Budući "nautički biser" Beograda, o kojem je "eKapija" pisala još pre nekoliko godina, i dalje je u magli. Pomoćnica generalnog direktora "Parking servisa", Biljana Vlajić, za "Novosti" je kazala da je završen idejni projekat tog objekta.

- "Parking servis" vodi izradu tehničke dokumentacije marine "Ada Ciganlija" u Čukaričkom rukavcu. Urađen je idejni projekat koji je podeljen na više funkcionalnih celina prema nameni i delu teritorije. Pribavljeni su uslovi saglasnosti. Gotov je i idejni projekat čišćenja i profilisanja dna čukaričkog rukavca, kao i projekat pripremnih radova za uređenje kompleksa marine - kazala je Vlajić.

Izgradnja marine "Ada Ciganlija" predviđena je uzvodno od ušća Topčiderske reke i pristana "Jugopetrol-a" u Čukaričkom rukavcu. Kopneni deo marine čine površine duž Radničke ulice, priobalni pojas ispred nasipa na Adi Ciganliji i branjeno područje iza nasipa, između postojećih objekata veslačkih klubova "Grafičar" i "Crvena zvezda".

Lokacija predviđena za izgradnju marine "Ada Ciganlija" zahvata površinu od 14,16ha. Vodena površina zauzima oko 7,60ha (54%), a kopneni deo marine, ostatak od 6,56ha (46%).

U marini je planirano više funkcija - privez plovila različite dužine, na operativnoj obali izvlačenje i spuštanje plovila u vodu, čuvanje na kopnu, servis i manje popravke, administrativni, komercijalni i ugostiteljski i sanitarni sadržaji, benzinska stanica za snabdevanje plovila naftom, bezinom i plinom, kao i parkiranje kola korisnika marine.

Izgradnja je planirana u tri faze - okončanjem poslednje, marina "Ada Ciganlija" dostigla bi projektovani kapacitet od 600 vezova za plovila svih kategorija do 18m dužine na akvatoriji i 430 mesta za plovila na suvom, od čega 70 mesta u zatvorenom hangaru.

- Završetak tehničke dokumentacije i sama izgradnja i uređenje kompleksa zavise od odluka grada Beograda i nadležnih institucija - kazali su u "Parking servisu".

Tekst je u potpunosti preuzet sa portala eKapija

Stručni žiri petog međunarodnog Sajma turizma i seoskog turizma posetio je sve štandove, pregledao propagandni materijal i dodelio glavne nagrade, koje su zasluženo dobile Turistička organizacija Paraćina, za kompletnu multimedijalnu prezentaciju i idejno audio-vizuelno i grafičko rešenje štanda, TO Pirot za najoriginalnije etno uređenje štanda, TO Kraljevo za najzanimljiviji propagandni materijal i TO Kruševac - Specijalno priznanje za sajamsko izlaganje, saopšteno je na sajtu Turističke organizacije Kragujevca.

Lovačka i ribolovačka društva i udruženja i ove godine su pripremala riblju čorbu i lovački gulaš, za takmičenje i za degustaciju, za brojne posetioce. Lovačko udruženje "Srebrnica" iz Stragara, doniralo je srnetinu za sve takmičare, a oni su revijalno spremali "kotlić" od 120 kg, koji nije žiriran, već su posluženi prisutni gosti. Lovačko udruženje "Vladan Milošević", iz Knića, sekcija Čestin, osvojilo je prvu nagradu za najbolji lovački gulaš, LU "Šumadija" – sekcija Sobovica, drugu, a treće mesto osvojili su takmičari Turističke organizacije Brus. Prvu nagradu za najbolju riblju čorbu, osvojila je ekipa duhovitog naziva "Kuvam, pa šta?", drugu nagradu su osvojili Sportski ribolovci "Šumadija 2", a treću udruženje sportskih ribolovaca "Magma sport". Po prilično hladnom, ali sunčanom danu, prisutni su se grejali uz kotliće, a i uz vruću rakiju, koja se takođe kuvala za takmičenje.

Tekst je u potpunosti preuzet sa portala eKapija

Mnogo više čeka vas u foto galeriji - "eKapija" otkriva detalje budućeg izgleda: šta donosi usaglašeno i konačno idejno rešenje obnove trga!

Do njega su došli članovi nagrađenih timova sa prošlogodišnjeg konkursa za urbanističko-arhitektonsko rešenje Trga Slavije. Zapravo, svaki od timova bio je zadužen za deo budućeg izgleda Slavije. "Re:act studio" i "4od7 arhitektura" radili su na izmeštanju spomenika Dimitriju Tucoviću i uređenju budućeg platoa kod Narodne banke, za silaze u podzemne pasaže bio je zadužen "Arhitektonski studio Metar", a same podzemne prolaze osmislio je arhitekta Jovan Mitrović sa saradnicima.

Spomenik Dimitriju Tucoviću biće izmešten na plato ispred Narodne banke Srbije, a njegovi posmrtni ostaci preneti u Aleju velikana. Na središtu budućeg platoa biće spomenik, koji će licem biti okrenut ka kružnom toku, a predviđene su interesantne klupe na kojima će prolaznici moći da odmore.

Fasada objekata na uglu Ulice kralja Milana biće obložen staklenim prizmama. Tako će ove stare zgrade, ne baš reprezentativne spoljašnjosti, biti "zaštićene" neobičnom modernom postavkom, saznajemo od Grozdane Šišović iz "Re:act studia".

U podzemni prolaz ulaziće se pokretnim i običnim stepenicama, a za osobe sa invaliditetom predviđena su četiri lifta. Ulazi će biti svedeni i lišeni svih nepotrebnih detalja.

- Naša ideja je bila da na Slaviji, koja je već "pretrpana" sadržajima, ne zauzmemo suviše mesta. Zbog toga je ovo rešenje tako osmišljeno da ima sve ono što je potrebno, ali ne više od toga, odnosno trudili smo se da ne dodajemo nepotrebe detalje. Podzemne i obične stepenice biće odvojene, kao i lif kućice. Iznad običnih stepenica nije planirana ni nadstrešnica, a iznad pokretnih će ona biti od stakla – kaže Nikola Stevanović, arhitekta "Metar studia" za "eKapiju".

Kako je ranije objavljeno, na zidovima podzemnih prolaza će biti postavljeni informacioni i reklamni panoi i u prolazu nisu planirani lokali, tako da će podsećati na pešačke koridore pariskog i londonskog metroa.

I da ne zaboravimo, u centru kružnog toka Slavija biće izgrađena - fontana.

Ideje koje vam predstavljamo biće utkane u celinu, pa će verovatno morati da pretrpe određene promene - kako će definitivno izgledati prometni beogradski Trg Slavija, znaće se kada CIP završi glavni projekat preuređenja, kao i saobraćajne rekonstrukcije. Iz CIP-a su najavili da bi projekat celokupnog ulepšavanja skvera trebalo da bude završen početkom 2014.

Kada će mašine da zabruje, tek ćemo videti. Početkom godine najavljivano je da bi radovi mogli krenuti na leto 2014, ali konačnu reč daće uprava Grada Beograda. Još se ne zna ni koliko bi posao mogao da košta.

Ipak, ono što ovaj projekat čini izvesnijim od ranijih najava, jeste činjenica da je pre konkursa definisano saobraćajno rešenje za Slaviju, što je bio preduslov za bilo kakve ozbiljnije radove.

Saobraćajna rekonstrukcija Slavije obuhvata ukidanje autobuskih i trolejbuskih stajališta, izmeštanje tramvaja i trolejbusa na obod prstena, uvođenje tri saobraćajna prstena u kružnom toku i još jedne trake u Bulevaru oslobođenja. Ovim rešenjima, prosečno vreme potrebno za prolazak kroz kružni tok biće upola kraće.

Tekst je u potpunosti preuzet sa portala eKapija

U takmičenju i druženju učestvovalo je 87 prijavljenih timova iz čak osam zemalja. Pobednici su bili svi oni koji su uspeli da prevezu sebe i svoje saputnike vozilom do kraja nimalo lake staze.

I ove godine vrata nacionalnog parka Kopaonik bila su širom otvorena za sve one koji su imali želju da zađu u njegove neistražene i nesvakidašnje delove do kojih se može doći ekstremnijim načinom vožnje uz eventualnu upotrebu vitla i raznih dodatnih pomagala.

Obronci planine Kopaonik, kao i njegova gusta šuma, bili su idealan prirodni poligon koji su savladavala terenska vozila podeljena u tri klase – hard, soft i turist (hobi). Maršuta je bila dugačka stotinak kilometara. Među vozilima je bilo veliki broj "Toyota", "Mitsubishi", "Nissan", "Suzuki", i dugih, uz neizostavno briljiranje "Jeep" brenda u različitim generacijama i modifikacijama.

Tekst je u potpunosti preuzet sa portala eKapija

Novi hidro-blok u koji ćemo investirati naredne godine, sigurno će ovoj ustanovi doneti još bolje uspehe, izjavila je pokrajinska sekretarka za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju prof. dr Vesna Kopitović prilikom posete Specijalne bolnice za rehabilitaciju "Banja Kanjiža" povodom proslave stogodišnjice ove ustanove.

- Banja Kanjiža se menjala i oblikovala u proteklom vremenu od akcionarskog društva "Čarobni bunar" do specijalne bolnice danas. Bio je to dug put praćen usponima i padovima. I ove godine su nam uglavnom dolazili osiguranici Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. U proteklih deset meseci bilo ih je nešto više od hiljadu i ostvarili su oko 27.000 bolničkih dana, dok je 4.500 privatnih pacijenata ostvarilo 16.000. Ove godine je preventivni oporavak koristilo 166 radnika i 770 penzionera. Pansionsko hotelske usluge je koristilo oko 1.000 gostiju, a 130 sportista je koristilo sportski dan u banji - rekla je u obraćanju gostima dr Slobodanka Drndarski, direktorka ove ustanove.

Banja Kanjiža danas pruža vrhunske usluge smeštaja u objektu "Aquamarin" i u stacionaru "Abela". Na raspolaganju posetilaca su jednokrevetne, dvokrevetne, trokrevetne sobe i apartmani.

U Bolnici se rehabilituju pacijenti oboleli od zapaljenskog i degenerativnog reumatizma (zglobne i vanzglobne forme), stanja nakon povreda i operacija na lokomotornom aparatu i kičmenom stubu, pacijenti sa oboljenjima centralnog i perifernog nervnog sistema, a obuhvaćena je i dečija rehabilitacija. Rehabilitacija se obavlja pod nadzorom tima lekara specijalista i uz primenu savremenih medicinskih doktrina i prirodnih lekovitih faktora - mineralne vode i lekovitog blata - peloida.

Klimatizovana sportska hala sa 600 sedišta ima potrebne rekvizite za rukomet, mali fudbal, košarku, odbojku, stoni tenis, džudo i rvanje, pa se može koristiti kako za rekreaciju, tako i za pripreme vrhunskih sportista. U krugu bolnice postoje još rukometni, fudbalski i dva teniska terena, kao i savremeno opremljena teretana sa 12 stanica.

U objektu "Aquamarin" postoje dva zatvorena bazena sa termalnom vodom. Pored pacijenata, pristup bazenima imaju i građani u rekreativne svrhe. Postoje, takođe, i sauna i trim-kabinet, gde nadzor vrši kvalifikovani rekreator.

Banja Kanjiža je 2003. godine uvela usluge velnes sadržaja - relaksaciju pomoću prirodnih resursa, koji objedinjuju regeneraciju, osveženje, rekreaciju, prevenciju i negu lepote, uz stručni nadzor. 

Tekst je u potpunosti preuzet sa portala eKapija

Skulptura Njegoša, smeštena na istoimenom trgu, kopija je spomenika koji se nalaze u Beogradu i Podgorici.

Veliki pesnik Matija Bećković poželeo je dobrodošlicu Njegošu.
- Dobrodošao, gospodaru, u grad koji je sagrađen da bi ti imao gde i kod koga da dođeš. Ovim se ispunila želja i tvog duhovnog sina, da se vratiš tamo odakle se nekada davno otišao, a čini se da nisi nikada ni odlazao - rekao je Bećković.

Obraćajući se ispred spomenika Njegošu, Emir Kusturica je rekao da je Njegoš pojava koja je izrazila duh srpske slobode, a postavljanje spomenika je zahvalnica njemu - duhovnom ocu i misliocu, koji je svoje životno delo stvarao i kao vladika i kao duhovnik, prenosi "Glas Srpske".

Spomenik Njegošu, koga je nobelovac Ivo Andrić doživljavao kao "tragičnog junaka kosovske misli", delo je vajara Sretena Stojanovića.

Svečani čin otkrivanja spomenika vladiki Njegošu i prateći kulturno-umetnički programi izvedeni su u znaku broja 200, tako da je toliki broj članova folklornih ansambala iz Višegrada, Novog Goražda, Foče, Užica i Kragujevca odigrao gluvo glamočko kolo, a u nebo je poletelo 200 golubova.

Posebnu pažnju velikog broja posetilaca i poštovalaca Njegoševe misli, na centralnom trgu koji od sada nosi vladikino ime, privukao je nastup violiniste Nemanje Radulovića, koji je sa svojim orkestrom virtuozno izveo dela Paganinija i Vivaldija.

Tekst je u potpunosti preuzet sa portala eKapija

Stručni žiri u sastavu Milan Prostran (Privredna komora Srbije), Branislav Raketić (Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva), Dragomir Antonić (novinar), Zoran Dragojević (Zavod za intelektualnu svojinu) i Olivera Veselinović (Nacionalna organizacija potrošača Srbi), dodelio je priznanja u dvanaest kategorija.

U kategoriji mleko i proivodi od mleka, za konzumno mleko i mlečne napitke priznanje je dobila firma "Granice" iz Mladenovca, za kozji sir sa plemenitim plesnima i čubrom u hrastovoj kori Poljoprivredno gazdinstvo "Budimirović" iz Šapca i za kajmak Mlekara "Kačarević" iz Mionice.

Nagrađeni u kategoriji proizvoda od mesa su Poljoprivredno gazdinstvo Milana Petrovića iz Leskovca za leskovačku spržu i SUR "Kafana 3" iz Pirota za pirotsku peglanu kobasicu.

Prirodna izvorska voda firme "Sliv" iz Beograda nagrađena je u kategoriji mineralne vode, a "vodnjika" kompanije "Diakos" iz Kosjerića u kategoriji sokovi od voća i povrća i osvežavajuća pića

Vranjska vinarija "Aleksić" za vino "arno" i negotinska Vinarija "Krajina–Rajac" za vino "crna tamnjanika" nagrađene su u kategoriji vina.

U robnoj grupi jakih alkoholnih pića nagrađeni su "General" iz Koštunića za rakiju "general" i beogradski "Milpeks" za rakiju "dunjevaču". Domaći sitni kolači Mačvanske srednje škole iz Bogatića dobili su priznanje u kategoriji hleb, pecivo, testenine, kolači i slično, dok je "Valjevska pivara" nagrađena u robnoj grupi piva za "valjevsko pivo".

U robnoj grupi proizvoda od voća, nagrađno je Udruženje voćara "Eko voće" iz Arilja (za kompot od maline) i PP "Saša Kovačević" iz Vrbasa za sušenu dunju. U kategoriji proizvoda od povrća nagrađeni su Poljoprivredno gazdinstvo Veljka Josića, Udruženje proizvođača povrća, voća, cveća i lekovitog bilja "Lala" iz Opova (za karfiol) i leskovačka firma "Strela" (za ajvar organik cepkani blagi).

Kada je reč o grupi "med i proizvodi od meda", nagrađeni su Poljoprivredno gazdinstvo "Pejčić" iz Gostuša kod Pirota za livadski med i pčelar Miloš Milojković iz Društva pčelara "Mlava" iz Petrovca na Mlavi, za voće u medu.

U kategoriji biljnih ulja, nagradu je dobilo hladno ceđeno devičansko maslinovo ulje "Elixirion", kompanije "Elixirion Ltd." grčkog grada Kavala.

Priznanje "Sajam etno hrane i pića - robna marka iz Srbije" dodeljeno je šabačkom Poljoprivrednom gazdinstvu "Budimirović", za kozji sir sa plemenitim plesnima i čubrom u hrastovoj kori.

Tekst je u potpunosti preuzet sa portala eKapija

Ukoliko bude zainteresovanih investitora, na toj lokaciji će moći da otvore hotel u skladu sa preporukama Zavoda.

- Ministarstvo kulture nam je nedavno tražilo mišljenje po hitnom postupku, da li treba Generalštab brisati iz registra kulturnih dobara. Naš odgovor je bio da se ne briše. Ovaj objekat nije izgubio značaj kao spomenik kulture, tako da mu ne treba skidati status zaštite – rekla je u razgovoru za "eKapiju" Mirjana Andrić, direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Prema rečima sagovornice, ako se pojavi neki investitor ili država želi da ulaže, kompleksu se može promeniti namena, a Zavod će dati konkretne mere tehničke zaštite.

- Prvi potez bi trebalo da urade statičari, da kažu u kakvom je stanju objekat, odnosno da li je stabilan za rekonstrukciju ili bi trebalo rušiti neke delove ili kompletne zgrade – ističe Andrić.

Iako bi to značilo da će kompleks možda biti srušen, prilikom izgradnje će morati, kako kaže sagovornica "eKapije", da se zadrže neki elementi.

Od kako je u utorak, 26. novembra, počelo raščišćavanje jednog dela zgrade Generalštaba, u javnosti su počele spekulacije šta se dešava na tom prostoru.

Kako "eKapija" saznaje u Ministarstvu odbrane, reč je o planiranom rušenju ulaza na zgradi B. Iako bi se donela odluka o sanaciji zgrade, taj bi deo zbog bezbednosti svakako bio uklonjen.

- Počeli smo pripremne radove na raščišćavanju zgrade B, postavljanje zaštitnih skela, a uskoro će doći i mehanizacija za uklanjanje suvišnih delova i čupanja zaraslog rastinja. Deo ćemo kasnije betonirati, a deo nasuti humusom i zasaditi zelenilo. Tu ćemo postaviti promotivne panoe za naše kampanje. Stručne službe ministarstva su procenile da će uklanjanje oštećenih delova potrajati 70 radnih dana – kaže u razgovoru za "eKapiju" major Jovan Krivokapić.

Radovi će koštati 38 miliona dinara i ta svota je, kako kaže naš sagovornik, već izdvojena u budžetu za ovu i sledeću godinu.

- Vojnograđevinski centar je investitor, izvođač radova je Vojnograđevinska ustanova, tako da sve radimo sopstvenim resursima. Odluku da se radovi sprovedu kako bi se prostor uredio i obezbedio doneo je ministar odbrane. Ne mogu reći kada će glavni elaborat, od kojeg zavisi šta će se u celom kompleksu sanirati, a šta rušiti, biti završen – napominje Krivokapić.

Krivokapić nam je rekao da imaju saglasnost Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, što su nam i potvrdili u toj instituciji.

Republički zavod za zaštitu spomenika kulture je 2005. godine kompleks Generalštaba proglasio kulturnim dobrom, četiri decenije otkako je sagrađen i šest godina pošto je oštećen u NATO bombardovanju.

Ministarstvo građevinarstva i urbanizma pokrenulo je u februaru inicijativu da se zgrade Generalštaba vojske Srbije obrišu iz registra kulturnih dobara, u cilju preduzimanja neophodnih sanacionih mera. Ta inicijativa je pokrenuta nakon najava prvog potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića da je šeik Muhamed bin Zajed zainteresovan za izgradnju hotela na prostoru Generalštaba.

Ovo nije prvi put da se traži skidanje stausa spomenika kulture sa ovog objekta. Naime, Direkcija za imovinu Srbije je 2007. godine podnela tu inicijativu, kako bi se budućem kupcu omogućilo da gradi po sopstvenom ukusu, bez obaveze da zgradi vrati prvobitni izgled. Kako su tada tvrdili u Direkciji, na taj način bi se zgrada mogla prodati dosta skuplje.

Udruženje arhitekata Srbije i Društvo arhitekata Beograda ukazuju da bi bila greška ukoliko bi se sa zgrade arhitekte Nikole Dobrojevića, koja je "ponos srpske moderne", skinuo status zaštićenog spomenika kulture.

- Spoljni objekat bi trebalo da se restaurira, jer je reč o remek-delu i sramota je da 15 godina stoji u ruševinama. Najbolje bi bio da se napravi međunarodni arhitektonski konkurs za rekonstukciju, dobila bi se sjajna rešenja i to bi bila svetska senzacija. Unutar objekta mogu da budu raznovrsni sadržaji. To mesto je verovatno najpogodnije za državne službe, nisu bez smisla tu bile institucije na jednom mestu – rekao je za "eKapiju", arhitekta Ivan Rašković.

Ovaj profesor Arhitektonskog fakulteta u Beogradu ocenjuje da lokacija u Kneza Miloša nije pogodno mesto za hotel jer bi se, kako kaže, iz hotelskih soba gledalo direktno u Ministarstvo spoljnih poslova i Vladu, što dovodi u pitanje i bezbednost tih institucija.

Na neke komentare da je objekat zaštićen tek nakon što je porušen, arhitekte ukazuju da su mnoge građevine u istoriji rušene, pa su tek naknadno dobile status kulturnog dobra. 

U drugim zemljama postoji praksa da se objekti od istorijskog značaja pretvore u komercijalne objekte, ali ne i da se ruše.

To nam potvrđuje i Bojan Starec, direktor "Italiana Costruzioni Balcani", deo vodeće italijanske firme u sektoru obnove arhitektonskog kulturnog nasleđa.

- U Italiji nikom nije palo na pamet da ruši takve objekte. Ako je već planiran hotel, mogao bi da bude prilagođen u okviru postojeće zgrade Generalštaba. U Akvili u Italiji se dogodio razorni zemljotres, ali nije bio slučaj da se kulturno dobro pretvara u komercijalni objekat. Komercijalizacija mnogih stvari je nepohodna da bi se preživelo. Na primer, za projekat koji radimo u "Villa Reale" u Monci je sa vlasnikom dogovoreno da ćemo jedan deo izdavati i organizovati izložbe. Takođe, monjumentalne železničke stanice u Italiji, kakve su građene za vreme fašizma, smatraju se delom kulturnog nasleđa i u okviru njih je izvršena određena komercijalizacija, pa ima podavnica, restorana, poslovnih prostora.

Italijanska kompanija, prema rečima našeg sagovornika, rado bi se uključila u velike projekte obnove kulturnog nasleđa u Srbiji.

Od februarskih najava se ništa nije desilo, odnosno šeik se usmerio na ulaganje u druge oblasti srpske privrede. Ovih dana su se pojavile informacije da je i američki biznismen Donald Tramp zainteresovan za izgradnju hotela u Beogradu, ali niko od nadležnih nije potvdio da ga zanima baš ova lokacija u Kneza Miloša.

Šta će biti sa porušenim zgradama Generalštaba, još nije odlučeno - Ministarstvo odbrane samo koristi te objekte te nema nadležnost da govori o planovima, a u Direkciji za imovinu, koja je vlasnik objekata, mesecima nemaju odgovor na naše pitanje šta planiraju sa tim kompleksom. Očigledno je da će Vlada Srbije dati konačnu reč za ove zgrade koje su našle mesto u svetskim arhitektonskim enciklopedijama i ostale jedan od ključnih spomenika posleratne arhitekture.

Tekst je u potpunosti preuzet sa portala eKapija

1. Pravilnik o nacionalnoj kategorizaciji sportskih objekata
2. Pravilnik o kriterijumima vrednovanja i postupku kategorizacije zaštićenih područja

Tekst je u potpunosti preuzet sa portala Turistički klub Srbije

- Rukovodeći se svetskim tendencijama u sferi turizma, odlučili smo da tri teme budu okosnice ovogodišnjeg seminara: kulturni turizam, Internet marketing i omladinski turizam. Naš cilj je da svaku od ovih tema raščlanimo i analiziramo na koji način utiče na unapređivanje turizma u Srbiji. Takođe, potrudićemo se da sagledamo sve šanse i pretnje, kao i da prepoznamo snage i slabosti srpskog turizma - kažu organizatori seminara.

Seminar će se realizovati u prostorijama Privredne komore Beograda, u Ulici Kneza Miloša 12, sa početkom u 18h, u okviru tri termina: 6. decembar ("Kulturni turizam 2014 – Nova šansa za manifestacioni turizam"), 13. decembar ("Internet u funkciji brendiranja i promocije turizma") i 23. decembra ("Omladinski turizam u funkciji razvoja srpskog turizma").

Osim u Beogradu, seminar će biti organizovan i 13. decembra u Novom Sadu i 14. decembra u Nišu.

Svako predavanje ima nekoliko predavača, uspešnih pojedinaca i predstavnika organizacija sa uspešnim poslovanjem iz oblasti turizma. Po završetku izlaganja predavača, uslediće diskusija u kojoj će moći da učestvuju svi prisutni.

Seminar je besplatan, a svi zainteresovani se mogu prijaviti i dobiti više informacija na mail info@mladizaturizam.rs

Program seminara možete pogledati na sajtu organizacije www.mladizaturizam.rs.

Tekst je u potpunosti preuzet sa portala eKapija