Tim Turističkog kluba (objedinjene web prezentacije turističkih potencijala Srbije) potrudio se da predstavi posetiocima prednosti i potencijale Srbije i da ih pozove da posete znamenitosti, upoznaju se sa kulturno-istorijskim nasleđem, uživaju u prirodnim lepotama naše zemlje i da ih uputi na mesta za odmor i dobru kuhinju.

- „Prisustvo na sajmovima i festivalima jedan je od osnovnih načina putem kojeg možete da predstavite sebe kako u zemlji tako i u inostranstvu. Ovoga puta odlučili smo da uz naš nastup na štandu uključimo i nastup dela članova Turističkog kluba jer je svaki naš posetilac ujedno i posetilac naših članova. Tokom tri dana trajanja izlagačima je omogućeno da predstave svoju ponudu a posetiocima da iskorise mogućnost neposrednog uvida. Pozitivne reakcije od strane posetilaca kao i naših članova koji su bili u prilici da se na ovaj način predstave, podstakle su nas da i nadalje razvijamo planove u tom pravcu. Cilj nam je da, koliko smo u mogućnosti, pomognemo i podržimo i učešće svih zainteresovanih članova.“ - naveo je tim Turističkog kluba.

Na štandu Turističkog kluba Srbije posebno mesto zauzeli su: hotel Zlatnik, vila Manjež, Crystalcode apartmani, Apartmani011, Tоmas agencija i Turistička organizacija Loznice.

Organizatori festivala – Moja Srbija – pripremili su specijalno izdanje magazina „Moja Srbija“ pod sloganom „Pokreni se, upoznaj Srbiju“, u tiražu od 50.000 primeraka koji su besplatno podeljeni građanima u centru prestonice.

Turistički klub Srbije zahvaljuje se organizatoru festivala -Moja Srbija-, članovima kluba, posetiocima i svima ostalima na ukazanom poverenju i interesovanju.

Tekst je u potpunosti preuzet sa portala Turisticki klub

Korist koju jedna zemlja dobija turističkim posetama lako može da se "prebaci" i na one u susedstvu. Shodno potrebama i željama turista koji dolaze iz dalekih zemalja, treba imati u vidu da posetilac ne želi doći i upoznati znamenitosti samo jednog grada, regije, države. On želi više, te su ture koje uključuju obilaske kako domaćih, tako i onih susedskih potencijala, pun pogodak. Onaj koji dođe u Dubrovnik, posjetiće sigurno i Bokokotorski zaliv, kao i Trebinje.

Nakon što obiđe Zlatibor, Sirogojno, Mokru Goru i ostale potencijale Zapadne Srbije, put će turistu voditi dalje ka Andrićgradu, uživanje uz reku Drinu, pa onda ka Crnoj Gori, Tari... Primera je mnogo, ako se uzme u obzir veliki prostor nekadašnje Jugoslavije.

Porast prometa stranih turista prilika za zajedničko djelovanje
Ono što je dovoljno za optimizam je mišljenje koje smo čuli na konferenciji, a to je da jedni drugima nismo konkurencija.

- Sami možemo dosta, ali udruženi još više - čulo se već u uvodnom dijelu.

Državni sekretar za turizam Ministarstva finansija i privrede Republike Srbije Goran Petković rekao je kako se od svih privrednih grana turizam najpre oporavio od ekonomske krize, te su parametri kretanja vrlo pozitivni. U 2012. godini ostvarena je stopa rasta prometa stranih turista od 4%. Glavno pitanje, je prema njemu, kako na konkurentnom tržištu postići najbolje rezultate.

- Nivo konkurencije nije nužno cenovno orijentisan, već se radi na unapređenju ponude. Evropa je i dalje najjača turistička destinacija sveta, ali veliku konkurenciju predstavlja Daleki istok i Latinska Amerika, pa zato Evropa ima odgovornost da parira njima- kaže Petković.

On navodi kako je uži region pokazao značajan rast, pa je tako Crna Gora u 2012. godini zabeležila veliki uspeh, Hrvatska postaje velika turistička sila, a Srbija se sve bolje i kvalitetnije uključuje u turizam i stvaranje regionalnog turističkog proizvoda. Beogradski aerodrom ostvaruje sve bolju povezanost ka raznim destinacijama, a posebnu ulogu su odigrale low cost avio kompanije. Broj letova tih kompanija je naglo porastao za tri godine, sa ostvarenom 1/5 prometa na beogradskom aerodromu.

- Što se tiče drumskog saobraćaja, prije nekoliko godina dobili smo zamerku da nemamo dovoljno auto kampova, jer treba imati u vidu sve one koji autom dolaze u obilaske naše zemlje. Od 2008. godine kada se krenulo u vraćanje kampova, sa 9 povećali smo broj na 20. Pojavili su se kampovi i u privatnom vlasništvu, a uskoro će nići i kamp na Zlatiboru.

Mnogo je potencijal koje Srbija može ponuditi, a kako kaže Petković, veliko interesovanje vlada i za banjski turizam.

Investiranje u jednu zemlju prilika i za susede
Zemlja sa najmanjom teritorijom u regionu, a sa tolikim bogatstvom različitosti na jednom mestu, proteklih godina uspešno je ušla u korak sa zahtevima savremenog ugostiteljstva. Lepoti Boke Kotorske očigledno se nije moglo odoleti, pa je to rezultiralo da u zaliv, na dužini od 50 km, kako je rekao ministar održivog razvoja i turizma Crne Gore Branimir Gvozdenović, stigne deset velikih investicija, poput "Porto Montenegra" u Tivtu, najavljenog naselja "Luštica bay" na istoimenom poluostrvu, azerbejdžanske investicije u Kumbor, rusko-engleske na osrtvu Sv. Marko....

- Sve to je dobro ne samo za Crnu Goru, već i za region, jer je ovo prostor sa ozbiljnim investicijama. Ako je neki investitor ulagao u Hrvatsku, to znači da on već poznaje prilike u regionu.

Gvozdenović je istakao kako Crna Gora ima najviše direktnih stranih ulaganja po glavi stanovnika, a da ugovorene investicije iznose 2,5 mlrd EUR. Kad se gleda na najbrže rastuće zemlje sveta u pogledu turizma, Crna Gora je dobro pozicionirama, među prvih pet.

- Raspolažemo zavidinim resursima, koji ako se dobro iskoriste znače nova zapošljavanja i priliv turista. Nastojaćemo i dalje da zadržimo stopu poreza na turizam koja iznosi 7%.

Novi smeštaji, novi turisti, nove promocije
Pomoćnik ministra za okoliš i turizam FBiH Nedjeljko Babić je na konferenciji istakao kako se i u turizmu tog entiteta BiH prave iskoraci, a da turistički sektor daje impuls celokupnom razvoju.

- Ono što su neki problemi s kojima se mi suočavamao je neregistrovani broj turista, posebno u domenu verskog turizma, poput Međugorja. Takođe, moramo raditi na povećanju smeštajnih kapaciteta. Optimizam nam ulivaju investicije koje dolaze iz Turske, Dubaija, Singapura, Kine...

On je takođe naveo sve pozitivne aspekte, udruživanja regiona, jer kako kaže, "ako sused tebi ne dolazi, onda se i ostali teže odlučuju".

I Republika Srpska ima da ponudi mnogo toga u stvaranju regionalnog turističkog proizvoda, a kako je za portal "eKapija.com" rekla direktorka Turističke organizacije RS Nada Jovanović pomoć Vlade RS je bila ključna da se ostvare investicije.

- Kada pogledamo, naše najuspješnije destinacije su nastale na investiranju sa jedne strane privatnog kapitala ali kroz javno-privatno partnerstvo sa Vladom RS, uz manje koncesija. Videli smo na današnim izlaganjima da se turistička industrija uspešno odbranila od krize i da se očekuje u 2013. promet stranih turista veći od 3%. Treba znati da se u okviru te industrije mogu kreirati najjeftinija radna mesta.

Gastronomija, eno-gastronomija, autentični proizvodi na teritoriji RS već su postali brend, poput vina Podruma "Vukoje", koji su na konferenciji primili nagradu za najbolju vinariju Jugoistočne Evrope.

Ona je navela da su velika očekivanja nakon ove konferencije, s obzirom da je predstavljen veliko interesovanje turista Kine, Rusije, Indije za prostor Balkana, što je dovoljan znak za zajednički nastup.

TO RS nastaviće i dalje sinronizovanu promociju svih delova, počevši od Prijedora, Banjaluke, Bijeljine, Višegrada, Foče, Trebinja...

- Uvek su aktuelni nacionalni parkovi, poput Sutjeske i Kozare, prašuma "Lom, Jahorina, sada i Višegrad sa Andrićgradom, dolina Drine koja je toliko atraktivna i ne samo sa ribolovce, već i one koji žele da obiđu sve kulturno-istorijske sadržaje. Naarvno, putevi vina, duhovnosti, autentičnih gastronomskih proizvoda su nešto što je zaista traženo. Sada je u poseti RS Robert Matejovič, urednik srednjoevropskog magazina "Dimenzie", koji će posjetiti Trebinje, Banjaluku, Bijeljinu, Višegrad, te će u narednim brojevima pisati o našim potencijalima, što je vrlo značajno.

Unija asocijacija turističkih agencija Jugoistočne Evrope
Za uspostavljanje veza i dovođenje stranaca u BiH, je kako ona kaže, veliki značaj predstavništava u Beču, Moskvi, Beogradu, Izraelu. Dosta je potencijala kojim raspolaže RS, ali je konačno dobila nekiliko prepoznatljivih destinacija.

- Nakon samo jednog prikazivaja na "Travel chanel"-u mi smo zabeležili veliki broj poseta. Mnogi su se već uverili da nas krasi i adrenalinski turizam. Banjaluka će biti domaćin Evropskog prvenstva u raftingu, a turiste itekako privlači paraglajding i planinarenje. Da bismo privukli još mladih, nužno nam trebaju kampovi, kojih nemamo dovoljno. Imamo ih nekoliko u Foči, dva u Banjaluci i jedan u izgradnji u Novom Gradu.

Kako kaže Jovanovićeva za portal "eKapija.com", samo u Banjaluci nedostaje 5.000 kreveta da bi mogla odgovoriti zahtevu svih onih koji dolaze, pogotovu tokom manifestacija. Upravo na predstavljanju manifetacija treba raditi, kako to radi Nemačka.

Ono što je navela kao izrazito važan zadatak je otvaranje banjalučkog aerodroma.

- "Moskovija airlines" u junu otvara liniju Moskva-Sarajevo, ali je jako zainteresovana za liniju Moskva- Banjaluka. Pregovara se i o liniji Banjaluka-Beč- kaže Nada Jovanović.

Inače, isti dan u Beogradu osnovana je Unija asocijacija turističkih agencija Jugoistočne Evrope da bi zajedničkim turističkim programima privukli turiste, pre svega s Dalekog istoka.

Bilo je tu učesnika iz Slovenije, Hrvatske, Kine, koji su predstavili tržišta svojih zemalja, sa čime su suočavaju i na čemu treba insistirati u privlačenju turista Evrope i sveta.

Tekst je u potpunosti preuzet sa portala eKapija

Prostrano polje okruženo je planinama Jadovnik, Zlatar, Ozren, Giljeva, Zilidara, Javor i Golija. Kroz Peštersku visoravan protiču reke Uvac, Vapa, Jablanica i Grabovica.

Zimska sezona je tek završena, a za novu se u Sjenici već pripremaju. Murat Garibović, direktor Turističke organizacije Sjenice, kaže za "eKapiju" se na prostoru zvanom "Žari" udaljenom 7 kilometara od Sjenice aktivno radi na izgradnji skijaškog centra. Prema planu i projektu na ovom sportskom centru narednih godina održavaće se svetska takmičenja u skijaškom trčanju i biatlonu.

- Ski centar "Žari" biće izgrađen na planini Koritnik na nadmorskoj visini 1.471m. Dužina staza za skijaško trčanje i biatlon biće od 2,5 do 5km, a za alpske discipline do 1,2km sa visinskom razlikom od 270m – objasnio je Garibović i dodao da će novi skijaški centar biti spreman za narednu sezonu.

Osim toga, u Sjenici postoji staza za skijaško trčanje i biatlon "Pašino brdo" koja će se od jeseni zvati Memorijalni skijaški centar Amar Garibović u spomen na tragično preminulog olimpijca Srbije.

Novim skijaškim stazama, Sjenica će privući turiste i sportiste i iz zemlje i iz inostranstva. Da je Pešter lep i primamljiv i kada snega više nema, govori nedavna poseta turista iz Poljske. Turistima su na raspolaganju hoteli "Borovi" i "Berlin", klub "Gaudeamus", kao i privatni smeštaj u seoskim domaćinstvima.

Zenib Biberović, menadžer hotela "Borovi", kaže za naš portal da imaju gostiju sa raznih strana, ali i da konstantno rade na unapređenju usluge.

- Hotel "Borovi", čiji je vlasnik Fejo Selek, rekonstruisan je pre četiri godine. Planiramo da narednih godina izgradimo bazen i spa centar. Kapacitet hotela je 100 kreveta, imamo restoran sa 550 mesta i kongresnu salu od 300 mesta. U okruženju su ski staza i ski lift, a nameravamo da uredimo i trim stazu, kao i stazu zdravlja – navodi Biberović.

Tu nije kraj, jer kako kaže naš sagovornik, ovog leta urediće jezero nedaleko od hotela koje će dobiti uređenu plažu. Građani Sjenice će dobiti leti kupalište, a zimi klizalište.

Kanjon Uvca
Veliku turistička atrakciju celog ovog kraja predstavlja Specijalni rezervat prirode Uvac, sa kolonijom beloglavog supa u kanjonu ove reke, na Sjeničkom jezeru. Kanjon Uvca se nalazi na severnoj strani Pešterske visoravni, ima površinu od 600 m2 i nadmorsku visinu od 1.100 m.

Pećine
Reč pešter je arhaični naziv za pećinu. Dva najduža pećinska sistema u Srbiji - Vražiji virovi i Ušački pećinski sistem nalaze se na Pešteru. Pećine su neobične, duge i tajanstvene, obiluju stalaktitima, stalagnitima i drugim obilicima ukrasa taloženih vekovima u pećinskim galerijama i hodnicima.

Kako je Đorđe ubio aždaju
Legenda kaže da je cela Pešterska visoravan nekada bila pokrivena velikim jezerom. U tom jezeru živela je troglava aždaja koju je ubio sveti Đorđe. U svom samrtnom ropcu aždaja je repom okrnjila šumu u današnjoj Krnjoj jeli, a od njenog leta zaninala se cela planina Ninaja. Pre sukoba sa aždajom sveti Đorđe je udario mačem u kamen i iz njega je potekla hladna planinska voda. Na izvoru Đurđevice ta voda i danas teče, a žitelji pešterske visoravni su tu vekovima prinosili ovna kao žrtvu. Voda iz velikog jezera je, u međuvremenu otekla i na Pešteru je od nje ostalo samo jedno malo jezero u selu Tuzinje pokraj Karajukića bunara. U narednim vekovima umesto tog jednog prirodnog jezera, u kanjonu Uvca, na severnom delu Pešterske visoravni, stvorena su tri veštačka jezera.

Tekst je u potpunosti preuzet sa portala eKapija

Nedostatak ovog dokumenta godinama je usporavao razvoj banje, koja je, turistički, potpuno neiskorišćen prostor, iako je stalno isticana kao velika razvojna šansa. Plan je izradio "Urbanprojekt", a njime je obuhvaćen prostor koji pripada gradu Čačku (deo Ovčar Banje pripada i opštini Lučani).

Projektantima je posao olakšala činjenica da u samoj banji nije bilo divlje gradnje.

- Osim banjskog turizma, koji je primaran, imamo i mogućnost razvoja verskog, planinskog i izletničkog turizma - kazala je Zorica Sretenović, rukovodilac izrade plana, za "OzonPress".

Banja je ovim dokumentom podeljena na zone - turističku, sportsko-rekreativnu i deo koji je banjskog karaktera.

- Najviše će biti izmenjen prostor na kome je sada škola. Ta lokacija predviđena je za banjske kapacitete. Zatim, lokacija na kojoj je sada objekat Zdravstvenog centra, predviđena je za dom zdravlja. Svi kapaciteti bi trebalo da imaju napajanje banjskom vodom, a hoteli će imati svoja kupališta i lečilišta - kazala je Sretenović za "OzonPress".

Dugo najavljivani vizitorski centar, moći će da bude izgrađen na mestu gde je sada benzinska pumpa, jer je ova lokacija u turističkoj zoni.

- Turistička zona ima lokacije za hotel visoke kategorije, turističke i sportsko-rekreativne sadržaje u otvorenim i zatvorenim objektima. U toj zoni moguće je graditi i pansione i hotele nižih kategorija, a planirano je da se tamo nađu i autobusko stajalište, punktovi pošte i banke. Većina sportsko-rekreativnih sadržaja na otvorenom treba da se razvija na lučanskoj strani - kazala je Sretenović.

Tekst je u potpunosti preuzet sa portala eKapija

Ministar Knežević je objasnio da će otvaranje prelaza unaprediti protok ljudi, tranzit robe i sveukupnu bilateralnu saradnju dve zemlje, ali da time ispunjavamo i zajedničke strateške ciljeve, kao što je integrisano upravljanje granicom. Ministar je naveo da je robna razmena dve zemlje u stalnom usponu i da očekuje da će uskoro premašiti milijardu evra.

Državni sekretar Sijarto izjavio je da je Mađarska angažovana u interesu pristupa Srbije EU i "da se zalaže da što pre postane članica evropske porodice".

- Otvaranje prelaza poboljšaće kontakte između stanovnika pograničnih oblasti. Ovo je šesti drumski prelaz i sa dva rečna, to je ukupno osam prelaza između Srbije i Mađarske - naglasio je Sijarto.

Tekst je u potpunosti preuzet sa portala eKapija

1.Predmet
Raspisuje se konkurs za dodelu kredita fizičkim licima, malim i srednjim privrednim društvima iz oblasti turizma za podsticanje kvaliteta turističke ponude, u skladu sa Zakonom o budžetu Republike Srbije i Uredbom o uslovima i načinu dodele i korišćenja kreditnih sredstava za podsticanje kvaliteta turističke ponude («Službeni glasnik RS» broj 22/2013).

2.Osnovni ciljevi
1.Unapređenje kvaliteta turističke ponude i intenziviranje njenog korišćenja, što podrazumeva:
1.1.izgradnju, uređenje i rekonstrukciju hotelskih i drugih smeštajnih
kapaciteta, restorana i objekata sportsko rekreativnog i zabavnog sadržaja;
1.2.restauraciju ruralnih objekata i njihovo pretvaranje u turističke kapacitete;
1.3.nabavku, rekonstrukciju i adaptaciju plutajućih objekata, kao i prevoznih i rekreativnih sredstava namenjenih posetiocima i turistima;
1.4. unapređenje marketinga domaće ugostiteljske ponude;
1.5. dizajn, pripremu proizvodnje i proizvodnju suvenira.
2.Izgradnja turističke infrastrukture i suprastrukture;
3.Usklađivanje turističkih kapaciteta sa Zakonom o turizmu (“Službeni glasnik RS“, br. 36/09, 88/10, 99/11-dr. zakon i 93/12).

3.Korišćenje kreditnih sredstava
Pravo na korišćenje kreditnih sredstava ima:
1.Malo i srednje privredno društvo registrovano za obavljanje delatnosti u oblasti turizma;
2.Preduzetnik koji je registrovan za obavljanje delatnosti u oblasti turizma;
3.Poljoprivredno gazdinstvo upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava u skladu sa Zakonom o poljoprivredi i ruralnom razvoju („Službeni glasnik RS“, br. 41/09).

4. Kvalifikovanje, ocenjivanje i rangiranje projekata
Kvalifikovanje projekata vrši se na osnovu:
1. ekonomske opravdanosti projekta;
2. ocene finansijskog stanja i kreditne sposobnosti podnosioca zahteva;
3. kvaliteta ponuđenih instrumenata obezbeđenja vraćanja kreditnih sredstava.
Kvalifikovanje projekata vrši Fond za razvoj RS saglasno zaključenom komisionom ugovoru sa Ministarstvom finansija i privrede (u daljem tekstu: Ministarstvo).

Ocena i rangiranje kvalifikovanih projekata vrši se na osnovu:
1.usklađenosti projekta sa Strategijom razvoja turizma Republike Srbije i drugim planskim dokumentima;
2.usklađenosti projekta sa propisima o minimalno tehničkim uslovima za uređenje i opremanje ugostiteljskih objekata;
3. očekivanog doprinosa unapređenju standarda i kvaliteta turističke ponude;
4. nivoa razvijenosti opštine na kojoj se realizuje projekat;
5. usklađenosti arhitekture i gabarita objekta sa ambijentalnom celinom.

5. Zahtev za korišćenje kreditnih sredstava i prilozi
Zahtev za korišćenje kreditnih sredstava sadrži osnovne podatke o podnosiocu zahteva, osnovne podatke o projektu, plan finansiranja projekta i vreme realizacije projekta.
U prilogu zahteva, podnosilac dostavlja i sledeću dokumentaciju:
1.Potvrdu o izvršenoj registraciji PIB-a za privredno društvo i preduzetnika;
2.Spisak lica ovlašćenih za potpisivanje sa overenom kopijom obrasca OP;
3.Rešenje o upisu privrednog društva i preduzetnika u Registar privrednih subjekata kod Agencije za privredne registre, odnosno Rešenje o upisu poljoprivrednog gazdinstva u Registar poljoprivrednih gazdinstava u skladu sa Zakonom o poljoprivredi i ruralnom razvoju („Službeni glasnik RS”, broj 41/09);
4.Akt o osnivanju i/ili Statut;
5.Obaveštenje o razvrstavanju privrednog društva;
6.Izjavu o povezanim licima, na priloženom obrascu;
7.Ugovor sa poslovnom bankom o otvaranju i vođenju tekućeg računa;
8.Potvrdu banke o prometu na tekućim računima za prethodnu godinu i za tekući period ove godine, posebno po godinama, za privredno društvo i preduzetnika;
9.Investicioni program urađen po metodologiji Fonda za razvoj Republike Srbije, ne stariji od šest meseci (www.fondzarazvoj.gov.rs);
10.Odluku nadležnog organa o usvajanju investicionog programa;
11.Dokaz o vlasništvu podnosioca zahteva za kredit na lokaciji/objektu u koji se ulaže (za lokaciju na kojoj će se graditi objekat može se dostaviti Ugovor o dugoročnom zakupu upisan u nadležni registar nepokretnosti). Zakup je neophodno da traje minimalno 6 meseci nakon dospeća poslednjeg anuiteta, odnosno minimalno 7-8 godina i 6 meseci (zavisno od prirode projekta), da je u Ugovoru o zakupu data saglasnost za izgradnju objekta, kao i da su regulisani međusobni odnosi između ugovornih strana ili Ugovor o suinvestiranju radi zajedničke izgradnje objekata na prioritetnim turističkim destinacijama u kome je jedna od ugovornih strana privredno društvo čiji je osnivač Vlada Republike Srbije ili jedinica lokalne samouprave;
12.Za građevinske radove: Građevinsku dozvolu i/ili Rešenje kojim se odobrava izvođenje građevinskih radova.U momentu podnošenja zahteva i potpisivanja ugovora korisnik nije u obavezi da poseduje Građevinsku dozvolu, odnosno Rešenje kojim se odobrava izvođenje građevinskih radova. Navedenu dokumentaciju je potrebno pribaviti najkasnije do isteka odložnog roka.Ukoliko korisnik ne dostavi Građevinsku dozvolu, odnosno Rešenje kojim se odobrava izvođenje građevinskih radova u predviđenom roku, ugovor zaključen između ministarstva i korisnika se jednostrano raskida i vrši se naplata odobrenog kredita u celosti;
13.Predmer i predračun radova/idejni projekat potpisan od strane ovlašćenog lica (odgovornog projektanta), kao i ponude ovlašćenog izvođača radova sa priloženom specifikacijom radova;
14.Za kupovinu plutajućih objekata: Dokaz o vlasništvu ne stariji od 30 dana i predugovor o kupoprodaji overen od strane nadležno suda;
15.Za kupovinu prevoznih i rekreativnih sredstava namenjenih posetiocima i turistima i drugih pokretnih stvari (opreme): ponude/profakture ne starije od 30 dana na kojima mora biti naznačen tačan naziv, namena, marka, tip, godina proizvodnje, način plaćanja, rok važenja ponude i rok isporuke; kupoprodajni ugovor, ukoliko se sredstvima kredita kupuju polovne pokretne stvari, u kome mora biti naznačen tačan naziv, namena, marka, tip, godina proizvodnje, način i rok plaćanja i rok isporuke; dokaz o osnovu korišćenja poslovnog prostora u kome je planirano obavljanje delatnosti, odnosno smeštaj pokretnih stvari koje se kupuju sredstvima kredita;
16.Registrovane finansijske izveštaje (završne račune) za prethodne dve godine za privredno društvo i preduzetnika i bruto bilans za tekuću godinu zaključno sa mesecom koji prethodi mesecu podnošenja zahteva;
17.Dokaze o postojanju realnih instrumenata obezbeđenja – vlasništvu na nepokretnosti (hipoteka na građevinskom objektu, objektu u izgradnji ili građevinskom zemljištu): Original kopije plana iz katastra; prepis lista nepokretnosti ne stariji od 30 dana; procenu tržišne vrednosti nepokretnosti; fotokopije ličnih karata svih vlasnika nepokretnosti; Odluku nadležnog lica/organa o upisu hipoteke na nepokretnostima; Izvod ili Rešenje o upisu privrednog subjekta u nadležni Registar privrednih subjekata; akt o osnivanju i/ili statut i OP obrazac, ukoliko je zalogodavac drugo pravno lice. Procena tržišne vrednosti nepokretnosti ne može biti starija od 1 godine i mora biti urađena od strane ovlašćenog sudskog veštaka sa spiska sudskih veštaka čije su procene prihvatljive za Fond za razvoj Republike Srbije (www.fondzarazvoj.gov.rs); - Ukoliko se kao instrument obezbeđenja nudi bankarska garancija, dostaviti pismo o namerama izdavanja garancije, odnosno avaliranja menica od strane poslovne banke, karton deponovanih potpisa Banke kod NBS, ukoliko pečat nije na depo kartonu kod NBS, potrebno je dostaviti dokaz da je predmetni pečat u upotrebi;
18.Potvrdu MUP-a, odnosno nadležnog suda da u prethodne dve godine nisu pravosnažno kažnjavani za prekršaj ili privredni prestup, za privredno društvo i preduzetnika;
19.Potvrdu o regulisanim poreskim obavezama, izdatu od strane Poreske uprave, ne stariju od 30 dana.
20.Saglasnost i dokaz o uplati naknade za korišćenje usluga Kreditnog biroa.

Celokupna dokumentacija priložena uz zahtev se dostavlja u dva primerka.

6.Uslovi i način odobravanja sredstava
O zahtevu za korišćenje kreditnih sredstava, odlučuje Komisija koju rešenjem obrazuje ministar nadležan za poslove turizma. Komisija ne razmatra nepotpune zahteve i zahteve koji nisu kvalifikovani, odnosno koji nisu pozitivno ocenjeni od strane Fonda za razvoj Republike Srbije. Izuzetno, Komisija može razmatrati zahteve koji kao sredstvo obezbeđenja urednog vraćanja kredita nude bezuslovnu bankarsku garanciju.
Učešće kreditnih sredstava u projektu ne može biti veće od 50% ukupne
vrednosti projekta. Kreditna sredstva se mogu koristiti za finansiranje osnovnih i trajnih obrtnih sredstava. Učešće trajnih obrtnih sredstava može iznositi do 20% ukupno odobrenih kreditnih sredstava.
Za pravdanje odobrenih sredstava mogu se prihvatiti ulaganja koja je investitor imao u periodu od šest meseci pre podnošenja zahteva za odobrenje kreditnih sredstava Ministarstvu.

7. Kreditni uslovi
Kreditna sredstva realizuju se preko Fonda za razvoj Republike Srbije, sa
kamatnom stopom od 1% na godišnjem nivou, uz valutnu klauzulu.
Rok otplate dodeljenih kreditnih sredstava je do 72 meseca po isteku odložnog roka koji traje 12 meseci i računa se od dana prvog povlačenja kreditnih sredstava, osim za “green field“ investicije kojima se finansira izgradnja turističke infrastrukture i suprastrukture, za koje odložni rok traje 24 meseca i računa se od prvog povlačenja kreditnih sredstava.

Otplata kreditnih sredstava vršiće se u tromesečnim anuitetima koji dospevaju 31. marta, 30. juna, 30. septembra i 31. decembra u godini.

Instrumenti obezbeđenja urednog vraćanja kredita su:
1.sopstvena solo menica i hipoteka na nepokretnosti – građevinskom objektu, objektu u izgradnji ili građevinskom zemljištu u privatnoj svojini, u odnosu 1:1 na ukupnu vrednost odobrenih kreditnih sredstava, ili
2.sopstvena menica sa avalom poslovne banke, ili
3.garancija poslovne banke.
Minimalni iznos odobrenih kreditnih sredstava za poljoprivredna gazdinstva i preduzetnike je 500.000 dinara, a za mala i srednja privredna društva je 2.000.000 dinara.
Na zahtev korisnika kreditnih sredstava, koja su odobrena po uredbama iz prethodnih godina, kao i korisnika kreditnih sredstava, koja su odobrena po osnovu projekata Nacionalnog investicionog plana, Ministarstvo može odobriti reprogram i odlaganje plaćanja dospelog duga odobrenog kredita u skladu sa uslovima i kriterijumima koje utvrdi Fond za razvoj Republike Srbije.

8.Ugovor o korišćenju sredstava
Međusobna prava i obaveze u vezi sa korišćenjem kreditnih sredstava uređuju se Ugovorom koji zaključuju Ministarstvo i korisnik kreditnih sredstava.
Fond za razvoj Republike Srbije je u obavezi da zaključi ugovor sa korisnikom kredita u roku od 60 dana od dana zaključenja ugovora između Ministarstva i korisnika sredstava. Ukoliko korisnik ne zaključi ugovor sa Fondom za razvoj Republike Srbije u predviđenom roku, ugovor zaključen sa Ministarstvom se automatski raskida.

9.Podnošenje zahteva za korišćenje kreditnih sredstava
Zahtev za korišćenje kreditnih sredstava sa traženom dokumentacijom se dostavlja Ministarstvu finansija i privrede, Sektor za turizam, Kneza Miloša 20, Beograd, sa naznakom „Krediti za razvoj turizma”, isključivo putem pošte ili preko pisarnice Ministarstva.
Podnosilac zahteva može da ostvari pravo na korišćenje kreditnih sredstava samo po jednom zahtevu u toku budžetske godine. Za svaku budžetsku godinu podnosi se novi zahtev.
Zahtev i priložena dokumentacija ostaju trajno u arhivi Ministarstva i ne vraćaju se podnosiocu.
Konkurs je otvoren do 1. septembra tekuće godine. Nepotpuni i neblagovremeni zahtevi neće biti razmatrani.
Rok za podnošenje zahteva za reprogram i odlaganje plaćanja dospelog duga odobrenog kredita je 1.novembar tekuće godine. Po odobrenom kreditu može se samo jednom, u periodu otplate kredita, odobriti reprogram i odlaganje plaćanja dospelog duga odobrenog kredita u skladu sa uslovima i kriterijumima koje utvrdi Fond.
Lica koja su ostvarila pravo na korišćenje kreditnih sredstava iz oblasti turizma po uredbama iz prethodnih godina, a nisu ispunila svoje obaveze u skladu sa tim uredbama, nemaju pravo na korišćenje sredstava po ovoj uredbi.

Sve dodatne informacije mogu se dobiti na telefon: 011/2855271, slanjem mail-a na turizam@mfp.gov.rs.

Tekst je u potpunosti preuzet sa portala Turisticki klub

Član 2.
Učešće kreditnih sredstava u finansiranju projekta ne može biti veće od 50% od ukupne vrednosti tog projekta.

Član 3.
Kvalifikovanje projekata vrši se na osnovu:
1) ekonomske opravdanosti projekta;
2) ocene finansijskog stanja i kreditne sposobnosti podnosioca zahteva;
3) kvaliteta ponuđenih instrumenata obezbeđenja vraćanja kreditnih sredstava.

Član 4.
Ocena i rangiranje kvalifikovanih projekata vrši se na osnovu:
1) usklađenosti projekta sa Strategijom razvoja turizma Republike Srbije i drugim planskim dokumentima;
2) usklađenost projekta sa propisima o minimalno tehničkim uslovima za uređenje i opremanje ugostiteljskih objekata;
3) očekivanog doprinosa unapređenju standarda i kvaliteta turističke ponude;
4) nivoa razvijenosti opštine na kojoj se realizuje projekat;
5) usklađenosti arhitekture i gabarita objekta sa ambijentalnom celinom.

Član 5.
Osnovni ciljevi su:
1) unapređenje kvaliteta turističke ponude i intenziviranje njenog korišćenja, što podrazumeva:
(1) izgradnju, uređenje i rekonstrukciju hotelskih i drugih smeštajnih kapaciteta, restorana i objekata sportsko-rekreativnog i zabavnog sadržaja,
(2) restauraciju ruralnih objekata i njihovo pretvaranje u turističke kapacitete,
(3) nabavku, rekonstrukciju i adaptaciju plutajućih objekata, kao i prevoznih i rekreativnih sredstava namenjenih posetiocima i turistima,
(4) unapređenje marketinga domaće ugostiteljske ponude,
(5) dizajn, pripremu proizvodnje i proizvodnju suvenira;
2) izgradnja turističke infrastrukture i suprastrukture;
3) usklađivanje turističkih kapaciteta sa Zakonom o turizmu ("Službeni glasnik RS", br. 36/09, 88/10, 99/11 - dr. zakon i 93/12).

Član 6.
Pravo na korišćenje kreditnih sredstava ima:
1) malo i srednje privredno društvo registrovano za obavljanje delatnosti u oblasti turizma, koje u prethodne dve godine nije pravnosnažno kažnjavano za prekršaj ili privredni prestup u obavljanju delatnosti u oblasti turizma i koje je izmirilo poreske i druge dažbine u prethodne dve godine;
2) preduzetnik koji je registrovan za obavljanje delatnosti u oblasti turizma koji u prethodne dve godine nije pravnosnažno kažnjavan za prekršaj u obavljanju delatnosti u oblasti turizma i da je izmirio poreske i druge dažbine u prethodne dve godine;
3) poljoprivredno gazdinstvo upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava u skladu sa Zakonom o poljoprivredi i ruralnom razvoju ("Službeni glasnik RS", broj 41/09), koje je izmirilo poreske i druge dažbine u prethodne dve godine.

Član 7.
Zahtev za korišćenje kreditnih sredstava naročito sadrži: osnovne podatke o podnosiocu zahteva, osnovne podatke o projektu, plan finansiranja projekta i vreme realizacije projekta.
Uz zahtev iz stava 1. ovog člana podnosi se dokumentacija definisana Konkursom za dodelu kreditnih sredstava za podsticanje kvaliteta ugostiteljske ponude iz oblasti turizma.
Zahtev i dokumentacija iz st. 1. i 2. ovog člana podnose se u dva primerka Ministarstvu finansija i privrede (u daljem tekstu: Ministarstvo), putem pošte, odnosno preko pisarnice Ministarstva. Podnosilac zahteva može da ostvari pravo na korišćenje kreditnih sredstava samo po jednom zahtevu u toku budžetske godine.
Krajnji rok za podnošenje zahteva je 1. septembar tekuće godine.

Član 8.
O zahtevu za korišćenje kreditnih sredstava, u skladu sa ovom uredbom, odlučuje Komisija koju rešenjem obrazuje ministar nadležan za poslove turizma.
Komisija iz stava 1. ovog člana ne razmatra zahteve koji nisu kvalifikovani, odnosno ne razmatra nepotpune zahteve i zahteve koji nisu ocenjeni pozitivno od strane Fonda za razvoj Republike Srbije (u daljem tekstu: Fond).
Izuzetno, Komisija može razmatrati sve zahteve koji kao sredstvo obezbeđenja urednog vraćanja kredita nude bezuslovnu bankarsku garanciju.
Međusobna prava i obaveze u vezi sa korišćenjem kreditnih sredstava uređuju se ugovorom koji zaključuju Ministarstvo i korisnik kreditnih sredstava.

Član 9.
Kreditna sredstva realizuju se preko Fonda, uz valutnu klauzulu, sa kamatnom stopom od 1% na godišnjem nivou.
Valutna klauzula, u smislu ove uredbe, jeste utvrđivanje duga u evrima na dan puštanja kreditnih sredstava u tečaj i preračunavanje duga u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan dospeća.

Član 10.
Instrumenti obezbeđenja vraćanja kreditnih sredstava su:
1) sopstvena solo menica i hipoteka na nepokretnosti - građevinskom objektu, objektu u izgradnji ili građevinskom zemljištu u privatnoj svojini, u odnosu 1:1 na ukupnu vrednost odobrenih kreditnih sredstava, ili
2) sopstvena menica sa avalom poslovne banke, ili
3) garancija poslovne banke.
Minimalni iznos odobrenih kreditnih sredstava za poljoprivredna gazdinstva i preduzetnike je 500.000 dinara, a minimalni iznos odobrenih kreditnih sredstava za mala i srednja privredna društva je 2.000.000 dinara.

Član 11.
Korisnik kreditnih sredstava i Fond zaključuju ugovor o korišćenju kreditnih sredstava u roku od 60 dana od dana zaključenja ugovora iz člana 8. stav 4. ove uredbe. Ukoliko korisnik kreditnih sredstava ne zaključi ugovor sa Fondom u predviđenom roku, ugovor sa Ministarstvom se automatski raskida.
Rok otplate dodeljenih kreditnih sredstava je do 72 meseca po isteku odložnog roka koji traje 12 meseci i računa se od dana prvog povlačenja kreditnih sredstava, osim za "green field" investicije kojima se finansira izgradnja turističke infrastrukture i suprastrukture, za koje odložni rok traje 24 meseca i računa se od prvog povlačenja kreditnih sredstava.
Otplata kreditnih sredstava vršiće se u tromesečnim anuitetima koji dospevaju 31. marta, 30. juna, 30. septembra i 31. decembra u godini.
Reprogram i odlaganje plaćanja dospelog duga odobrenog kredita za namene iz člana 1. ove uredbe Ministarstvo može odobriti u skladu sa uslovima i kriterijumima koje utvrdi Fond.
Na zahtev korisnika kreditnih sredstava, koja su odobrena po uredbama iz prethodnih godina, kao i korisnika kreditnih sredstava, koja su odobrena po osnovu projekata Nacionalnog investicionog plana, Ministarstvo može odobriti reprogram i odlaganje plaćanja dospelog duga odobrenog kredita u skladu sa uslovima i kriterijumima koje utvrdi Fond.

Član 12.
Korisnici kreditnih sredstava su dužni da omoguće kontrolu namenskog trošenja sredstava od strane Ministarstva.

Član 13.
Fond će tromesečno, po uplatama dospelih anuiteta od strane korisnika kreditnih sredstava, izveštavati Ministarstvo o iznosu vraćenih kreditnih sredstava.

Član 14.
Kreditna sredstva koja se otplaćuju po anuitetima u skladu sa uredbama za podsticanje kvaliteta ugostiteljske ponude na osnovu kojih su odobreni krediti u prethodnim godinama, kao i sredstva odobrena po osnovu projekata Nacionalnog investicionog plana, vraćaju se Fondu i koriste se kao kreditna sredstva za iste namene u skladu sa ovom uredbom.

Član 15.
Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".


05 broj 110-1977/2013
U Beogradu, 7. marta 2013. godine
Vlada
Predsednik,
Ivica Dačić, s.r.

Tekst je u potpunosti preuzet sa portala Turisticki klub