Prijavite se Srpski English

+381 (0)11/ 334 6779
+381 (0)11/ 383 5150
Zima 2 Zima 3 Lepenica objekat Zima 4 Kondir Zima 5
E-dizajn

Vesti

Povoljne aviokarte dovele turiste u Srbiju - Uvođenjem novih aviolinija do konkurentne pozicije

02.03.2015.

Beogradski aerodrom imao je prethodne godine više od 4,6 miliona putnika ili rast od skoro 32%, po kojem je među prvima u Evropi, a vazdušni saobraćaj je povećan za 70%. Srbiju je prošle godine posetilo 1,3 miliona stranih turista, 12 odsto više nego 2013. godine.

Cela vest
Poznavaoci prilika potvrđuju da kako padaju cene, tako raste broj zainteresovanih putnika, jeftinije aviokarte i veći broj direktnih linija uticao je na odluku turista da za svoju destinaciju izaberu Srbiju. Posebno je primetno povećano interesovanje gostiju iz Turske, dolazak kompanija "Etihada" i "Air Serbia" doprineo je tome da naš aerodrom ne može da primi toliko putnika i da je najavljeno širenje.

Osim individualnih putnika, razvoj aviosaobraćaja uticao je i na povećanje broja kongresnih turista. Prema rečima vodećih beogradskih hotelijera, ranije je komentar organizatora kongresa bio da ne mogu da ih organizuju u Beogradu ne zato što nema dobrih hotela, već zato što moraju da dođu dan ranije i odu dan kasnije, jer nema letova. Kongres zbog toga više košta i to je bilo razlog zašto su birali druge gradove, a sada je, kako kažu, taj problem rešen.

Iz nacionalnog avioprevoznika nam kažu da su u 2014. uveli više od deset novih linija, od kojih su neke redovne, a neke sezonske.

- "Air Serbia" je u odnosu na 2013. godinu prevezla milion gostiju više nego 2012, tj. ukupan broj u 2014. godini je dostigao skoro 2,3 miliona putnika, ovo povećanje je sigurno uticalo na veći broj turista – navode u "Air Serbia" i dodaju da stalno razmatraju nove rute jer "žele da svojim gostima ponude što širu lepezu destinacija".

- Planiramo uvođenje kako direktnih destinacija na mreži "Air Serbia" tako nove destinacije preko naših kod šer partnera.

Iz TO Srbije nam kažu da "nema razvoja destinacije ukoliko nema razvijenog avionskog saobraćaja".

- Mi za sada, uslovno rečeno, imamo jedan međunarodni aerodrom, "Nikola Tesla" beleži čak rekordan rast broj putnika u Evropi. Međutim, naravno da to nije dovoljno, razvijanje i osposobljavanje još nekoga aerodroma poput aerodroma u Nišu će svakako pomoći razvoju turizma posebno u tom delu zemlje, doprineće razvoju nekih planinskih ali i banjskih mesta – navela je Gordana Plamenac, direktorka Turističke organizacije Srbije.

Niški aerodrom "Konstantin Veliki" je u borbi za pridobijanje aviokompanija snizio cene svih aerodromskih usluga, putnički servis na ovom aerodromu od 1. januara 2015. košta samo 1 EUR umesto 14 EUR po tadašnjem cenovniku, čime je ovaj aerodrom možda postao i najjeftiniji na svetu.

Prva kompanija koja će zasigurno leteti iz Niša je "Wizz Air", kako je najavljeno, taj avioprevoznik će će od 25. juna tri puta nedeljno leteti iz Niša do Malmea i nazad do Niša i to utorkom, četvrtkom i subotom. Kompanija je ranije saopštila da će od 3. jula ove godine dva puta nedeljno leteti između Niša i Bazela.

Početna cena karte u jednom pravcu od Niša do Malmea iznosi 2.899 RSD.

E baš tako niska cena karte je najprivlačnija turistima, kako kaže vlasnica jedne agencije koja dovodi strane turiste u Srbiju, uprkos tome što je "Air Serbia" raznim akcijama smanjila cene aviokarata, ipak mali broj low cost kompanija u Srbiji smanjuje zainteresovanost turista.

- Posetioci jednostavno nemaju mogućnosti da po povoljnim tržišnim uslovima, koji vladaju u njihovim državama, stignu u Srbiju, lepo se provedu i vrate kući.

Veliki broj niskotarifnih aviokompanija je otkazao letove prošle godine, ali su se javili novi, a od 2. juna ove godine najavljeno je otvaranje aviolinije kompanije "Vueling Airlines" na relaciji Beograd–Barselona tri puta nedeljno.

Na listi zainteresovanih, bar prema najavama sekretarijata za privredu Beograda, našla se i irska niskotarifna avio kompanija "Ryanair", i nekoliko drugih niskotarifnih aviokompanija poput "JOIN Ridizinal" i "Germania Airlines"…

- Sa aspekta turizma, nama je u interesu da kompanija i letova ima što više, jer je put dvosmeran, nama je važno da putnici dolaze, bilo redovnim, low cost ili čarter letovima. Ne smemo zaboraviti da su aviokompanije pioniri u razvoju turizma – navela je Plamenac.

Direktorka TO Srbije je naglasila da je unapređenje aviopovezanosti sa Dalekim istokom veoma važno jer po podacima Svetske turističke organizacije, to je najbrže rastuće emitivno tržište.

- Ne treba zaboraviti ni zemlje Persijskog zaliva, ukinute su vize UAE, radi se na uvođenju viznih olakšica sa Kuvajtom i Saudijskom Arabijom. To su, takođe, emitivna tržišta, oni su recimo zainteresovani za sportske pripreme svojih reprezentacija, za zdravstveni turizam. To su šanse, koje mi, mimo privlačenja turista iz evropskih zemalja, moramo da iskoristimo, kako "Air Serbia" bude otvarala neke nove linije, mi moramo da pratimo taj proces, jer je za nas to mogući izvor dolaska turista i priliva novca.

Marija Kambić

Tekst je u potpunosti preuzet sa portala eKapija


Zakoračite Putem rimskih careva i Dunavskim putem vina

01.03.2015.

U današnje vreme, teško je naći turističku destinaciju koja je istovremeno inovativna, edukativna, zabavna i atraktivna: nude nam se uglavnom preskupi paketi koji podrazumevaju uvek iste sadržaje.

Cela vest
Za one kojima su dosadili izležavanje, planirane posete muzejima i strogo programirane sportske aktivnosti, nešto sasvim novo nalazi se u neposrednoj blizini i to na obalama Dunava.

"Put rimskih careva i Dunavski put vina", kao jedina autohtona kulturna ruta u ovom delu sveta, svakako je odličan izbor za turiste koji su zainteresovani za pejzaže, netaknutu prirodu, ali i za istoriju i uživanje u životu. Njima se kroz ovu rutu nudi priča o životnom stilu, značaju i zaostavštini rimskih imperatora na donjem toku Dunava, kao i upoznavanje s vinogradarstvom, vinima i gastronomijom koja se vekovima razvijala na obalama - od onih širokih peščanih, preko brdovitih, do stenovitih i strmih. Ova ruta, naime, povezuje 4 podunavske države: Hrvatsku, Srbiju, Bugarsku i Rumuniju, koje nude različite sadržaje i krajolike, povezane činjenicom da su u prošlosti sve bile deo Rimskog carstva i negovale rimsku kulturu, tradiciju i način života.

20 rimskih lokaliteta i 12 vinskih regija mogu se obići pojedinačno, zatim po državama, ali je svakako najveći izazov obići ih u kontinuitetu: od Dioklecijanove palate na obali Jadranskog mora u Hrvatskoj, preko rudnika Rosia Montana u Rumuniji, luke Seksaginta Prista u Bugarskoj ili Trajanove table, biste cara Galerija i mozaika u Sirmiumu koji se nalaze u Srbiji. Ruta vodi posetioce u antičko doba, kada su rimski carevi svoju moć merili brojem osvojenih plemena i veličinom okupiranih teritorija. Pošto su u I veku osvojili najveći deo Istočne Evrope, Rimljanima je baš ovaj region bio polazna tačka za dalja i mnogo ambicioznija osvajanja na istoku. Istovremeno, pošto je čak 19 rimskih careva rođeno u zemljama na donjem toku Dunava, oni su u svojim rodnim mestima podizali vile, mauzoleje ili čitave gradove. Zahvaljujući svemu tome, onaj ko se odluči da poseti svih 20 lokaliteta imaće priliku da hoda dobro očuvanim rimskim ulicama, dodiruje zidine utvrđenja starih 20 vekova, čita rimske natpise i table, ali da na neki način takođe "oseti" značaj Dunava u antičko, kao i u naše doba.

Posećujući mesta na kojima su rimski carevi živeli, odmarali se ili ratovali, posetilac istovremeno prati i specifičnosti vinogradarstva u 4 podunavske zemlje: niz manjih i većih, uglavnom privatnih vinarija, omogućiće im da probaju i kupe različite sorte vina, kao i da nauče mnogo o proizvodnji i istoriji ovog pića. Uživanje u vinu odvešće vas na neotkrivene turističke destinacije duž reke, u gradove i sela u kojima i dalje živi duh nekih prošlih vremena. Inače, uzgajanje vinove loze na ovom području počelo je pre četiri hiljade godina, s tim što su u vreme Rimljana carevi naređivali da se u određenim delovima sade određene sorte grožđa - to je i razlog zašto se ovde, pored suvih, penušavih i aromatičnih, bogatih crvenih vina, mogu naći i lokalne sorte. Mnoga lokalna vina su se tokom istorije našla na stolovima evropskih kraljevskih porodica, a mnogi vinari pohvaliće se i time da su se vina iz njihovih vinograda svojevremeno pila i na slavnom Titaniku. Ono što donji tok Dunava čini područjem kao stvorenim za uzgoj vina istovremeno je i nešto u čemu može da uživa svaki posetilac: umerena klima, topla leta i relativno hladne zime, uz vetrove koji osvežavaju i krepe.

Osim rimske tradicije i različitih sorti vina, "Put rimskih careva i Dunavski put vina" nudi i gastronomske užitke: bilo da se odlučite na pojedinačni obilazak lokaliteta u Hrvatskoj, Srbiji, Rumuniji i Bugarskoj, ili obilazak svih zemalja, sigurno je da ćete imati priliku da probate riblju čorbu (svaki kuvar će tvrditi da je baš njegova najbolja), pikantna lokalna variva ili različite varijante ribe i mesa.

Konačno, ono što je možda i najvažnije posetiocima: osim što možete da birate kako ćete i kojim redosledom obilaziti lokalitete duž "Puta rimskih careva i Dunavskog puta vina", od vašeg izbora zavisi i da li ćete ih obići automobilom, autobusom, vozom, ili ćete se odlučiti na manje konvencionalne forme prevoza - krstarenje rekom, možda i bicikl.

U svakom slučaju, ono što je garantovano je uživanje u svakom kilometru i svakom minutu koji provedete na obalama druge po veličini evropske reke.

"Put rimskih careva i Dunavski put vina" projekat je koji sprovodi Dunavski centar za kompetenciju (DCC) - regionalna platforma za promociju Dunava kao jedinstvene turističke destinacije.

Fokus teme su kulturno-istorijsko nasleđe, prirodno okruženje i aktivni turizam, na čemu sarađuje sa različitim partnerima (nacionalne turističke organizacije, nevladin sektor, restorani, hoteli, kampovi,...) iz svih deset dunavskih zemalja, a sedište DCC-a nalazi se u Beogradu.

Projekat su finansijski podržali Evropska komisija i Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ.

Danube.travel - prvi portal koji predstavlja celokupnu turističku ponudu Dunava. Više nećete morati da proveravate različite sajtove kako biste pronašli ponude u svih deset zemalja koje se nalaze na njegovom toku. Portal ima za cilj da predstavi reku Dunav kao prepoznatljivu i atraktivnu turističku destinaciju. Posredstvom velikog broja fotografija, interaktivnih mapa i zanimljivih tekstova, portal promoviše istorijsku, kulturnu i prirodnu raznovrsnost Dunavskog regiona, i u tom smislu Danube.travel predstavlja važan izvor informacija za turiste ali i mesto na kom pružaoci turističkih usluga na Dunavu mogu besplatno da promovišu svoju ponudu.

Tekst je u potpunosti preuzet sa portala eKapija


Profit čuči i u vinu - više od 300 vinarija u Srbiji šansa za dobro razvijen vinski turizam

01.03.2015.

Dok Francuska ima Bordo, Burgundiju i Šampanju, a Italija Veneto, Pijemont ili Toskanu, Srbija može da se pohvali svojim vinima Šumadije, Župe i Vojvodine.

Cela vest
Ova tri vinska regiona zaslužna su za to da se poslednjih desetak godina i Srbija našla na listi popularnih vinskih destinacija.

Velike vinarije, uz izgrađeni brend, su prepoznale turistički potencijal i uložile u smeštajne kapacitete, a kako vino traži i dobru hranu, tako svaki turista koji dođe doživi istinsku gastronomsku ponudu jedne regije, ali i naroda.

Urednik portala "Wines of Balkans" Dušan Jelić kaže za "eKapiju" da se vinski turizam ubrzano razvija u svim vinskim regionima Srbije, što podrazumeva izgradnju lepih degustacionih sala, mogućnost da se uz vino konzumira hrana, kao i druge sadržaje.

- Neke vinarije su izgradile i smeštajne kapacitete što je omogućilo i višednevni boravak gostiju, dok su druge u sinergiji sa lokalnim hotelijerima ponudile slične ugodnosti, uz posete regionu Šumadije i Župe, popularne su i gotovo sve vinske ture u Vojvodini – navodi Jelić.

Na primer, u Aleksandrovcu vinski kompleks "Nikolić" privlači sve više gostiju, porodici Nikolić turisti najčešće dolaze na vikend ture. Uz vinograde imaju i 4 apartmana za smeštaj, a u planu je izgradnja podruma za održavanje vina, dva jezera, šetališta… Inače, Aleksandrovac ima više od 70 registrovanih vinarija.

Fruška gora pruža vinoljupcima posebnu draž, tamo turisti mogu da posete više od 60 podruma, a najpoznatije ime je "Kovačević". Baš na Fruškoj gori je kompanija "Atos Fructum" podigla "Vinariju Deurić", sa vinskom kućom i apartmanima, i tako ucrtala svoj put na mapi čuvenog vinogorja.

Da je nužno da vinarije izgrade objekte za smeštaj turista, potvrdio je na prošlogodišnjoj konferenciji "Održivi razvoj i konkurentnost turističkog proizvoda jugoistočne Evrope-SEET 2014" i Božidar Aleksandrović, direktor vinarije "Aleksandrović" .

- Šumadija, prema mom mišljenju, obećava i narednih 20 godina može da postane vodeća destinacija, jer je blizu Beograda i aerodroma, ima prelepe obronke, istoriju, crkve, naveo je tada Aleksandrović i pozvao investitore da grade hotele u ovom delu Srbije, na obroncima planina, baš kao što to rade čuveni italijanski vinari.

Vinarija "Budimir". Vina imaju kvalitet, ali vinarijama treba smeštaj i sadržaj, i Jelić smatra da je izgradnja objekata za prenoćište potrebna. Uspeh u razvoju vinskog turizma imaju one vinarije koje imaju kvalitetan brend, vrhunsku uslugu i neprestano obogaćuju vlastitu ponudu.

- U nekim regionima, poput istorijski najvažnijeg vinskog regiona u Srbiji - Župe, nedostaju smeštajni kapaciteti i još neki sadržaji, što uz priličnu udaljenost od Beograda i Vojvodine predstavlja mali problem, međutim, blizina značajnih turističkih središta, poput Kopaonika, ujedno je i određena prednost. Vinarije koje su već osmislile svoju ponudu i imaju izgrađenu osnovnu infrastrukturu, već sada beleže lepe rezultate u oblasti vinskog turizma, tu pre svega mislim na vinarije "Aleksandrović", "Kovačević", "Zvonko Bogdan" i u manjoj meri još neke, kao "Podrum Mačak", "Gazdinstvo Cilić", "Radovanović", Vinarija "Minić", "Braća Rajković", Vinarija "Nikolić", "Vino Budimir" i druge. Uz navedene vinarije veliki potencijal imaju i vinarija "Temet", "Despotika", "Kraljeva Vinarija" i druge – rekao je Jelić.

Možda među našim čitaocima ima onih koji planiraju da u svojoj vinariji ponude turistima jedinstven spoj ukusa, mirisa i tradicije, evo šta Jelić smatra prvim zadacima:

- Potrebna je lepa degustaciona sala koja može da primi bar pedeset gostiju u jednom trenutku, uz ponudu hrane. To ne mora biti restoranski sadržaj, dovoljno je u početku imati sireve, sušeno meso, masline, hleb i pecivo, nužan je adekvatan parking, zatim osnovna logistika, koja uključuje toalet, stolove i stolice tokom degustacije, naravno dekantere, čaše za vino i osobu koja je u stanju da kompetentno predstavi vinariju, njena vina i ponudu tog kraja.

Međutim, čak i manje investicije ovog tipa mogu da pruže samo neki vinari, s obzirom na to da Srbija tek krči put u razvoju vinskog turizma, neophodna je pomoć države. Za razliku od Hrvatske i Slovenije, gde je ova grana primarna u turizmu, kod nas je oslonac na privatnoj inicijativi, ocenjuje sagovornik.

- Od gotovo 300 vinarija koje su zvanično registrovane, svega dvadesetak ima ono što je u ovom momentu neophodno za ozbiljno bavljenje vinskim turizmom, iz tih razloga, mi moramo promovisati vinski turizam u skladu sa našim kapacitetima i mogućnostima da gostima obezbedimo sve neophodne sadržaje. U velikoj meri je sve sada zasnovano na privatnim inicijativama i mogućnostima samih vinara, vreme je za sistemska rešenja i pomoć vinarima i vinskim cestama u okviru naših regiona, da unaprede vinski turizam u Srbiji. Uz dobre planove i već postojeći visok nivo kvaliteta naših vina, moguće je postići odlične rezultate u ovoj oblasti za relativno kratko vreme - navodi Jelić.

Iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija navode da su ranije kreditirali vinare sa minimalnom kamatnom stopom od oko 1% godišnje, sa grejs periodom od dve godine, za izgradnju novih objekata.
- Nije više trend spavanje u hotelu, već u vinariji, ljudi koji dolaze nisu željni hotela, već su željni autentičnog smeštaja, ima svetlih primera kod nas, ali to nije dovoljno.

U Ministarstvu ističu da je većina ključnih ruta obeležena kao i da će nastaviti obeležavanje turističkom braon signalizacijom.

- To obeležavanje je vrlo važno, jer je i Savet Evrope definisao vino kao kulturnu turističku rutu, jedan od poslednjih mapiranih je Dunavski put vina. To je rađeno u saradnji sa Dunavskim centrom za kompetencije, iz fondova EU.

Uživanje u nesvakidašnjem vinskom ambijentu pristupačno je i u Beogradu, tačnije na Senjaku, u ovom prestoničkom naselju, "Podrum Panajotović" organizuje ture u rimskim podzemnim prolazima. Ugošćavaju svoje prijatelje, ali priređuju i komercijalne degustacije, sa minimalno 10 osoba.

- Uvršteni smo u Turistički klaster opštine Savski venac, pošto smo u Beogradu, najbliži smo ljudima. Plan je da, u saradnji sa Turističkom organizacijom Beograda i Turističkom organizacijom Srbije, budemo uključeni u vinski put, kako bi i stranci dolazili kod nas, lagumi su odlična prilika da se upozna podzemni rimski grad – navodi vlasnik Vladimir Panajotović.

Pobrojati sve vinarije širom naše zemlje, kako male tako i velike, bio bi poseban zadatak, i mnogo je onih koji u svom mikrokosmosu kreiraju specifičan vinski ugođaj. Zato se neki od nas iznenade kakva blaga krije Srbija, a do trenutka odluke da spakujete mali kofer i priuštite sebi šetnju nekom od naših vinskih regija baš u proleće, evo i pregleda regiona i njihovih podruma i vinarija - http://www.vinopedia.rs/?page_id=153

Tekst je u potpunosti preuzet sa portala eKapija


Beogradski festival slatkiša, poslastica i sokova 27. - 29. marta 2015. godine

27.02.2015.

Beogradski otvoreni festival slatkiša, poslastica i sokova "I love my candy" biće održan ispred tržnog centra "Delta City" u Novom Beogradu, a obuhvatiće površinu od 2.000 m2.

Cela vest
Izložbeni prostor biće pokriven sa luksuznim KT šatorima koji su opremljeni najmodernijom opremom potrebnom za izlaganje i čuvanje proizvoda. Na festivalu će se predstaviti proizvođači i distributeri iz oblasti konditorske industrije iz zemlje i inostranstva, proizvođači sokova, opreme za poslastičarstvo i pekarstvo i predstavnici poslastičarske industrije, organizator - firma "Lara Team Solution".

Tokom festivala biće održane mnogobrojne manifestacije kao što su: takmičenje najpoznatijih poslastičara, koje će ocenjivati svetska zvezda Martin Chiffers, predsednik Britanskog pastry tima, vlasnik jednog od najvećih brendova poslastičarstva i pravi mag na tom polju, predavanje i prezentacija ginisovog rekordera u pravljenju sladoleda Gianluca Fusto Italija, kao i ostali gosti iznenađenja.

"Master Chef" najelitnije udruženje kuvara biće zaduženo za Master časove za poslastičare, a predstaviće se i svetska kompanija "Barry Callebaut" u proizvodnji visoko kvalitetnih čokolada.

Pored profesionalnog programa, koji podrazumeva takmičenja i predavanja, na festivalu će biti organizovan i bogat program: takmičenje poznatih ličnosti u kulinarskim sposobnostima, predstavnici medija takmičiće se u pravljenju najukusnijih poslastica, najmlađi posetioci uživaće u raznolikim kreativnim radionicama (pravljenje malih piza, pravljenje zdravih slatkiša, učestvovanje u muzičkim radionicama...).

Beogradski festival slatkiša "I love my candy" biće humanitarnog karaktera, a voditelji festivala su Dejan Pantelić i Irena Karaklajić.

Tekst je u potpunosti preuzet sa portala eKapija


Sremska Mitrovica, mesto u kome su se rađali Rimski carevi

25.02.2015.

Jedan od najstarijih gradova u Srbiji, ponikao na mestu antičkog grada Sirmijuma, nekada prestonice Rimskog carstva.

Cela vest
Mesto gde su rođeni brojni rimski carevi: Hostilijan, Trajan, Aurelijan, Maksimilijan... Dobro došli u Sremsku Mitrovicu!

Sa Beogradom je Sremska Mitrovica povezana jedinom dvokolosečnom prugom u zemlji. Od pokrajinskog sedišta, Novog Sada udaljena je 50 kilometara, a od granice sa Hrvatskom samo 35 kilometara, po čemu je najbliža Zapadu od svih okružnih središta naše zemlje.

Nekada jedna od četiri prestonice carstva, pored Rima, Milana i Nikomedija, nazvana "slavnom i mnogoljudnom majkom gradova" danas broji nepunih četrdeset hiljada stanovnika.

Proglašena za srpski grad budućnosti, ali ujedno i grad koji je bogat istorijom i tradicijom, Sremska Mitrovica je središte jednog od okruga u državi i ima razvijenu mrežu kulturnih i obrazovnih ustanova i niz kultunih dešavanja. Ovde se održava niz manifestacija među kojima i Festival besedništva, Mitrovačko leto, kao i Festivali folklora, gudača i džeza.

Nekadašnji Sirmijum je i "muzej pod otvorenim nebom" u kome su ostaci antičke rimske prestonice, građevine barokne i klasicističke arhitekture XVIII i XIX veka, kao i Spomen-park (Spomen-groblje), delo jednog od najpoznatijih jugoslovenskih arhitekti posleratnog spomeničkog graditeljstva Bogdana Bogdanovića.

2006. godine započet je projekat natkrivanja i revitalizacije Carske palate Sirmijuma što je jedinstveni objekat muzejsko-turističkog karaktera sa izloženim arheološkim eksponatima Sirmijuma, digitalnim animacijama, suvenirnicom, kafeom i delom za obilazak kojom se posetioci mogu kretati u razgledanju ostataka palate.

Ispod današnje Sremske Mitrovice, nalazi se jedini neiskopani rimski hipodrom na svetu, sagrađen početkom IV veka carskim ukazom cara Konstantina. Ogromna građevina dužine oko 450-500 metara i širine 150 metara nalazi se u ostacima oko 4m ispod nivoa današnje Mitrovice. Sirmijumski hipodrom smatra se najvećom građevinom rimske antičke arhitekture izvan Italije.

Jedan od simbola Sremske Mitrovice je i najduži viseći pešački most u Evropi raspona 297,5 metara. Most se nalazi tačno na mestu nekadašnjeg Artemidinog mosta gde su u vreme progona hrišćana vršena pogubljenja "sirmijumskih svetih mučenika", po jednom od njih, Sv. Irineju most je i dobio ime.

Pored svih kulturnih i obrazovnih institucija, Sremska Mitrovica ima i Kazneno popravni zavod gde svoje kazne su između ostalih služili i Milovan Đilas, Oskar Davičo, a Moše Pijade i Rodoljub Čolaković su za vreme svog robijanja ovde preveli Marksova dela "Kapital" i "Bedu filozofije". U prostoru zatvora snimana su mnogobrojna filmska ostvarenja, među kojima i "Poslednji krug u Monci", "Braća po materi", italijanska serija "Hobotnica" i dr.

Sremskom Mitrovicom je šetao i naš poznati fotograf Rajko Karišić i za sebe i nas zabeležio lepe fotografije, pa ih i Vi pogledajte i popričajte o saradnji na karisic@gmail.com

Tekst je u potpunosti preuzet sa portala eKapija



NOVO: Zdravstveni Turizam

Reklama za Srbiju: Soulfood Serbia (Hrana za dušu)