Vinogradarstvo u Srbiji je razvijena grana poljoprivrede. Kvalitet vina u Srbiji počiva na velikom broju malih proizvođača, koji ih prodaju na malom broju mesta. Oni prvenstveno brinu o kvalitetu svojih vina. Vinski turisti su u Srbiji oduvek bili dobrodošli i uvek će biti dobro ugošćeni. Naravno, vina koja ćete probati su na propisanoj temperaturi, a uz njih sleduju vam i tanjir sa hlebom, sirom i suvim mesom ili neki drugi specijaliteti pripremljeni na tradicionalan način.

Mnoge privatne vinarije se nalaze u ruralnim područjima i predstavljaju idealno mesto za odmor i za beg od urbanog života. Boravak u vinariji iskoristite kao piliku da se oprobate u vinogradarskom životu iz prve ruke. Vinske ture mogu trajati od jednog sata do pola dana boravka u vinarijama. Na vinskim putevima upoznaćete i prirodne lepote predela kroz koji se prolazi, kulturne i istorijske znamenitosti, tradiciju i posebne karakteristike vinorodnog područja.

pročitajte ceo tekst ›

Za prvog tvorca vina, kako kažu enciklopedije, smatra se grčki bog Dionis. On je putovao širom sveta podučavajući ljude veštini pravljenja vina, zajedno sa pratnjom silena, satira i nimfi. Glavni atribut Dionisov bio je tirs, štap obmotan vinovom lozom. Šireći kult vina i uživanje koje ono donosi u čaši, Dionis je našao mnogo pristalica u Rimu, ali u svom ekvivalentu Bahu. Vino je i u hrišćanstvu bilo važan napitak, pa tako hrišćani imaju svece zaštitnike vinogradara i vinara.

pročitajte ceo tekst ›

Vinski Regioni u Srbiji

Regioni u kojima se proizvode vina u Srbiji:

• Palićko vinogorje
• Fruškogorsko vinogorje
• Vršačko vinogorje
• Smederevsko vinogorje
• Venčačko vinogorje (Topola)
• Negotinsko vinogorje
• Knjaževačko vinogorje
• Župsko vinogorje

pročitajte ceo tekst ›

Prema istorijskim i arheološkim izvorima u Župi se na tragu vina živi već više od 3000 godina. Župa zauzima značajno mesto u vekovnoj tradiciji srpskog vinogradarstva i vinarstva. U pisanim dokumentima prvi put se pominje još 1196. godine, u Studeničkoj povelji, gde stoji zapisano da je župan Stefan Nemanja manastiru Studenici darovao vinogradarska sela u Župi.

pročitajte ceo tekst ›

Nadomak Beograda postoje vinski podrumi interesantni za obilazak. Na beogradskom putu vina možete obići dva mala podruma. „Emporio“ se nalazi na 20 kilometara jugozapadno od Beograda na planini Avala i proizvodi suva penušava vina - brut i sekt po šampanj postupku. Drugi je ogledni podrum Poljoprivrednog fakulteta, u Radmilovcu, na 15 kilometara od Beograda.

pročitajte ceo tekst ›

Prirodni uslovi Knjaževca i okoline od davnina su opredelili ovaj kraj za vinogradarstvo. Vinogradarstvo i proizvodnja vina u knjaževačkom vinogorju datiraju još iz doba Rimljana, o čemu postoje i podaci sa arheološkog nalazišta Timacum Minus, neposredno pored Knjaževca. Sa tog kasnoantičkog lokaliteta je iskopan i kip Dionisa, boga vina starih Rimljana. Podaci govore da su se rimske legije okrepljivale kvalitetnim vinima s ovog područja pre polaska u vojne pohode. U zapisima antičkih pisaca iz trećeg i četvrtog veka knjaževački kraj je opisan kao vinogorje. Džervinovo brdo iznad Knjaževca je lokacija najstarijih vinograda u ovom kraju. To su bili vinogradi zasađeni plovdinom, prokupcem i nešto malo sortnim vrstama grožđa.

pročitajte ceo tekst ›

Vinova loza je u okolini Negotina gajena još u rimsko doba, po svemu sudeći od III veka.U vreme dok je filoksera harala vinogradima Francuske, sedamdesetih godina XIX veka, Krajina se pojavljuje kao izvoznik vina u Francusku, Austrougarsku, Nemačku, Rusiju, jer je domaća loza uzgajana na živom pesku uz obale Dunava, kojoj filoksera nije mogla da naškodi. Austrougarska je do 1911. godine imala svoj konzulat preko koga je trgovala krajinskim vinima. Vina su se izvozila brodovima preko luke u Radujevcu na Dunavu. Prva vinogradarska zadruga u Negotinu osnovana je 1890. godine nakon masovnog propadanja vinograda od filoksere. Krajem XIX veka Krajina je imala najveće površine zasađene vinovom lozom u Srbiji.

pročitajte ceo tekst ›

Na pobrđima Kosmaja, Rudnika i Venčaca, s Prokopom i Oplencem, od davnina su ljudi uzgajali vinovu lozu. U srednjem veku čitavo ovo područje je bilo poznato po dobrom vinu. Prvi zapisi o vinogradarstvu ovog područja datiraju iz putopisa De la Brokijera iz 1432. godine. U državnom arhivu postoji građa koja govori kako su u vreme kneza Miloša vinogradi u ataru Topole tako dobro rađali da se nije gde imalo smestiti grožđe i vino.

pročitajte ceo tekst ›

Čitav ovaj region leži na peščanom zemljištu koje je nastalo nakon nestanka praistorijskog Panonskog mora.Zato se vina ovog područja popularno zovu vina sa peska. Peskoviti tereni, umereno kontinetalna klima i kvalitetne sorte vinove loze daju veoma pitka vina.

pročitajte ceo tekst ›

Istorija Smedereva seže od dana kada je ovde vladao rimski car Prob. Kasnije, u srpskoj srednjovekovnoj državi, despot Stefan Lazarević i Đurađ Branković širili su još u XV veku vinograde u krajevima oko Smedereva. U to vreme u vinogradima su postojale pimnice u kojima se moglo spavati i popiti vrč dobrog vina.Tada je trgovina vinom bila strogo nadzirana. Vinogradarstvu ovog kraja doprineo je i Miloš Obrenović, vođa Drugog srpskog ustanka koji je u porodičnom letnjikovcu na lokaciji Zlatni breg zasadio 36 hektara vinograda, a na toj lokaciji se i danas proizvode kvalitetna vina.

pročitajte ceo tekst ›