i stranci dolazili kod nas, lagumi su odlična prilika da se upozna podzemni rimski grad – navodi vlasnik Vladimir Panajotović.

Pobrojati sve vinarije širom naše zemlje, kako male tako i velike, bio bi poseban zadatak, i mnogo je onih koji u svom mikrokosmosu kreiraju specifičan vinski ugođaj. Zato se neki od nas iznenade kakva blaga krije Srbija, a do trenutka odluke da spakujete mali kofer i priuštite sebi šetnju nekom od naših vinskih regija baš u proleće, evo i pregleda regiona i njihovih podruma i vinarija - http://www.vinopedia.rs/?page_id=153

Tekst je u potpunosti preuzet sa portala eKapija



NOVO: Zdravstveni Turizam

Reklama za Srbiju: Soulfood Serbia (Hrana za dušu)