„Biće skoro propast sveta“ je jugoslovenski film iz 1968. godine koji pripada ostvarenjima crnog talasa. Snimljen je po scenariju i u režiji Aleksandra Petrovića.

Radnja filma smeštena je u jednom vojvođanskom selu. Goca, mentalno ometena devojka, često je tema podsmeha ali i zlostavljanja seoskih muškaraca, izuzev mladog svinjara Triše. Kako bi mu napakostio, kafedžija Joška ga napija i ženi ga sa Gocom. Ubrzo u selo dolazi partijska aktivistkinja i mlada učiteljica Reza, u koju se Triša zaljubljuje ali ga ona ne uzima za ozbiljno. Joška i još nekoliko meštana ubeđuju Trišu da ga ona ne primećuje jer je oženjen, pa nesrećni svinjar ubija ženu Gocu, ali krivicu preuzima njegov otac. Triša shvata da ga učiteljica i dalje ne primećuje pa se odaje alkoholu. Joška i lokalni pijanci na kraju filma hvataju pijanog Trišu, vežu ga za seoski zvonik i tuku ga dok ne izdahne.

Kroz čitav film romski muzičari prate radnju svojom muzikom i pesmama. Film „Biće skoro propast sveta“ je jedan od najznačajnijih ostvarenja Aleksandra Petrovića, a nagrađivan je i na domaćim i na stranim festivalima.

Vladimir Lukić

dipl. istoričar