Nesvestica. Uzroka ima više, osobu treba položiti, otkopčati mu odeću, naručito oko vrata i stomaka. Ako je bled neka mu glava bude nešto niže, a ako je crveno-plavkast, glavu treba malo podići. Lice treba samo poprskati hladnom vodom ili istrljati mokrom maramicom. Poželjno je obezbediti i svež vazduh, otvoriti prozore  i hladiti ga mahanjem, ako je toplo vreme.

Velika sparina često izazove nesvesticu čak i toplotni udar. To se redovno događa kod visoke temperature i velike vlage vazduha, pa se telo ne može osloboditi od suvišne toplote. Osobu treba izneti iz zatvorene prostorije, položiti je na osvetljeno, hladno mesto, otkopčati joj i skinuti suvišnu odeću, naručito gumiranu i impregriranu. Nikako joj ne davati alkoholna pića, ako prestane da diše, pokušati sa veštačkim disanjem.

Sunčanica se često zamenjuje sa sparinom. Sunčanicu izazivaju sunčani zraci koji padaju na nezaštićenu glavu i vrat (npr. kod sunčanja na plaži), pa dolazi do nadraživanja moždanih opni. Osobu treba preneti u hlad, na glavu mu staviti hladne obloge, otkopčati odeću, dati veštačko disanje, ukoliko je potrebno.

Udar električnom stujom. Većinom su uzrok neispravni električni aparati. Povređenom je život u opasnosti, pa treba raditi brzo i sabrano, ali pri tom paziti i na sebe. Najpre treba - ako je to moguće - isključiti struju. Ako nije – trebalo bi povređenog osloboditi elektičnog kabla, što je za spasioca naručito opasan zadatak. Poželjno je to raditi sa gumenim rukavicama ili bar tako da se ruke zaštite vunenom odećom, ćebetom ili krpom. Ispod nogu mora biti suvo tlo, a još je bolje staviti suvu dasku. Električni žicu ako stuja nije iskopana, treba ukloniti suvom motkom. Oživljavanje povređenoga radi se pomoću veštačkog disanja. Pri tome treba biti veoma strpljiv i ne odustajti nakon početnih neuspeha. U davanju veštačkog disanja mora se smenjivati više osoba.

Promrzline su takođe česta pojava. Smrznutu osobu nećemo odmah unositi u zagrejanu sobu, nego ćemo je trljarti, najpre snegom, ledom ili hladnim mokrim krpama, dok se udovi malo ne zagreju i postanu savitljivi. Tada je unosimo u zatvoren prostor, hotel, kuću, ako je potrebno vršimo veštačko disanje, postepeno ga utopljavamo, i kada se osvesti ponudimo ga toplim čajem ili limunadom. Nikakva alkoholna pića nisu dozvoljena.

Utapanje nije retka pojava ne samo kod slabih plivača nego ponekad i kod dobrih i iskusnih. Spavanje utopljenika teško je i opasno ne samo za slabog plivača nego ponekad i za najboljeg. Utopljenik se i za slamku hvata, a pogotovu će se u velikom strahu uhvatiti za svog spasioca i tako mu onemogućiti spasavanje. Utopljenika treba uhvatiti sa leđa i polako povlačiti prema oblali. Ako utopljenik nesvesno onemogućuje spasiocu plivanje, mora ga se spasilac silom osloboditi u svom i njegovom interesu. Ako ga sretno dovuče na obalu, najpre će pokušati da mu iscedi vodu i mulj, i to tako što će ga položiti potrbuške preko kolena. Zatim će pokušati veštačkim disanjem, uz veoma mnogo strpljivosti.

Trovanja takođe zahtevaju stručnu pomoć od nestručnog lica. Može se raditi o namernom ili nenamernom trovanju, i to uzimanjem različitih hemikaja, velikih doza lekova (deca) ili uzimanjem zagađene hrane (botulizam - hrana iz pokvarenih konzerva ili hrana zagađena cvetnim bakterijama, koja je dugo stajala na toplom mestu). Kada se radi o hemikalijama treba ustanoviti o kom se otrovu radi. Najbolje je ako davanjem veće količine tople vode izazovemo povraćanje, osim kod jakih kiselina kada se to ne sme. U svakom slučaju kod trovanja treba hitno zatražiti stručnu pomoć najbliže zdravstevne stanice.

Povrede, rane, iščašenja, prelom kostiju. Najčešće se prva pomoć pruža prilikom raznih povreda, rana, iščašenja, preloma kostiju, jer tu prva pomoć može biti od velike koristi ukoliko se dovoljno stučno izvede. Kod povreda i otvorenih rana mora se maksimalno paziti na na čistoću ruku i zavojnog materijala koji ne može u svakoj prilici biti sterilan. Često se moramo poslužiti maramicom, ali moramo paziti da ona još nije upotrebljena. Ako rana krvari u laganom mlazu, dovoljno je staviti obični zavoj, i krvarenje će uskoro prestati. Ako krv štca iz rane znači da je povređena arterija. Ako je rana na ruci ili nozi, jače ćemo stezati ruku ili nogu iznad rane. U svakom slučaju, kada je krvarenje jače ranjenika treba uputiti u ambulantu gde će dobiti inijekciju antitetanus seruma.

Kada dođe do preloma kosti, treba po mogućnosti fiksirati ruku ili nogu na jedan čvrst predmet - dasku, štap, kišobran – ili povređenu nogu na zdravu, a ruku uz grudni koš. Ako je kost osim što je prelomljena, probila kroz kožu (otvorena fraktura), treba i tu preduzeti mere kao i kod svake otvorene rane, pa odmah preneti povređenog u zdravstvenu  ustanovu.