Bezbednost na izletu

Bezbednost na izletu  I deo

Pripreme

Nikad se nemojte zaputiti pešice sami na duže staze, po danu putujte bar još s nekim. Ako vas planirana staza na bilo kojoj deonici udaljava od najbližeg naseljenog mesta više od pet sati hoda, putujte u društvu tri osobe. Pažljivo planirajte maršutu uz pomoć mapa i knjiga vodiča. Dajte jednu kopiju planirane maršute nekome u koga se možete pouzdati i saopštite mu vreme kad grupa očekuje da stigne na odredište. Ne odstupajte od plana, a kad se grupa bezbedno vrati, istu osobu obavestite o tome. Zabeležite mesta na kojima se nalaze planinske službe za spasavanje i telefoni za dozivanje pomoći. Maršutu treba planirati prema sposobnostima najsporijeg i najmanje iskusnog člana grupe, ne planirajte ništa što bi neiskusnog planinara dovelo u opasnost. Pre polaska obavestite se o vremenskoj prognozi. Podaci o vremenskim uslovima na vrhu planine često su istaknuti na tablama postavljenim na početku popularnih maršuta. Morate biti sigurni da planiranu razdaljinu možete da  prevalite za dnevne svetlosti.

Ranac

Proverite da li su vam ranci potpuno neporomočivi i da li je okvir tako podešen tako da ranac pravilno naleže na leđa, dobro podešen ranac omogućava da se teret nosi bez napora. Kad pakujete ranac, stavite u njega najpre neophodne stvari, pa tek potom razmišljate o luksuzu. Ponesite dovoljnu količinu rezervne suve odeće za sve vremenske uslove. Svaki član grupe  mora poneti paket s hranom i sa odećom neophodnom da bi preživeo u slučaju nesreće. Taj paket treba da bude lak i kompaktan, a njegov sadržaj da zadovolji osnosvne potrebe za vatrom, zaklonom, signalizacijom i prvom pomoći. On treba da sadrži sledeće: mapu i kompas, naprave za signalisanje (pištaljka ili metalno ogledalo), šibice ili drugi pribor za paljenje vatre, najlonsko uže, pribor za prvu pomoć. Pribor za prvu pomoć treba da sadrži: najmanje jedan elastični zavoj, trouglast zavoj, sigurnosne igle „zihernadle“, antiseptičnu mast, sapun, antibiotike, i sredstva protiv proliva, u dovoljnoj količini za tri dana, zatim mast za usne, aspirin, antihistaminske tablete i tabete za sterilisanje vode. Zbog mogućih posekotina i plikova svaki član grupe mora držati flaster na lako dostupnom mestu u rancu. Svako takođe mora nositi dovoljnu količinu vode za put. Grupa treba da ponese bar jednu baterijsku lampu, rezervnu bateriju  i rezervnu sijalicu. Paket s hranom za nepredviđene slučajeve treba da sadrži čokoladu, biskvite, glukozu (dekstrozu) i so. Koštunjavi plodovi (orah, lešnik, badem), suvo grožđe i bombone mogu da posluže kao hranljiva užina za vreme hoda.


Bezbednost na izletu II deo

Na putu

Grupa mora podesiti brzinu hoda prema tempu najsporijeg člana. Ako neko počne da zaostaje neka pređe na čelo grupe. Umesto jednog velikog obroka oko podne, preporučljivo je uzimati nekoliko malih obroka i često piti po malo vode. Prepun stomak usporava kretanje. Držite ritam pri hodu da biste sačuvali snagu. Ako član grupe mora da stane iz bilo kog razloga, nemojte produžiti put pretpostavljajući da će vas stići, jer će mu možda zatrebati pomoć ako mu se nešto desi.

Opšti postupak u slučaju nezgode

Ako u grupi od četiri ili više osoba neko zadobije takve povrede da grupa ne može nastaviti put, dve osobe treba da krenu po pomoć. Jedna osoba mora ostati sa povređenim i jasno obeležiti mesto nezgode. Ako je moguće, povređenoga treba prebaciti na neko zaklonjeno mesto. Ako za to nema mogućnosti, treba podići zaklon od granja, ranaca ili snega, a ispod povređenoga  postaviti plastičnu nepromočivu odeću kao zaštitu od hladnog tla. Nastojte da moral povređene osobe održite na visini dok ne stigne pomoć.

Hipotermijia

Hipotermija je medicinski izraz za abnormalno nisku telesnu tempreraturu. To je najopasnije stanje u kom planinar može da se nađe, i to kada najmanje očekuje. Hipotermija je rezultat kombinovanog delovanje više činilaca: hladnoće, vetra, vlage, zamora i gladi. Najveća opasanost u hipotermiji je u tome što žrtva nije svesna svog stanja, te se može desiti  da ostali shvate šta je posredi tek kad simptomi postanu očigledni. Žrtva počinje da se ponaša čudno kao da je u stanju pijantsva. Ona može iznenada da izgubi svaki osećaj za ličnu udobnost ili bezbednost, može da korača kroz duboke bare umesto da ih zaobilazi, da pokuša da sedne na zemlju ili da spava na njoj, ili da počne da psuje i da se žali na put.

Planinari treba da motre na takve znake. U slučaju hipotermije pokušajte da zagrejete čitavo telo žrtve. Umotajte je u odeću i dajte joj da popije nešto toplo. Alkohol ne treba davati jer on snižava temperaturu krvi i samo održava postojeće stanje. Ako je moguće u blizini naći toplu kupku, i ona može da pomogne. Hipotermija se može sprečiti odgovarajućom pripremom za hladno, vlažno i vetrovito vreme.