Ugovor je potpisan sa JKP "Parking servis" Niš i JP "Novi Autoprevoz" Vrnjačka Banja.

Kako je navedeno na zvaničnom sajtu novosadskog preduzeća, za samo 7 godina od instaliranja softvera za naplatu parkiranja SMS-om, vozači na isti način plaćaju parkiranje u dvadest pet gradova u našoj zemlji. Novosadski model naplate parkiranja primenjuje se u Požarevcu, Zrenjaninu, Smederevu, Užicu, Sremskoj Mitrovici, Bačkoj Palanci, Novom Pazaru, Rumi, Požegi, Šidu, Bečeju, Staroj Pazovi, Knjaževcu, Zlatiboru, Somboru, Petrovcu na Mlavi, Velikoj Plani, Bajinoj Bašti, Senti, Temerinu, Vranju, Aleksandrovcu, u Nišu i u Vrnjačkoj Banji.

Zainteresovanost za ovakav sistem naplate parkiranja je svakodnevna i širi se van granica Srbije. Ekipa stručnjaka novosadskog preduzeća obavlja razgovore i sa predstavnicima nekih gradova iz Makedonije, Rumunije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore - navodi se u tekstu.

Tekst je u potpunosti preuzet sa portala eKapija

Smederevska Palanka, najviše poznata po izvorištu Palanački Kiseljak, nada se tako da bi mogla postati nova letnja turistička destinacija, i to zbog - jezera Kudreč. Novim Planom detaljne regulacije tog jezera, predviđena je izgradnja trim i biciklističkih staza, letnje pozornice, sportskih terena, vila, manjih hotela, velnes centra... Uz to, pre svega, uređenje i opremanje plaže, gradnja kupatila i slično.

Naravno, uz poštovanje podatka da je reč o delu banjskog područja, odnosno banje Palanački Kiseljak. 

Kudreč je jedno od glavnih izletišta meštana – kako pecaroša (jer je vrlo bogato ribom), tako i kupača tokom toplih dana. Ipak, obale jezera su potpuno neuređene, nema staza za šetnju i rekreaciju, nema osvetljenja a ni letnjikovaca u kojima bi se posetioci odmarali, a od smeštajnih kapaciteta, postoji samo hotel "Jezero". Sve ovo, sprečava da se Kudreč pozicionira kao lokacija zanimljiva turistima i iz drugih krajeva zemlje. 

Zbog toga je opština odlučila da povuče potez ka potencijalnom razvoju Kudreča kao turističke atrakcije, i pokrene izradu planske dokumentacije. Kako kažu predstavnici lokalne samouprave, iako zasad nema izvesnih ulagača, uređenje lokacije daje šansu da ih u buduće bude. Imajući u vidu prirodne potencijale i atraktivnost Kudreča, pre svega kada je reč o ribolovnom turizmu, imaju razloga da veruju kako bi jezero na samom obodu Smederevke Palanke moglo postati zanimljivo brojnima.
Jezero Kudreč je, inače, i ovih dana okupilo mnogobrojne Palančane, navode u lokalnoj turističkoj organizaciji. Kupača je sve više, navodi za "eKapiju" Olivera Stanošević iz lokalne turističke organizacije.

- Smederevska Palanka poznata je najviše po banji Kiseljak, a od turističkih znamenitosti tu je i manastir Pinosava u Kusadaku, stara crkva u Selevcu, park šuma Mikulja, naravno, i jezero Kudreč – navodi sagovornica.

Ono što ovoj varošici udaljenoj oko 80 km od Beograda nedostaje, jesu pre svega smeštajni kapaciteti. 

- Ranije smo imali hotel "Gitarić", ali on više ne radi, jedini hotel je "Jezero", odnosno - restoran sa prenoćištem. Turisti uglavnom dolaze u privatni smeštaj, a imamo oko 1.000 noćenja godišnje - objašanjava sagovornica.

Hotel "Jezero" je, inače, već neko vreme na prodaju, ali još nije nađen kupac. Objekat je ponuđen u okviru reorganizacije privrednog društva "Vodoprivreda" Smederevska Palanka, a oglas je raspisala Erste banka, hipotekarni poverilac. 

U Erste banci su za "eKapiju" pre izvesnog vremena potvrdili da je nekretnina i dalje na prodaju. 

- Hotel "Jezero" u Smederevskoj Palanci je predmet prodaje u sudskom izvršnom postupku, preko privatnog izvršitelja Ivana Petrovića iz Smederevske Palanke – navedeno je iz Odeljenja za naplatu potraživanja Erste banke. 

Nacrt Plana detaljne regulacije (PDR) jezera Kudreč izradio je aranđelovački "Infoplan", a dokument je sada na javnom uvidu (do 30. jula), kaže za "eKapiju" Dejan Đorđević iz JP "Palanka".
Na teritoriji Palanke, inače, nalaze se 4 jezera, stvorena regulacijom tokova reka i potoka. To su Kudrečko jezero 1 I 2, Pinosavsko i Vlaškodolsko jezero. Obuhvat Plana jezera Kudreč predstavlja deo područja banje Palanački Kiseljak, koji je lociran u severoistočnom-delu opštine, na oko 2 kilometra od gradskog naselja.

Kudrečko jezero ima klinast oblik, dugačko je 1.200 metara, maksimalne širine 110 i dubine 15 metara. Radi se o kombinaciji vodenih i kopnenih površina, koje su pogodne za organizovanje različitih sadržaja boravka i odmora u prirodi. Voda je čista, što pokazuje i činjenica da je bogato ribom (štuka, smuđ, bucov, amur, šaran, som...), kao i da ovde ima dosta slatkovodnih rakova. 

Mogu se izdvojiti 3 prostorne celine, koje pružaju mogućnosti različitog prostornog i sadržajnog uređenja i opremanja: samo jezero Kudreč, zona za stanovanje u funkciji turizma i zona za sport i rekreaciju. 

Sadržaji koji su planirani u sklopu ovih zona su: gradska plaža sa pratećim sadržajima, trim i biciklistička staza, letnje pozornice i amfiteatri na otvorenom, zdravstveni sadržaji kao dopuna banjskom lečenju Palanačkog Kiseljaka (proširenje zdravstveno-komercijalne ponude, fitnes centri itd.). Zatim, planirani su sportski tereni (odbojka na pesku, mini golf...), dečije igralište ili zabavni park. U zoni turističkih sadržaja zasad je hotel "Jezero", a planom se predviđa i mogućnost proširenja njegovih kapaciteta. 

Uz deo koji nije uz samo jezero, previđena je mogućnost izgradnje novih pansiona, vila ili hotela, kao i velnes centra. Ostavljeni je prostor i za novo zelenilo i uređenje travnatih površina. 

Područje Kudrečkog jezera predstavlja i vrednu predeonu celinu sa aspeka zaštite prirode. Neophodno je u ovom kontekstu maksimalno očuvanje šumskih i vodnih resursa, biodiverziteta i predeonih karakteristika, a sve u skladu sa održivim razvojem, navode autori Plana detaljne regulacije.

Tekst je u potpunosti preuzet sa portala eKapija

Počev od 11. jula, svakog petka od 19h, na bini ispred Kuće Đure Jakšića naši poznati glumci će izvoditi umetnički program za posetioce. Glumac Milan Milosavljević će se naći u ulozi Branislava Nušića, Milan Tubić u ulozi Đure Jakšića će pozdravljati goste u Skadarliji, dok će Lazar Jovanov u ulozi Skadarlijskog dobošara čitati kodeks o ponašanju.

Glumice Ljiljana Jakšić i Marčela Frančeska će u pratnji orkestra izvoditi starogradske pesme i govoriti anegdote vezane za istoriju čuvene boemske Skadarlije. Atmosferu u Skadarskoj ulici dočaraće mladi parovi obučeni kao dame i gospoda u građanskim kostimima sa početka XX veka.

U donjem delu Skadarlije, svakog dana od 14h do 23h, biće postavljen Skadarlijski bazar, na kom će posetioci moći da kupe suvenire, umetničke predmete, rukotvorine, antikvitete, predmete starih zanata.

Tekst je u potpunosti preuzet sa portala eKapija

Do sada su na oko 50 ari podignute tri poluukopane kolibe, jedna sojenica i tor za ovce. 

Po završetku projekta, planirano je da "Neolitsko Starčevo" sadrži upravnu zgradu muzeja, repliku neolitske nastambe, kamp, bungalovsko naselje, parkinge i objekte mirujućeg saobraćaja, kao i heliodrom, a sve uz prateće sadržaje uslužnog karaktera.

Glavnu atrakciju na ovom prostoru predstavljaće zgrada muzeja, poluukopana zemunica pasuljastog oblika, koja će u potpunosti oslikavati graditeljski manir neolitskog čoveka.

Ivana Orlov Gajan, iz gradske uprave Pančevo, koja je uključena u projekat, navodi za "eKapiju" da je dosada u "Starčevo – neolitska prestonica", koji je sufinansirao Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova sa 500.000 dinara, uloženo 630.000 dinara.

Kako kaže, ovo su prvi, pa samim tim i najznačajniji koraci za promociju ovog lokaliteta, koji će u toj fazi biti prilagođen da primaju manje, najavljene grupe turista, sa posebnim akcentom na decu i mlade.

Formiranje zone arheološkog parka, koji je dugoročno u planu grada, mogao bi uz mnogo rada lokalne zajednice i finansijske podrške viših nivoa vlasti da dovede do formiranja veoma značajnog turističkog aduta.

- Turiste još ne pozivamo u velikom broju jer ovo i dalje nije kompletiran turistički proizvod, koji bi bio spreman da primi veći broj ljudi, što zbog nedostatka oformljenog i prilagođenog sadržaja, to zbog nedostajuće turističke infrastrukture. Plan je da se prikupe dodatna sredstva za oplemenjivanje ovog prostora dodatnim sadržajem koji bi bio privlačan turistima.

Kratkoročno, objašnjava sagovornica, da bi se formirala kao povremena postavka ili stalni turistički lokalitet potrebno je prostor dodatno oplemeniti replikama predmeta iz svakodnevnog života neolitskog čoveka, oformiti tim koji bi držao prezentacije, obeležiti mesto turističkom signalizacijom i obezbediti mesta za privremeni boravak turista (sedišta, korpe za otpatke i sl.).

- Dugoročno, sa idejom izgradnje specifičnog arheološko-turističkog parka sa kompletnom infrastrukturom koju podrazumeva savremeni muzejski objekt, koraci koji slede jesu svakako donošenje plana detaljne regulacije i rešavanje imovinsko pravnih pitanja. Na mestu gde bi se mogao naći arheološk-turistički park, postoji više parcela, različitih vlasnika tako da je potrebno uraditi i preparcelaciju.

Završetak ove faze i stavljanje u funkciju dosadašnjeg ulaganja oplemenjivanjem postojećeg prostora je planirano u narednom periodu, navodi Orlov Gajan.

Zona Arheološki park detaljno će biti razrađena Planom detaljne regulacije, a u skladu sa uslovima nadležnih institucija, Zakonom o planiranju i izgradnji, Zakonom o zaštiti životne sredine, Zakonom o kulturnim dobrima i drugim pozitivnim zakonskim propisima.

Projekat "Starčevo – neolitska prestonica", "eKapija" je predstavila 2012. godine, a više informacija možete pročitati na www.ekapija.com

Tekst je u potpunosti preuzet sa portala eKapija

Naime, kompanija "MK Mountain Resort" planira da sa gradnjom počne čim se usvoji Urbanistički plan Kopaonika, za koji se optimistično nadaju da bi trebao biti gotov za nekoliko meseci. 

Kako je najavio direktor "MK Mountain Resort"-a Nikola Avram, prema planiranom, biće izgrađen i novi kongresni centar, dok će postojeća konferencijska sala "Anđela" biti pretvorena u spa centar. 

Istovremeno, "MK Mountain Resort" je saopštio da ovog leta na Kopaoniku očekuje da bude ostvareno oko 30.000 noćenja, što je tri puta više nego pre par godina. 

- Želimo da napravimo koncept aktivnog odmora, odnosno da gosti mogu tri do četiri dana da provedu u mnogobrojnim aktivnostima, a ne da, kao nekada, od letnjeg sadržaja imaju samo "odlazak na palačinke" - naveo je Avram. 

On je istakao da zasada sve teče po planu i da gosti već prepoznaju ovu planinu kao letnju destinaciju. 

Proteklog vikenda, na samom početku letnje sezone tokom promocije aktivnog odmora "Kopaonik Open Summer Tour", organizatori "MK Mountain Resort" i JP "Skijališta Srbije" su omogućili gostima da sami kreiraju svoj aktivan odmor u prirodi, odabirom nekih od mnogobrojnih adrenalinskih i zabavnih aktivnosti - paraglajding, pešačke ture, vožnja četvorotočkašima po neuređenim stazama, vožnja žičarom, planinski biciklizam, jahanje konja kao i sadržaji zabavnog parka.

-Ovog leta očekujemo čak 30.000 noćenja u našim objektima, što je ipak još daleko od velikog potencijala ove planine. Tome svakako, pored aktivnog odmora i sadržaja koje Kopaonik nudi, doprinosi i činjenica da su u letnjem periodu cene smeštaja na Kopaoniku u proseku niže i do 50 odsto u odnosu na zimski period. Naša ulaganja su u ovom trenutku maksimalno orjientisana na letnju sezonu na Kopaoniku, u tome vidimo najveći potencijal i nastojaćemo da kroz nekoliko godina, zajedno sa našim partnerima iz "Skijališta Srbije", razvijemo koncept evropskih planinskih centara koji uveliko preferiraju letnju ponudu i sadržaje - naveo je Nikola Avram, direktor "MK Mountain Resorta".

Za sve one koji odluče da leto provedu na planini, treba napomenuti da su žičare i ostale atrakcije počele sa radom 26. juna i radiće svakog četvrtka, petka subote i nedelje. Zabavni i adrenalinski sadržaji će biti na raspolaganju gostima celog leta u periodu od 10 do 17 časova - rekao je Dejan Ljevnaić, v.d. direktora "Skijališta Srbije". 

Posetioci mogu da uživaju u šetnjama, panoramskoj vožnji žičarom Pančić, vožnjom bicikala po specijalno određenim rutama, ali i u drugim vidovima zabave. Od ove sezone u ponudi je i nova staza, duga 1.500 m, za vožnju specijalnim downhill vozilima, mountain cart, koja kreće od vrha Pančića preko staza Krst do doline sportova. 

Od početka letnje sezone u planinskom centru za sve mališane, a i one starije koji vole dodatnu dozu adrenalina radiće bob na šinama, zip lajn i tjubing staza. Cena vožnje bobom za odrasle je 400 dinara, dok je za decu 280 dinara, a letnjim cenovnikom predviđeni brojni paketi i pogodnosti. Kako bi se posetioci planinskih centara lakše i brže informisali o svemu, "Skijališta Srbije" pripremila su aplikaciju "Ski Serbia summer" izrađenu za Android platformu mobilnih uređaja. Aplikacija omogućava korisnicima da se lakše i detaljnije informišu o aktivnostima i sadržajima koji ih očekuju na planini. 

Avram je naveo i da na Kopaonik tokom leta na pripreme dolazi košarkaška reprezentacija Srbije, jedan rukometni klub iz Makedonije, a očekuju se i sportisti iz Rusije i Ukrajine.

Jedan od predloga kako bi mogli privući goste koji su do sada leto uvek vezivali za more i odlazak na plaže, jeste i organizacija letnjih festivala na planini. 

Kako kaže direktor "MK Mountain Resort"-a, već su razmišljali o tome, ali s obzirom na to da u Srbiji već ima dosta letnjih festivala, ne bi se išlo na organizaciju potpuno novog festivala, već saradnju sa postojećim brendom. 

Kako je ova ideja tek u razvoju, ostaje da vidimo da li će na padinama Kopaonika čuti di-džejevi "Exita" ili zvuci trube iz Guče. A možda nas iznenade i, žanrovski, neki drugi izvođači. 

Tekst je u potpunosti preuzet sa portala eKapija

Reč je o konkursima za dodelu bespovratnih sredstava: neprofitnim institucijama i udruženjima (izdvojeno pet miliona dinara); lokalnim samoupravama, za plansko uređenje tematskih turističkih celina (ukupno trideset miliona dinara); za tekuće subvencije za privatna preduzeća koja realizuju projekte u oblasti turizma (izdvojeno pet miliona dinara); za kapitalne subvencije za privatna preduzeća koja realizuju projekte u oblasti turizma (18 miliona dinara), objavljeno je na sajtu Pokrajinskog sekretarijata za privredu.

Najavljujući novi konkursni ciklus finansiranja sadržaja u oblasti turizma za ovu godinu i sumirajuću prošlogodišnje, kako je naglasio, izuzetne rezultate ostvarene u Vojvodini u ovoj privrednoj grani, pokrajinski sekretar za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova Miroslav Vasin je izjavio da Pokrajinska vlada i Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova smatraju da su kroz svoje programe dali mali doprinos takvim rezultatima.

- U prošlom ciklusu, najkonkretnije rezultate su dali konkursi za kapitalne sadržaje u turizmu, koje je radio Pokrajinski sekretarijat sa lokalnim samoupravama u Vojvodini. To su turistički sadržaji od kapitalnog značaja za te lokalne samouprave i za celu Srbiju. Vinska ulica u Irigu, Muški štrand na Paliću, Gradski park u Beloj Crkvi, replika neolitskog naselja Starčevo, Galerija u Kovačici, rekonstrukcija kuće Bogdana Dunđerskog u Bečeju - su samo neki od sadržaja koji su dostupni turistima, a ranije nisu postojali - naveo je Vasin, prenosi sajt Vlade Vojvodine. 

Kada je reč o novim konkursima koji su sada raspisani, privatnim preduzećima je verovatno najinteresantniji onaj za kapitalne subvencije (osamnaest miliona dinara), koji se odnosi na izgradnju, dogradnju, rekonstrukciju, investiciono održavanje ugostiteljskih objekata u skladu sa zakonom, za opremanje ugostiteljskih objekata dodatnim sadržajem, koji treba turistu da zadrže "dan duže", kao i za subvencionisanje nabavke opreme koja može biti u funkciji rentiranja u ugostiteljskim objektima.

Tekst je u potpunosti preuzet sa portala eKapija

U navedeni projekat uloženo je 5,5 miliona dinara. Uz izgradnju atletskih staza, na letnjem bazenu su postavljene ležaljke i suncobrani, a novim spravama je obogaćeno igralište za decu.

Prema rečima Miroslavke Šekarić, direktorke "Drago Jovović" centra, menadžment centra ima planove za još neke projekte modernizacije objekta, kao što su zamena sedišta u hali ili opremanje novinarskih kabina, ali njihova realizacija zavisi od priliva sredstava.

- Priča oko izgradnje atletske staze traje od septembra prethodne godine, kada je Pokrajinski sekretarijat za sport izdvojio novac za postavljanje tartan podloge na stazama. Međutim, sredstva su nenamenski utrošena i projekat je zaustavljen sve dok lokalna samouprava nije uspela da obezbedi novac za uplatu avansa. Sada je sve završeno i naši posetioci, rekreativci i sportisti konačno mogu koristiti staze za trčanje - rekla je Šekarić.

Tekst je u potpunosti preuzet sa portala eKapija

Na sastanku se razgovaralo o problemima statusa banja i specijalnih bolnica za rehabilitaciju, objavljeno je na zvaničnom sajtu Ministarstva. 

Državna sekretarka Đeri je navela da se treba odlučiti između dva modela putem kojih je moguće razvijati banjski tuizam. Prvi se odnosi na to da se specijalnim bolnicama omogući dolazak i komercijalnih gostiju, dok se drugi odnosi na razvoj banjskog tuizma u mestima gde nema specijalnih bolnica i rehabilitacionih centara. Tamo bi se ponuda zasnivala na velnes i spa programima, bez pružanja zdravstvenih usluga. 

Na sastanku, koji je održan 2. juna, konstatovano je da je potrebno rešiti sporove između PIO fonda i specijalnih bolnica za rehabilitaciju, kao i da specijalne bolnice moraju dostaviti Agenciji za privatizaicju lične karte, kako bi prikazali stanje imovine, potom će biti moguće ponuditi banje investitorima.

Sekretar Udruženja banja Srbije Vladan Vešković je naveo da ne treba tretirati sve specijalne bolnice kao banje i obrnuto, i istakao da je potrebno izraditi Strategiju razvoja banjskog turizma.

Na sastanku je dogovoreno da se formira mešovita radna grupa koja će nastaviti sagledavanje regulative i problematike u vezi sa statusom banja i specijalnih bolnica za rehabilitaciju, a sve to sa ciljem privlačenja investicija za unapređenje tog vida turizma.

Radnu grupu će činiti predstavnici svih interesnih grupa koji su na bilo koji način povezani sa tematikom banjskih lečilišta i specijalnih bolnica, navodi se na sajtu Ministarstva turizma. 

Tekst je u potpunosti preuzet sa portala eKapija

Cilj  dodele priznаnjа “Moj izbor” zа društvenu odgovornost jeste podsticаnje privrednih subjekаtа koji posluju u Srbiji dа ulаžu u očuvаnje životne sredine, u rаzvoj zаjednice u kojoj posluju, kаo i dа doprinesu poboljšаnju životа društvа u celini.

Prаvo učešća imаju svа preduzećа kojа posluju nа teritoriji Republike Srbije, a priznanja će biti dodeljenа u sledećim kаtegorijаmа:

1) kulturа i umetnost;
2) sport;
3) rаzvoj nаuke i obrаzovаnjа;
4) rаzvoj lokаlne zаjednice;
5) podrškа humаnitаrnim projektimа;
6) očuvаnje životne sredine;
7) inkluzijа osobа sа invаliditetom.

Odluku o dobitnicimа donosi komisija sаstаvljenа od predstаvnikа uglednih domаćih orgаnizаcijа i institucijа.

Nа osnovu pristigle dokumentаcije, komisijа će dodeliti priznаnjа po kаtegorijаmа, kаo i zlаtne medаlje zа društveno nаjodgovorniju kompаniju i zа nаjbolju društveno odgovornu аktivnost u proteklih godinu dana.

Rok zа podnošenje prijаvа je 03. septembar 2014. godine.

Svečana dodela priznanja „Moj izbor“ za društvenu odgovornost će biti organizovana krajem meseca septembra 2014. godine.

Dodela priznanja “Moj izbor” za društvenu odgovornost predstavlja nastavak zalaganja udruženja “Moja Srbija” za razvoj domaće proizvodnje i za stvaranje boljed privrednog ambijenta u Republici Srbiji.

Da biste preuzeli formular i tekst konkursa posetite www.mojasrbija.rs

Tekst je u potpunosti preuzet sa portala Turistički klub Srbije

Konkurs je raspisan u sledećim kategorijama: turistička organizacija, turistička manifestacija, receptivna turistička agencija, ugostiteljski objekat za smeštaj i organizacija ili pojedinac - za doprinos unapređenju turizma i podizanju kvaliteta turističkih usluga, saopšteno je iz TOS-a.

Pravo predlaganja kandidata imaju privredni subjekti, državni organi, institucije i fizička lica, a rok za prijavu je 30. avgust 2014. godine.

Uz prijavu mora se priložiti pisano obrazloženje na maksimalno 3 kucane strane i odgovarajući prilozi (fotografije, zapis na disku u trajanju do 5 minuta, propagandni materijal i sl.).

Postupak kandidovanja i kriterijumi za dodelu nagrade, propisani su Pravilnikom o dodeli nagrade "Turistički cvet", koji se nalazi na sajtu Turističke organizacije Srbije (TOS).

Predlozi mogu da se dostave na sledeće načine: lično (na adresu Čika Ljubina br.8, II sprat, Beograd), poštom (Turistička organizacija Srbije, 11000 Beograd, poštanski fah 90, sa naznakom "Turistički cvet"), faksom na broj 011 26 26 767 ili na e-mail: office@serbia.travel

Tekst je u potpunosti preuzet sa portala eKapija